https://lat.sputnikportal.rs/20220502/u-italiji-35000-slobodnih-radnih-mesta-ali-italijani-ih-ne-zele--zasto-1136979802.html
U Italiji 35.000 slobodnih radnih mesta, ali Italijani ih ne žele – zašto?
U Italiji 35.000 slobodnih radnih mesta, ali Italijani ih ne žele – zašto?
Sputnik Srbija
Mnogi poslovi u Italiji bi nestali da nema stranaca koji ih rade umesto Italijana. U poslednje vreme, naročito dve godine od izbijanja pandemije, primećuje se da... 02.05.2022, Sputnik Srbija
2022-05-02T11:52+0200
2022-05-02T11:52+0200
2022-05-02T11:52+0200
svet – ekonomija
ekonomija
makroekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/01/1136980281_0:118:1920:1198_1920x0_80_0_0_6fb192a7341b2e86e65f8b35307caeed.jpg
Turistička sezona u Italiji je iza ugla, a prema rečima ministra za turizam Masima Garavalje, ove godine fali 250.000 radnika u tom sektoru. Samo u provinciji mesta Vareze u regionu Lombardija nedostaje 4.000 ljudi.Italijanske institucije su zato, sa „Confcommerciom“ (Generalna italijanska konfederacija trgovine, turizma i usluga) osmislile projekat, koji podrazumeva upošljavanje izbeglica iz Ukrajine.Posao bi, prema projektu, bio na određeno vreme, zato što izbeglice iz Ukrajine u ovom momentu imaju dozvolu boravka u Italiji od godinu dana.Posle teške dve godine zbog izbijanja virusa korona za italijanski turizam i ugostiteljstvo, hoteli počinju da se pune, ali se susreću sa novim problemom. Sada je teško pronaći konobare, osoblje koje će prati suđe, kuvare, menadžere i recepcionere.A mladi žele da budu slobodni vikendom, da ne rade prekovremeno, ne žele ni da rade po smenama i za platu, u pojedinim slučajevima, manju od 2.000 evra mesečno, piše javni servis.Poslovi za Arape, Rumune, AlbanceDa nema stranaca u Italiji, ne bi bilo negovateljica, bebisiterki, osoblja za pomoć u kući, specijalizovanih majstora i zidara.U ovoj zemlji, naime, zgrade grade Arapi, Rumuni, Albanci, koji su zaduženi za sve – od moleraja, preko postavljanja pločica, ugradnje klime, rušenja zidova, postavljanja parketa.Sedam od deset osoba koje čiste stanove italijanskih porodica su strankinje, najčešće iz istočne Evrope.Slična situacija je i sa negovateljicama koje su uglavnom iz bivših republika Sovjetskog Saveza i iz Južne Amerike. Takve poslove Italijani izbegavaju u skoro 99 odsto slučajeva.Izbegavaju se i sezonski posloviItalijani više ne rade ni sezonske poslove, poput sakupljanja voća, čišćenja hotela, ali i portira, zaposlenih u ugostiteljstvu i stolara. Kompanije traže radnike, ali ih ne nalaze. Istovremeno raste i broj osoba koje daju otkaz.U ovoj zemlji je 2,4 miliona građana nezaposleno, a 13,4 miliona je bez posla i nema nikakvu nameru da ga traži.Italijani sada žele bolje i stabilne poslove koji su i dobro plaćeni, koji su im bliži ili im daju mogućnost i rada od kuće.Najmanje žele da rade u sektoru građevine, poljoprivrede, uzgajanja stoke, prehrane, tekstilne industrije, čišćenja i zdravstva.Podaci Fondacije za Studije konsulenata pokazuju da je u Italiji više od 35.000 slobodnih radnih mesta.Prema podacima Instituta za statistiku, nezaposlenost mladih dostigla je nivo od 43,7 odsto.U hotelima i restoranima na 1.000 zaposlenih postoji 30 nepokrivenih radnih mesta, u sektoru informatike i telekomunikacija 24, u profesionalnim studijima 22, u građevini 22 i u sektoru usluga 18.Gde je najviše nezaposlenihSicilija, Kampanja, Kalabrija i Pulja sa francuskim regionom Guana, zone su sa najmanjom zaposlenošću.Između 15 i 64 godina procenat nezaposlenosti na Siciliji je dostigao 41,1 odsto, Kampanji 41,3 odsto, Kalabriji 42 odsto i Pulji 46,7 odsto.U EU je procenat onih koji imaju 27 godina, a koji su nezaposleni 68,7 odsto, dok je u Italiji 58,2 odsto.Situacija se pogoršava kada je reč o ženama.Na jugu zemlje bez posla je jedna od tri žene – 32,9 odsto, u odnosu na 63,4 odsto u EU i 49,4 odsto u čitavoj Italiji.U regionima Sicilija, Kampanja i Kalabrija prošle godine četvoro od desetoro mladih je bilo bez posla.
