Može li tečni gas da zameni ruski?
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Balkan dobija još jedan pravac snabdevanja gasom – juče je počela izgradnja terminala za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolisu. Taj projekt je još prošle decenije pokrenula Evropska unija kako bi balkanske zemlje obezbedile gas iz različitih izvora.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Urednica „Energije Balkana“ Jelica Putniković kaže da je dobro što će balkanske zemlje dobiti još jedan pravac snabdevanja, ali da su količine gasa terminala ograničene.
Putnikovićeva ocenjuje da će biti jako teško da u naredne dve godine ruski gas bude zamenjen tečnim gasom. Komentarišući predloženi embargo Evropske unije na uvoz ruske nafte, ona upozorava da će on značajno ugroziti snabdevanje velikog broja zemalja članica.
Jelica Putniković je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, navela da je izgradnja terminala za tečni prirodni gas u grčkoj luci Aleksandropolisu značajna čak i da nema potencijalne pretnje da će prestati isporuka ruskog gasa jer je, kako kaže, dobro imati i više pravaca i izvora snabdevanja.
„Čak i da nema ove situacije u Ukrajini, pa potencijalne pretnje da će prestati isporuka ruskog gasa značajno je zbog toga jer je dobro imati i više pravaca i izvora snabdevanja“, ocenjuje Putnikovićeva.
Na taj gas računaju – Grčka, Bugarska sada posebno, jer joj je obustavljen dotok ruskog gasa, Srbija i Severna Makedonija, a juče je grčki premijer pomenuo i dotok za Moldaviju i Ukrajinu preko Rumunije.
Na pitanje ima li tečnog gasa za sve, Jelica Putniković odgovara da nema gasa, a ni gasovoda.
Na pitanje može li tečni gas (LNG) da zameni ruski gas i koliko će vremena biti potrebno ona odgovara da će to biti jako teško ostvarivo u naredne dve godine.
„Može hipotetički možda u narednih desetak godina. U naredne dve godine to je jako teško, mogu neke količine koje su maltene simbolične jer, na primer Nemačka nema LNG terminal, u Grčkoj se gradi. Pominju se još izgradnje nekih drugih terminala na lukama na obodima Evrope, ali potrebno je da se izgrade sami terminali, potrebno je da se izgrade gasovodi od njih, da se organizuje prevoz gasa i do potrošača u tim zemljama, na primer transport ka zemljama srednje Evrope“, kaže Putnikovićeva.
S druge strane, dodaje, potrebno je da ima slobodnih kapaciteta zemalja koje prodaju gas i transportuju ga LNG tankerima.
„Džabe terminal negde u Evropi ako nema gasa koji će stići“, ističe ona i dodaje da je ograničenje to što nisu sve zemlje povezane, odnosno nemaju gasne interkonektore.
Komentarišući najave Italije da mogu bez ruske nafte već 2024. godine, ona navodi da se oni nalaze u boljoj situaciji jer je ta zemlja celom svojom dužinom okružena morima, te će do njih, kako kaže, lako da stignu neki drugi tankeri sa naftom.
„I u suštini oni ne zavise od ruske nafte koja će kopnom da dolazi“, dodaje Putnikovićeva.
A s druge strane, dodaje, u Briselu treba da se reši šta znači ono – koliki je procenat ruske nafte.
„U suštini naftom se trguje na svetskim berzama pa trgovci miksuju te isporuke i mora se na kraju napraviti jedna prava odluka o tome da li zaista neće da uvoze naftu koja ima bilo kakve veze sa nekim izvorom u Rusiji“, kaže Putnikovićeva.
Da li Evropi prete restrikcije
Međunarodna agencija za energiju od početka godine predlaže sve jače mere štednje energije. To sada rade i najjače evropske ekonomije. Nemačka je pozvala građane na rigoroznu racionalnu potrošnju.
Jelica Putniković navodi da bi racionalno trošenje trebalo da bude cilj svih zbog trenutne situacije u svetu, ali i standarda, troškova, klimatskih promena.
„Ali, mislim da je ona najava od 13 stepeni u stanovima previše rigorozna“, kaže ona i zaključuje porukom da je najskuplja energija koje nema.
