Najmoćniji čovek na svetu: Zašto je Ilon Mask kupio „Tviter“, i ko „kontroliše ono što ljudi misle“?
22:31 07.05.2022 (Osveženo: 13:23 20.05.2022)
© AP Photo / Patrick Pleul
Pratite nas
Nakon što je dao ponudu koju nisu mogli da odbiju čak ni oni koji su to pokušali, Ilon Mask postao je vlasnik „Tvitera“. Najbogatijeg čoveka na svetu, koji uverava da je „sloboda govora temelj demokratije“, CNN je proglasio i za najmoćnijeg. Ali Barak Obama upozorio je da kontrola nepoželjnih sadržaja na društvenim mrežama „ne ide dovoljno daleko“.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
I, kao po komandi svog bivšeg šefa, aktuelni predsednik SAD Džo Bajden osnovao je orvelovsko Ministarstvo istine koje se zvanično zove Bord za upravljanje dezinformacijama i, sasvim prigodno, deluje u okviru američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Na njegovo čelo postavljena je Nina Jankovic, koja je prethodno savetovala pučističke vlasti u Kijevu i rukovodila programima demokratske pomoći u Rusiji i Belorusiji. Tako se, naime, njihovim orvelovskim rečnikom opisuje rad na podsticanju obojenih revolucija.Obojena revolucija sada se, izgleda, vraća kući, u njenoj nadležnosti biće i ono što napišemo na „Tviteru“...
Totalna kontrola
Elon Mask je, elem, kupio „Tviter“ tek kada su njegovi dotadašnji vlasnici ostali bez svih zakonskih osnova za odbijanje velikodušne ponude koja je za čak 38 odsto bila veća od vrednosti akcija kompanije pre nego što je Mask počeo da je kupuje. Interesantna okolnost, s obzirom na to da bi primarni posao tih dotadašnjih vlasnika „Tvitera“ trebalo da bude upravo zarađivanje novca, a njihova zarada na ovom poslu s Maskom je ogromna.
Ili je njihov glavni cilj, zapravo, kontrola nad „Tviterom“ kao – ocenjuje portal „Politiko“ – „ubedljivo najvažnijom platformom (...) za političku i medijsku klasu“? Uostalom, kako je svojevremeno neoprezno otkrila zvezda medijsko-političke mejnstrim klase u SAD, komentatorka MSNBC-a Mika Bžežinski, „to je naš posao – da kontrolišemo ono što ljudi misle“.
Iako je Bžežinski naknadno pokušala da se opravda kako nije baš tako mislila, ovo je zapravo bilo poprilično važno priznanje, imajući u vidu da su najveći akcionari njenog MSNBC-a istovremeno i najveći akcionari CNN-a, i „Foksa“, i „Vol strit džornala“, i „USA tudeja“, i „Njujork tajmsa“ i čitavog niza drugih informativnih kuća glavnog toka, po podacima Univerziteta Harvard i njegovog Indeksa vlasništva nad medijima u SAD.
„Blekrok“, „Vangard“ i „Stejt strit“
A to su isti oni koji su dosad imali i kontrolni udeo u „Tviteru“, i koji su Maska pokušali da spreče u kupovini ove kompanije: investicioni fondovi „Blekrok“, „Vangard“ i „Stejt strit“. Njihova ukupna vrednost, prema CNN-ovom podatku od pre godinu i po dana, iznosi preko 15 hiljada milijardi dolara – tokom prošle godine prevazišla je i cifru od 20 biliona – što je ekvivalent tri četvrtine ukupne američke ekonomije. Ovi finansijski monstrumi istovremeno su i najveći akcionari u neverovatnih 88 odsto kompanija sa američkog berzanskog indeksa S&P 500.
Ne baš prijateljskim preuzimanjem „Tvitera“, međutim, Ilon Mask nije ušao u sukob samo sa ovim bezličnim vlasnicima američkog kapitalizma i javnog mnjenja. Već i sa pojedinim poznatim imenima kao što su vlasnik „Amazona“ i drugi najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos čiji je „Vašington post“ groteskno napomenuo da je „potrebna regulativa društvenih mreža kako bi se sprečilo da bogati kontrolišu naše kanale komunikacije“, dok je Bil Gejts čak i šortovao akcije „Tvitera“ nakon što ih je kupio Ilon Mask, odnosno, uložio je novac u opkladu da će njihova vrednost pasti. Uzgred budi rečeno, „Blekrok“, „Vangard“ i „Stejt strit“ nalaze se među najvećim deoničarima Bezosovog „Amazona“ i Gejtsovog „Majkrosofta“...
Tako da možda ipak nije sasvim slučajno ni što je baš sada osnovan spomenuti Bord za upravljanje dezinformacijama u Ministarstvu za unutrašnju bezbednost SAD; i što je, takođe baš ovih dana, Komisija za jednake mogućnosti u zapošljavanju pokrenula federalnu istragu zbog navodne diskriminacije u „Teslinim“ fabrikama Ilona Maska. A „Dejli mejl“ najavljuje i istragu američke Komisije za hartije od vrednosti zbog mogućih nepravilnosti prilikom kupovine akcija u „Tviteru“...
Ekonomski aspekt
Sam Mask pak tvrdi da mu u ovom poslu „ekonomski aspekt uopšte nije bitan“ jer je „javna platforma, kojoj se maksimalno veruje i koja je otvorena za sve, ekstremno važna za budućnost civilizacije“.
A opet, pre nego što bez rezerve poverujemo u sasvim plemenite namere novog vlasnika „Tvitera“, vredi podsetiti i da je „Blumberg“ svojevremeno pisao kako je pre dvadesetak godina, pri početku svoje karijere, Mask blisko sarađivao sa Majkom Grifinom „koji je radio za In-Kju-Tel, ogranak Centralne obaveštajne agencije za ulaganja u kompanije u razvoju“.
