https://lat.sputnikportal.rs/20220512/ofanziva-iz-zapadnih-centara-moci--pokusavaju-da-preko-kolena-rese-kosovsko-pitanje-1137293759.html
Ofanziva iz zapadnih centara moći – pokušavaju da preko kolena reše kosovsko pitanje
Ofanziva iz zapadnih centara moći – pokušavaju da preko kolena reše kosovsko pitanje
Sputnik Srbija
Zapad koristi rusko-ukrajinsku krizu da preko kolena reši i balkanska pitanja Kosovo i BiH, kaže diplomata u penziji Zoran Milivojević povodom vesti da je... 12.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-12T18:17+0200
2022-05-12T18:17+0200
2022-05-12T18:17+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1a/1130173044_0:159:3076:1889_1920x0_80_0_0_72f2909fcfb238746729f64b37dedbc9.jpg
Srpski predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je da se ono o čemu se danima spekulisalo sada i obistinilo i da je tvz. Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala predala zvaničan zahtev za ulazak Prištine u Savet Evrope. Prema Vučićevim rečima, Priština je ovim pokazala da je posle desetogodišnjeg gaženja Briselskog sada pogazila još jedna sporazum – Vašingtonski, kao i Rezoluciju 1244.Zapadno rešenje preko kolenaZoran Milivojević, geopolitički komentator i bivši diplomata, napominje da je ovo akcija zapadnih centra moći, a ne same Prištine.Dakle, bazna ideja je da Zapad iskoristi svoju dominaciju u jednoj međunarodnoj organizaciji i svoju poziciju koju tamo ima uz izigravanje postojećih procedura.„Odnosno, da na taj način promoviše Kosovo makar i u Savetu Evrope, na tom nivou, i da posle preko toga vrši pritisak i na Srbiju da prihvati to kao završenu stvar. Drugo, da vrši pritisak na države članice EU koje nisu priznale Kosovo da to urade i da pritiska generalno sve što na ovu temu nije u skladu sa zapadnim interesima. Što se Srbije tiče, naravno to neće prihvatiti. Srbija kao stalna članica SE može politički i diplomatski da insistira na pravilima koja važe za članstvo u međunarodnim organizacijama, koje imaju širi karakter a to je da članice SE mogu da budu samo priznate međunarodne države članice UN,“ napominje Milivojević.Vašingtonski sporazum je isparioNaravno da ovaj potez, dodaje naš sagovornik, postavlja i pitanje opstanka Vašingtonskog sporazuma, koji posle podnošenja ovog zahteva Prištine faktički ne važi pa ne važe ni za Srbiju nikakve obaveze koje iz njega proizilaze.Na pitanje da li Kosovo može tako lako da postane član SE naš sagovornik objašnjava da u toj instituciji postoji određena procedura.„ Imenuju se izvestioci, Parlamentarna Skupština SE vodi tu akciju. Prvo se sastaje sa onim ko traži prijem, dakle sa kandidatom. Izvrši se uvid u stanje u toj državi po liniji onih najvažnijih elemenata koje važe za SE - vladavina prava, ljudska prava i demokratske institucije. A pošto je Zapad ovako nahvalio Kosovo, sasvim je sigurno da bi ti izveštaji mogli da budu pozitivni. Sa tim se ide pred Parlamentarnu Skupštinu, a onda se o tome odlučuje dvotrećinskom većinom. S obzirom da Kosovo već učestvuje u radu Parlamentarne skupštine na određenim stupnju – kao neka vrsta posmatrača, problem je što postoji već dve trećine država članica EU koje su priznale Kosovo, i to može da bude argument tih članica da se radi o priznatoj državi i da tako vrše pritisak na proceduru,“ kaže Milivojević.Sve je bilo jasno posle susreta Kurti -ŠolcDa će do ovoga na neki način doći, napominje naš sagovornik bilo je jasno posle prošlonedeljnog susreta prištinskog premijera Aljbina Kurtija i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu.„Bilo je jasno da Nemci to podržavaju i ovo sve liči na ozbiljnu međunarodnu akciju koja ima želju da se sad u datoj situaciji vezano za Ukrajinu reše i nezavršeni poslovi na Balkanu i da se preko kolena, na mala vrata, nametanjem rešenja koja se ne uklapaju ni u norme ni u standarde međunarodnog prava, reše i kosovsko pitanje, i pitanje BiH,“ upozorava Milivojević.Srbija je najavila još ranije da će, ako do ovoga dođe, smatrati da Vašingtonski sporazum više nema smisla i da će početi sa akcijom otpriznavanja kosovske državnosti. Do sada je 11 država povuklo priznanje Kosova, a kako je najavljeno, još 14 država je spremno da to uradi.
https://lat.sputnikportal.rs/20220512/pristina-predala-zvanican-zahtev-za-ulazak-takozvanog-kosova-u-savet-evrope--1137287285.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220505/nemacka-poruka-o-evropskom-putu-srbije-maskira-opasan-plan-za-kosovo--1137077516.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim)
Ofanziva iz zapadnih centara moći – pokušavaju da preko kolena reše kosovsko pitanje
Zapad koristi rusko-ukrajinsku krizu da preko kolena reši i balkanska pitanja Kosovo i BiH, kaže diplomata u penziji Zoran Milivojević povodom vesti da je Priština podnela zahtev za prijem u Savet Evrope.
