https://lat.sputnikportal.rs/20220507/krvavi-oktobar-1941-potresna-prica-o-masakru-u-kragujevcu-dobila-lice-i-to-u-stripu-1137109966.html
Krvavi oktobar 1941: Potresna priča o masakru u Kragujevcu dobila lice i to u stripu
Krvavi oktobar 1941: Potresna priča o masakru u Kragujevcu dobila lice i to u stripu
Sputnik Srbija
Besmrtna priča o streljanju hiljada nevinih talaca od strane nacista 1941. godine u Kragujevcu tema je novog stripa pod nazivom „Krvavi oktobar 1941“ čuvenog... 07.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-07T17:15+0200
2022-05-07T17:15+0200
2022-05-07T17:15+0200
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
strip
aleksandar zograf
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/06/1137109716_0:2:906:512_1920x0_80_0_0_549aa06fc3f628a454a7115cc3893f93.jpg
Mučenička smrt hiljada ljudi u jednom danu „Umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu“ stihovi su čuvene „Krvave bajke“ Desanke Maksimović, pesme koja je posvećena zločinu počinjenom u „zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“, u kome je stradalo tri stotine đaka tokom oktobra 1941. godine u Kragujevcu. Đaci „iste godine rođeni, na iste svečanosti vođeni“ nisu bile jedine žrtve zločina poznatog i kao Kragujevački masakr. Tokom 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine nacistička je vojska streljala tri hiljade nedužnih Srba kao odmazdu što je ujedno tema novog stripa i izložbe Saše Rakezića poznatog kao Aleksandar Zograf. „Oko 3 000 ljudi je ubijeno na zverski način tokom samo dva dana i svaki put kada se u istoriji dese tako velike tragedije to ostavi traga na ljudskom materijalu. Čovek teško podnosi samu činjenicu da se tako nešto desilo i za nekog ko se bavi umetnošću i ko crta stripove to je teško obraditi. Čitanje ovog materijala izaziva duboku jezu tako da sam morao da se izborim s mnogim osećanjima čiji je rezultat ovaj strip“, kaže za Sputnjik Saša Rakezić. Stradali, a nisu znali zašto Posle stripa o aprilskom bombardovanju iz 1941. godine i „Priča o Drugom ratu“, Zograf je i u „Krvavom oktobru 1941“ uspeo da akcenat stavi na priče pojedinaca, malih ljudi i onoga što su oni preživljavali u poslednjim trenucima svog života. Do sada nepoznata lica hiljada žrtava i nekolicine zločinaca dobila su svoje jasne crte lice koja se ne zaboravljaju.„Istorija pamti cifre i pokrete koje se tiču kolektiviteta uopšte, međutim želeo sam da oslikam neke od ličnih posmatranja sudbina ljudi koji su bili u kafkijanskoj situaciji. Taj događaj koje je ranije bio obrađivan na heroizovan način zapravo je bio apsurdan – vi umirete a ne znate zbog čega. Veliki broj učenika je bio bukvalno odveden sa školskog časa na streljanje. Oni nisu nikome skrivili, svi su bili gurnuti u ubistveni koš bez objašnjenja s obzirom da je dželatima glavna ideja bila da ubiju što više ljudi za što kraće vreme. To sve zvuči užasno i govori o strašnoj tehnologiji ubijanja koja postoji tokom ratova“, ističe Zograf. Masakr u Kragujevcu je istorijska lekcija Obraćajući se mlađoj publici, Zograf je uspeo da dopre do školaraca i uđe u školski sistem. Naime, njegov strip iz zbirke „Priče iz Drugog rata“ o devojčici Hildi Dajč koja je stradala u logoru na Sajmištu našao se kao sastavni deo udžbenika za osmi razred. Autor se nada da će i „Krvavi oktobar 1941“ izazvati sličnu reakciju kod mlađe publike i približiti im istoriju koja se ne sme zaboraviti. „Nema mnogo umetničkih radova koji su mogli ovako teškim temama da priđu. Teško je o tome govoriti, teško je biti pametan, dolaziti do zaključaka ili deliti lekcije, ali je neophodno da se ljudi sećaju takvih dešavanja jer je to način da se ne ponove. Upravo zato što sam želeo da budem tačan i sve vreme sam sarađivao sa istoričarima zbog čega ovaj strip kombinuje dokumentaristički i subjektivan pristup." Posle izložbe u kragujevačkom muzeju, „Krvavi oktobar 1941“ Aleksandra Zografa biće objavljen kao nezavisna strip publikacija, ali i u nastavcima u listu "Vreme".