Ko je Ilon Mask, i s kojom je namerom kupio „Tviter“? Zašto je tom prilikom ušao u sukob s vlasnicima američke ekonomije? I šta sve ovo znači za budućnost demokratije u zapadnom svetu?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili publicista Marko Tanasković i politikolog Aleksandar Pavić.
Objašnjavajući zašto je Mask uložio čak šestinu svog ukupnog bogatstva, oko 44 milijarde dolara, u kupovinu „Tvitera“, uprkos proceni koju prenosi portal „Politiko“ da „to verovatno neće biti profitabilna investicija... Mask će svojim bankarima isplaćivati oko 1 milijardu dolara godišnje za ovu investiciju; nije izgledno da će novac iz ovog posla ikada zaista poteći u njegove džepove“, Aleksandar Pavić napominje da su nas događaji u poslednjih nekoliko godina „naučili da ništa nije onako kao što izgleda“. Ali, ukazuje, „Maskova kupovina 'Tvitera' uplašila je ministarku istine Ninu Jankovic koja se sad pita šta će se desiti ako se dozvoli fundamentalistima koji se zalažu za slobodu govora da ovladaju javnim prostorom... Mask sad, kao Donald Tramp 2016, izgleda kao autsajder koji se pojavio i poremetio sve, i primetan je veliki entuzijazam kod mnogih njegovih pristalica. I sada se očekuje da će jedan milijarder da bude spasilac slobode govora u Americi, premda je veliko pitanje da li jedan milijarder uopšte može da bude nezavisan od struktura koje mogu da ga unište. Uostalom, Maskovo buduće postupanje jasno će pokazati šta je u pitanju.“
Vitez na belom konju ili trojanski konj?
„Masku možemo da verujemo na reč da je 'Tviter' kupio da bi spasao slobodu govora bez obzira na svoj profit, a možda je reč i o svojevrsnoj unutašnjoj korekciji kursa i kontroli štete čiji je cilj da se ublaži podeljenost američkog društva, gde se Ilon Mask pojavljuje kao vitez na belom konju... Ne smemo da zaboravimo da se Amerika nalazi u ratu – u hibridnom ratu punog intenziteta – i u takvoj situaciji njoj je potrebno da se zaleče duboke podele nastale u vreme Trampovog mandata, što donekle može da se postigne promenom vlasništva nad 'Tviterom' i njegovom većom otvorenošću za konzervativce koji su prethodno odatle bili prognani. Ali što se srpskog, ili ruskog stanovišta tiče, ne treba se nadati velikim promenama,“ komentariše Marko Tanasković.
U prilog mogućnosti da Mask zapravo ima ulogu trojanskog konja ide i činjenica na koju ukazuje Aleksandar Pavić, da „bez američkog obaveštajnog aparata i vojno-industrijskog kompleksa ni Silicijumska dolina“ – sedište IT industrije – „ne bi bila to što jeste. To se odnosi na 'Tviter' kao i na 'Fejsbuk', 'Gugl', 'Majkrosoft'... A ne sme se izgubiti iz vida ni da je Mask, svojim 'Starlinkom', u Ukrajini direktno pomogao ratu protiv Rusije.“
„Los Anđeles tajms“ sabrao je 2015. da je Maskova „rastuća imperija potpomognuta s 4,9 milijardi dolara vladinih subvencija“, pride mu je i „NASA svojevremeno pomogla ugovorom vrednim milijardu dolara u momentu u kome mu je pretio bankrot, i zato je zaista teško poverovati da tada nisu nastale nekakve obaveze prema ovim strukturama i da on ima potpunu slobodu da radi šta hoće“, dodaje Marko Tanasković.
Svemoćna hobotnica
I dok tek ostaje da se vidi kakav će uticaj Maskova kupovina „Tvitera“ imati na slobodu izražavanja na Zapadu, njegovo preuzimanje ove kompanije skrenulo je pažnju na njene dotadašnje vlasnike i njihovu moć nad čitavom ekonomijom Zapada. „Velika trojka“ investicionih fondova - „Blekrok“, „Vangard“ i „Stejt strit“ – najveći su akcionari u „Dženeral elektriku“, „Fordu“, „Koka-koli“, „Volmartu“, „Amazonu“, „Alfabetu“ koji je vlasnik „Gugla“, „Majkrosoftu“, „Meti“ – „Fejsbuku“, „Volt Dizniju“, „Fajzeru“..., a uz to su i vlasnici najvećeg udela akcija u praktično svim mejnstrim medijima u SAD.
„Praktično sve najvrednije kompanije su njihove. Oni su ti koji stvarno vladaju, praktično, iz senke, a ličnosti koje vidimo – kako političari tako i najpozantiji milijarderi – samo su javno lice tog sistema. Verovatno nikada nećemo ni saznati ko su ljudi koji su stvarni vlasnici svega toga,“ opominje Marko Tanasković.
„To je hobotnica koja kontroliše čitavu zapadnu ekonomiju, a istovremeno, vlasništvom nad medijima i društvenim mrežama, ostvaruje i kontrolu narativa. Krajem 19. i početkom 20. veka u Americi su, na osnovu Šermanovog akta, monopoli razbijani. Toga više nema ni u tragovima. I zato je sad, s razlogom ili ne, i podignuta ovolika uzbuna oko Maskove kupovine 'Tvitera', koja bi monopol nad kreiranjem dopuštenog narativa mogla da naruši. Da li će se to i dogoditi, tek ćemo videti, ali u ovom trenutku to je jedina alternativa koja se na Zapadu uopšte i nudi,“ zaključuje Aleksandar Pavić.
