Redovni vojni rok - Temelj politike neutralnosti i odbrane Srbije
18:47 07.05.2022 (Osveženo: 19:11 07.05.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srpski predsednik najavio je da bi uskoro mogao ponovo da se uvede obavezan vojni rok u trajanju od 90 dana, doduše ova najava nije nova, jer se o ponovnom uvođenju redovnog vojnog roka priča od momenta kad je ukinut 2010. godine. Sagovornici Sputnjika tvrde da je povratak na staro i ekonomičniji, i bezbedniji model odbrane za vojno neutralnu državu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Penzionisani general-pukovnik Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević za Sputnjik kaže da je na osnovu trideset i nešto godina iskustva u vojsci stekao utisak da su najbolji među najboljima upravo vojnici koji su na redovnom služenju vojnog roka, jer su pouzdani u radu i disciplini, obavezama, prema starešinama, i otadžbini.
„Apsolutno sam za vraćanje redovnog vojnog, a koliko bi on trajao najbolje će pokazati analize koje budu urađene. Što se mene tiče, ja ovo posmatram sa aspekta obezbeđenja kao oslonca države, jer vojska je taj temelj,“ kaže naš sagovornik.
Po njegovim rečima, Srbiji se više isplati ovakav model vojske nego da ima glomaznu profesionalnu vojsku, koja je mnogo neekonomičnija ali ne samo to.
„Zemlja koja nema mogućnost da regeneriše svoju tzv. ratnu armiju, a da pri tom nije vezana za neku odbrambenu svetsku organizaciju, treba da ima redovan vojni rok, jer iz toga proističe rezervni sastav vojske, što je takođe odbrambeni sistem,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Švajcarski model
Lazarević kaže da smo tehnički i tehnološki danas mnogo napredovali, ali da bez nove organizacije u sistemu odbrane, gde će vojska biti noseći stub, zaostajaćemo sa ljudskim faktorom.
„Mislim da Srbija nema razloga da razmišlja da li ima dovoljno zainteresovane omladine…. Posebno što onima koji služe vojsku neke stvari država reguliše. Recimo u Švajcarskoj postoje zakoni u vezi sa služenjem vojnog roka koji pokrivaju neke stvari, ako postoji bilo kakav namet. Naime, ona ko se odazove pozivu države da služi određeni period vojsci i državi, što znači da kasnije ostaje kao deo rezervnog sastava, taj može da računa na određene benefite i status dokle god je živ“, napominje general Lazarević.
Drugim rečima, onaj ko se odazove u Švajcarskoj državi na služenje vojske ima prednost u nekim stvarima u civilstvu, kao što je prednost prilikom zapošljavanja, studiranja i tako dalje, kaže Lazarević uz konstataciju da je takav model možda bude i kod nas.
Ono o čemu se najviše misli, kada se govori o redovnom vojnom sastavu, ili uopšte o vojsci obično se vezuje za ratovanje, dodaje on, a često se zaboravlja koja je uloga vojske u nekim vanrednim situacijama koje mogu da nas zadese od zemljotresa do poplava pa nadalje.
Ekonomski isplativo
General-major u penziji Mitar Kovač ovome dodaje da se protivnici ove opcije, često pozivaju na ekonomičnost ovakve opcije.
„Ima više proračuna koliko košta jedna obuka jednog redovnog vojnika ali one sada nisu sasvim pouzdane, jer nije „svaka puška trošak“. Ono što su osnovni troškovi vojnika su; uniforma, hrana, i profesionalna obuka… Ako sve to uzmemo u obzir jedan vojnik na redovnom odsluženju vojnog roka u periodu od devedeset dana može da košta manje od 3.000 evra sa obukom za taj periodo. Što je smešna cifra, u odnosu na ono što se dobija obukom tog vojnika i daljom njegovom uslugom“, navodi naš sagovornik.
Kovač kaže da „cena“ ne sme da bude deo razmišljanja kad je reč o vojsci jer je najskuplja ona vojska koju neka država – nema.
„Pogotovu ako je reč o vojno neutralnim državama. Dakle, do sada smo živeli u nemogućem statusu, da smo vojno neutralni, a da nemamo redovno služenje vojnog roka. Što se tiče dužine trajanja i za tri meseca se može usvojiti dosta znanja i veština, na koriste države i pojedinca potrebnih sutra za obavljanje različitih delatnosti što u društvu, što vezanih za civilnu odbranu ili za službu u vojsci“, navodi Kovač.
Oba naša sagovornika saglasna su da što se tiče objekata da ih Srbija ima dovoljno na raspolaganju još iz doba JNA, što znači da bi na tom polju trošak bio smo za „malo boje i kreča“…
Rado Srbin išao u vojnike
Inače, služenje vojnog roka u Srbiji ima dugu tradiciju, još od stvaranja stajaće aktivne vojske krajem 19. veka. Odlazak u vojsku je bio deo života i u miru i u ratu i svojevrstan osećaj obaveze i pripadnosti državi Srbiji.
U Jugoslovenskoj (narodnoj) armiji služenje vojnog roka od prvih godina posle Drugog svetskog rata imalo je ulogu svojevrsne škole za stvaranje „novog čoveka“, kako je 1945. u svom programskom tekstu u „Borbi” naveo Milovan Đilas. U toj „armiji novog čoveka”, regruti sa svih strana Jugoslavije su decenijama dobijali različita znanja i obrazovanja: od opismenjivanja, preko privikavanja na život u kolektivu do osvajanja različitih specifičnih znanja, od kojih je dobijanje vozačke dozvole bilo posebno prestižno.
Kako je najveći deo mladih vojnika služio u drugoj republici, to je imalo i integrativni karakter za stvaranje novog (ideološkog) jugoslovenstva. Služenje vojnog roka je bilo deo odrastanja, školovanja i svojevrsne potvrde muškosti.