https://lat.sputnikportal.rs/20210412/atmosfera-u-beogradu-uoci-6-aprila-sprema-se-bombardovanje-a-kafane-pune-video-1125072519.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220416/aleksandar-zograf-o-pricama-iz-drugog-rata-jos-nismo-savladali-lekciju-iz-istorije-1136511545.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – intervjui i analitika, strip, aleksandar zograf
kultura, kultura – intervjui i analitika, strip, aleksandar zograf
Krvavi oktobar 1941: Potresna priča o masakru u Kragujevcu dobila lice i to u stripu
Besmrtna priča o streljanju hiljada nevinih talaca od strane nacista 1941. godine u Kragujevcu tema je novog stripa pod nazivom „Krvavi oktobar 1941“ čuvenog strip umetnika Aleksandra Zografa. Ova tema koju je Zograf specijalno obradio za Muzej „21. oktobar“ predstavljena je u vidu izložbe, a u sklopu „Majskih svečanosti u Kragujevcu“.
Mučenička smrt hiljada ljudi u jednom danu
„Umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu“ stihovi su čuvene „Krvave bajke“ Desanke Maksimović, pesme koja je posvećena zločinu počinjenom u „zemlji seljaka na brdovitom Balkanu“, u kome je stradalo tri stotine đaka tokom oktobra 1941. godine u Kragujevcu. Đaci „iste godine rođeni, na iste svečanosti vođeni“ nisu bile jedine žrtve zločina poznatog i kao Kragujevački masakr. Tokom 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine nacistička je vojska streljala tri hiljade nedužnih Srba kao odmazdu što je ujedno tema novog stripa i izložbe Saše Rakezića poznatog kao Aleksandar Zograf.
„Oko 3 000 ljudi je ubijeno na zverski način tokom samo dva dana i svaki put kada se u istoriji dese tako velike tragedije to ostavi traga na ljudskom materijalu. Čovek teško podnosi samu činjenicu da se tako nešto desilo i za nekog ko se bavi umetnošću i ko crta stripove to je teško obraditi. Čitanje ovog materijala izaziva duboku jezu tako da sam morao da se izborim s mnogim osećanjima čiji je rezultat ovaj strip“, kaže za Sputnjik Saša Rakezić.
Stradali, a nisu znali zašto
Posle stripa o aprilskom bombardovanju iz 1941. godine i „Priča o Drugom ratu“, Zograf je i u „Krvavom oktobru 1941“ uspeo da akcenat stavi na priče pojedinaca, malih ljudi i onoga što su oni preživljavali u poslednjim trenucima svog života.
Do sada nepoznata lica hiljada žrtava i nekolicine zločinaca dobila su svoje jasne crte lice koja se ne zaboravljaju.
„Istorija pamti cifre i pokrete koje se tiču kolektiviteta uopšte, međutim želeo sam da oslikam neke od ličnih posmatranja sudbina ljudi koji su bili u kafkijanskoj situaciji. Taj događaj koje je ranije bio obrađivan na heroizovan način zapravo je bio apsurdan – vi umirete a ne znate zbog čega. Veliki broj učenika je bio bukvalno odveden sa školskog časa na streljanje. Oni nisu nikome skrivili, svi su bili gurnuti u ubistveni koš bez objašnjenja s obzirom da je dželatima glavna ideja bila da ubiju što više ljudi za što kraće vreme. To sve zvuči užasno i govori o strašnoj tehnologiji ubijanja koja postoji tokom ratova“, ističe Zograf.
Masakr u Kragujevcu je istorijska lekcija
Obraćajući se mlađoj publici, Zograf je uspeo da dopre do školaraca i uđe u školski sistem. Naime, njegov strip iz zbirke „Priče iz Drugog rata“ o devojčici Hildi Dajč koja je stradala u logoru na Sajmištu našao se kao sastavni deo udžbenika za osmi razred. Autor se nada da će i „Krvavi oktobar 1941“ izazvati sličnu reakciju kod mlađe publike i približiti im istoriju koja se ne sme zaboraviti.
„Nema mnogo umetničkih radova koji su mogli ovako teškim temama da priđu. Teško je o tome govoriti, teško je biti pametan, dolaziti do zaključaka ili deliti lekcije, ali je neophodno da se ljudi sećaju takvih dešavanja jer je to način da se ne ponove. Upravo zato što sam želeo da budem tačan i sve vreme sam sarađivao sa istoričarima zbog čega ovaj strip kombinuje dokumentaristički i subjektivan pristup."
Posle izložbe u kragujevačkom muzeju, „Krvavi oktobar 1941“ Aleksandra Zografa biće objavljen kao nezavisna strip publikacija, ali i u nastavcima u listu "Vreme".