Srpski predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je da se ono o čemu se danima spekulisalo sada i obistinilo i da je tvz. Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala predala zvaničan zahtev za ulazak Prištine u Savet Evrope. Prema Vučićevim rečima, Priština je ovim pokazala da je posle desetogodišnjeg gaženja Briselskog sada pogazila još jedna sporazum – Vašingtonski, kao i Rezoluciju 1244.
Zapadno rešenje preko kolena
Zoran Milivojević, geopolitički komentator i bivši diplomata, napominje da je ovo akcija zapadnih centra moći, a ne same Prištine.
„Očigledno da se radi o strateškom pokušaju da se se kosovska državnost potvrdi okolnim putem pošto nije moguće da se to dobije na redovan način preko Ujedinjenih nacija,“ kaže Milivojević.
Dakle, bazna ideja je da Zapad iskoristi svoju dominaciju u jednoj međunarodnoj organizaciji i svoju poziciju koju tamo ima uz izigravanje postojećih procedura.
„Odnosno, da na taj način promoviše Kosovo makar i u Savetu Evrope, na tom nivou, i da posle preko toga vrši pritisak i na Srbiju da prihvati to kao završenu stvar. Drugo, da vrši pritisak na države članice EU koje nisu priznale Kosovo da to urade i da pritiska generalno sve što na ovu temu nije u skladu sa zapadnim interesima. Što se Srbije tiče, naravno to neće prihvatiti. Srbija kao stalna članica SE može politički i diplomatski da insistira na pravilima koja važe za članstvo u međunarodnim organizacijama, koje imaju širi karakter a to je da članice SE mogu da budu samo priznate međunarodne države članice UN,“ napominje Milivojević.
Vašingtonski sporazum je ispario
Naravno da ovaj potez, dodaje naš sagovornik, postavlja i pitanje opstanka Vašingtonskog sporazuma, koji posle podnošenja ovog zahteva Prištine faktički ne važi pa ne važe ni za Srbiju nikakve obaveze koje iz njega proizilaze.
„Srbija praktično ima svu argumentaciju i slobodu ponašanja i kretanja, i na diplomatskom, i na političkom planu vezano za akciju osporavanja kosovske državnosti", ističe Milivojević.
Na pitanje da li Kosovo može tako lako da postane član SE naš sagovornik objašnjava da u toj instituciji postoji određena procedura.
„ Imenuju se izvestioci, Parlamentarna Skupština SE vodi tu akciju. Prvo se sastaje sa onim ko traži prijem, dakle sa kandidatom. Izvrši se uvid u stanje u toj državi po liniji onih najvažnijih elemenata koje važe za SE - vladavina prava, ljudska prava i demokratske institucije. A pošto je Zapad ovako nahvalio Kosovo, sasvim je sigurno da bi ti izveštaji mogli da budu pozitivni. Sa tim se ide pred Parlamentarnu Skupštinu, a onda se o tome odlučuje dvotrećinskom većinom. S obzirom da Kosovo već učestvuje u radu Parlamentarne skupštine na određenim stupnju – kao neka vrsta posmatrača, problem je što postoji već dve trećine država članica EU koje su priznale Kosovo, i to može da bude argument tih članica da se radi o priznatoj državi i da tako vrše pritisak na proceduru,“ kaže Milivojević.
Sve je bilo jasno posle susreta Kurti -Šolc
Da će do ovoga na neki način doći, napominje naš sagovornik bilo je jasno posle prošlonedeljnog susreta prištinskog premijera Aljbina Kurtija i nemačkog kancelara Olafa Šolca u Berlinu.
„Bilo je jasno da Nemci to podržavaju i ovo sve liči na ozbiljnu međunarodnu akciju koja ima želju da se sad u datoj situaciji vezano za Ukrajinu reše i nezavršeni poslovi na Balkanu i da se preko kolena, na mala vrata, nametanjem rešenja koja se ne uklapaju ni u norme ni u standarde međunarodnog prava, reše i kosovsko pitanje, i pitanje BiH,“ upozorava Milivojević.
Srbija je najavila još ranije da će, ako do ovoga dođe, smatrati da Vašingtonski sporazum više nema smisla i da će početi sa akcijom otpriznavanja kosovske državnosti. Do sada je 11 država povuklo priznanje Kosova, a kako je najavljeno, još 14 država je spremno da to uradi.
