Ugroženo milion radnih mesta: U Nemačkoj prognoziraju ekonomski pad ako se odreknu ruskih energenata
14:01 02.05.2022 (Osveženo: 14:35 02.05.2022)
© Depositphotos.com / Realinemedia
Pratite nas
Eventualni embargo na uvoz energenata iz Rusije rezultiraće padom nemačke privrede za dva odsto u 2022.godini, upozoravaju stručnjaci Bundesbanke. Analitičari smatraju da bi uvedene sankcije Moskvi mogle da dovedu do povećanja cene nafte na 170 dolara po barelu i značajnog poskupljenja prirodnog gasa.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Nemačka rizikuje da se suoči sa još većom inflacijom koja je već dostigla maksimum za poslednjih pedesetak godina. Prema mišljenju stručnjaka, posledice će uticati ne samo na nemačku industriju, već i na obične potrošače. Istovremeno, stručnjaci ne isključuju mogućnost da situacija u drugim evropskim ekonomijama može biti još dramatičnija.
Nemačka bi se mogla suočiti sa ekonomskim padom ako odbije da kupuje ruske energente, saopštila je ovih dana Bundesbanka. Kako preciziraju, uvođenjem embarga na uvoz nafte, gasa i uglja iz Rusije obim nemačkog BDP-a u 2022.godini biće smanjen za dva odsto. Ranije se pretpostavljalo da će do kraja godine nemačka privreda zabeležiti rast od tri odsto.
Rigorozne energetske sankcije koje su uvedene Moskvi dovešće do povećanja cena nafte na 170 dolara po barelu, navodi nemačka centralna banka. U isto vreme, znatno osetnije može da poraste cena prirodnog gasa u Evropi, pošto će, kako priznaju nemački stručnjaci, biti teško brzo zameniti rusko gorivo.
Ovakvo stanje moglo bi ozbiljno da pogodi domaću proizvodnju u Nemačkoj i dovede do još većeg rasta cena robe široke potrošnje, ne isključuju eksperti Bundesbanke. Treba napomenuti da je u martu godišnja stopa inflacije u Nemačkoj dostigla 7,3 odsto što je najviše u poslednjih 48 godina, o čemu svedoče podaci Saveznog zavoda za statistiku zemlje.
Ozbiljne posledice
Podsetimo, od kraja februara EU, SAD i niz drugih zemalja uvode stalno nove ekonomske sankcije Rusiji. Na ovaj način Zapad reaguje na specijalnu rusku vojnu operaciju u cilju zaštite republika Donbasa od ukrajinske agresije. Protiv Rusije već je ukupno uvedeno više od 9.900 restriktivnih mera – više nego protiv Irana, Sirije, Severne Koreje, Venecuele, Mjanmara i Kube zajedno, navodi se u materijalima globalne baze podataka za praćenje sankcija „Kastelum.AI“.
Ograničenja su posebno uticala na energetski sektor Rusije. Na primer, SAD i Velika Britanija su potpuno odbile da kupuju energente od Moskve. EU je dotle najavila postepeni prekid kupovine ruskog uglja.
Evropske zemlje sada raspravljaju o mogućnosti uvođenja embarga na isporuke nafte i gasa iz Rusije. Međutim, među državama regiona još uvek nema saglasnosti po ovom pitanju, kazao je šef diplomatije EU Žozef Borelj u intervjuu novinarima Evropske alijanse novinskih izdanja „LENA“.
„Razmatraju se mnoga pitanja (o nafti i gasu), kao i mnogi drugi predlozi. Koji je najbolji način delovanja? Porez? Zabrana? Mnogi ekonomisti kažu da bi najpametnije bilo poskupljenje ruske nafte i gasa kako bi se stvorio podsticaj da se ti energenti traže na drugom mestu. Nijedan od ovih predloga nije dobio potrebnu saglasnost“, priznao je Borelj.
Prema njegovim rečima, neke zemlje EU planiraju da ulože veto na svaku kolektivnu odluku o zabrani uvoza energenata iz Rusije. Nemačka se posebno protivi embargu. Kako je izjavio nemački kancelar Olaf Šolc u intervjuu za list„Špigl“, takva mera neće pomoći da se zaustavi specijalna operacija u Ukrajini, ali će istovremeno pogoditi privrede Nemačke i EU.
„Stvar je u tome što želimo da izbegnemo dramatičnu ekonomsku krizu, gubitak miliona radnih mesta i zatvaranje fabrika koje se više nikada neće otvoriti. Naša zemlja i cela Evropa bi od toga trpele ozbiljne posledice“, smatra Šolc.
Lančana reakcija
Prema poslednjim podacima Evrostata, Rusija je 2020.godine obezbedila 41 odsto potreba EU za gasom i 37 odsto za naftom. Nemačka je u to vreme bila jedan od najaktivnijih uvoznika ruskih energenata. Otprilike 34 odsto uvezene nafte i 66 odsto gasa Berlin je kupio od Moskve.
Kao alternativu sirovinama iz Rusije, Nemačka bi mogla da poveća kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG) iz drugih zemalja. Međutim, potraga za tako značajnim količinama gasa će potrajati, a njegovo snabdevanje koštaće Berlin mnogo više, kazao je za RT direktor Fonda za razvoj energetike Sergej Pikin.
Štaviše, prema rečima stručnjaka, postojeća gasna infrastruktura Nemačke ne dozvoljava zemlji da uzima velike količine LNG: danas Nemačka nema dovoljan broj terminala.
„Dakle, ako se uvede embargo, pod znakom pitanja naći će se ukupno oko polovine nemačke potrošnje energenata. Stanovništvo je tradicionalno prioritet kada je u pitanju grejanje, tako da bi za njega moglo biti dovoljno resursa. Međutim, industrija neće dobiti energiju u potpunosti, što će neminovno uticati na ekonomiju. Na primer, najveći hemijski koncerni u Nemačkoj mogli bi da prestanu sa radom“, izjavio je Pikin.
Šef analitičkog odeljenja kompanije „AMarkets“ Artjom Dejev podsetio je u izjavi za RT da su gas, nafta i ugalj osnovni resursi za proizvodnju električne energije. Dakle, njihovo poskupljenje lančano dovodi prvo do povećanja troškova poslovanja, a potom i do povećanja cena niza usluga i roba, uključujući i hranu.
„Istovremeno, treba razumeti da je Nemačka vodeća zemlja EU sa najstabilnijom i najodrživijom ekonomijom. Ako se ovde inflacija ubrza rekordnim tempom, onda će u drugim zemljama EU rast cena biti mnogo jači. Međutim, evropski političari su jasno pokazali nameru da žrtvuju ekonomiju zarad politike“, dodao je Dejev.
Drastičan rast cena
Cene energenata u Evropi počele su drastično da rastu u 2021.godini. Ovo je u velikoj meri bilo povezano sa ubrzanom politikom energetske tranzicije EU. Odluke evropskih država o uvođenju sankcija Moskvi su samo pogoršale situaciju. Sada su sve akutniji problemi siromaštva, bezbednosti hrane i dostupnosti energije, saopštio je u petak ruski ministar finansija Anton Siluanov.
„Razmere inflatornog pritiska su bez presedana poslednjih decenija. To je rezultat neodgovornog delovanja finansijskih vlasti zapadnih zemalja, zbog čega pati ceo svet, a pre svega najugroženije zemlje sa niskim nivoom prihoda“, smatra Siluanov.
U sadašnjim uslovima zemlje EU mogu odustati od kupovine ruske nafte, ali neće uvoditi embargo na gas, siguran je Sergej Pikin. Tako će Evropa u bliskoj budućnosti verovatno nastaviti da kupuje gas od Moskve i biće prinuđena da ga plaća u rubljama, smatra stručnjak.
Podsetimo, u Rusiji je 1. aprila, po nalogu predsednika Rusije Vladimira Putina, uvedena nova procedura obračuna za snabdevanje prirodnim gasom za neprijateljske zemlje. Sada Moskva prima uplate za energetske sirovine samo u rubljama.
Da bi to uradili strani kupci moraju otvoriti dva posebna računa u Gasprom banci: u stranoj valuti i u rubljama. Prvo, novac mora biti prebačen na devizni račun, nakon čega će banka na Moskovskoj berzi zameniti ova sredstva za rublje i prebaciti ih na račun u rubljama. Odmah nakon toga, strani partner će moći direktno da pošalje rublje prodavcu gasa.
„Neke evropske države su već izjavile da su spremne da plaćaju po novoj šemi. One će i dalje moći da šalju evre u rusku banku, koja potom novac konvertuje u rublje i uplaćuje Gaspromu. Tako da će na kraju svi pristati da plaćaju u rubljama, ali će se političari pravdati činjenicom da evropski potrošači prvo uplaćuju evre“, zaključio je Sergej Pikin.