https://lat.sputnikportal.rs/20220420/u-nemackoj-hriscani-postali-manjina-1136645832.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220320/evropska-privreda-pod-antiruskim-sankcijama-najgore-tek-sledi-1135425067.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, makroekonomija
svet – ekonomija, makroekonomija
U Italiji 35.000 slobodnih radnih mesta, ali Italijani ih ne žele – zašto?
Mnogi poslovi u Italiji bi nestali da nema stranaca koji ih rade umesto Italijana. U poslednje vreme, naročito dve godine od izbijanja pandemije, primećuje se da mladi ne žele da rade, jer smatraju da su pojedini poslovi naporni i slabo plaćeni.
Turistička sezona u Italiji je iza ugla, a prema rečima ministra za turizam Masima Garavalje, ove godine fali 250.000 radnika u tom sektoru. Samo u provinciji mesta Vareze u regionu Lombardija nedostaje 4.000 ljudi.
Italijanske institucije su zato, sa „Confcommerciom“ (Generalna italijanska konfederacija trgovine, turizma i usluga) osmislile projekat, koji podrazumeva upošljavanje izbeglica iz Ukrajine.
Posao bi, prema projektu, bio na određeno vreme, zato što izbeglice iz Ukrajine u ovom momentu imaju dozvolu boravka u Italiji od godinu dana.
Posle teške dve godine zbog izbijanja virusa korona za italijanski turizam i ugostiteljstvo, hoteli počinju da se pune, ali se susreću sa novim problemom. Sada je teško pronaći konobare, osoblje koje će prati suđe, kuvare, menadžere i recepcionere.
A mladi žele da budu slobodni vikendom, da ne rade prekovremeno, ne žele ni da rade po smenama i za platu, u pojedinim slučajevima, manju od 2.000 evra mesečno,
piše javni servis.
Poslovi za Arape, Rumune, Albance
Da nema stranaca u Italiji, ne bi bilo negovateljica, bebisiterki, osoblja za pomoć u kući, specijalizovanih majstora i zidara.
U ovoj zemlji, naime, zgrade grade Arapi, Rumuni, Albanci, koji su zaduženi za sve – od moleraja, preko postavljanja pločica, ugradnje klime, rušenja zidova, postavljanja parketa.
Sedam od deset osoba koje čiste stanove italijanskih porodica su strankinje, najčešće iz istočne Evrope.
Slična situacija je i sa negovateljicama koje su uglavnom iz bivših republika Sovjetskog Saveza i iz Južne Amerike. Takve poslove Italijani izbegavaju u skoro 99 odsto slučajeva.
Izbegavaju se i sezonski poslovi
Italijani više ne rade ni sezonske poslove, poput sakupljanja voća, čišćenja hotela, ali i portira, zaposlenih u ugostiteljstvu i stolara. Kompanije traže radnike, ali ih ne nalaze. Istovremeno raste i broj osoba koje daju otkaz.
U ovoj zemlji je 2,4 miliona građana nezaposleno, a 13,4 miliona je bez posla i nema nikakvu nameru da ga traži.
Italijani sada žele bolje i stabilne poslove koji su i dobro plaćeni, koji su im bliži ili im daju mogućnost i rada od kuće.
Najmanje žele da rade u sektoru građevine, poljoprivrede, uzgajanja stoke, prehrane, tekstilne industrije, čišćenja i zdravstva.
Podaci Fondacije za Studije konsulenata pokazuju da je u Italiji više od 35.000 slobodnih radnih mesta.
Prema podacima Instituta za statistiku, nezaposlenost mladih dostigla je nivo od 43,7 odsto.
U hotelima i restoranima na 1.000 zaposlenih postoji 30 nepokrivenih radnih mesta, u sektoru informatike i telekomunikacija 24, u profesionalnim studijima 22, u građevini 22 i u sektoru usluga 18.
Gde je najviše nezaposlenih
Sicilija, Kampanja, Kalabrija i Pulja sa francuskim regionom Guana, zone su sa najmanjom zaposlenošću.
Između 15 i 64 godina procenat nezaposlenosti na Siciliji je dostigao 41,1 odsto, Kampanji 41,3 odsto, Kalabriji 42 odsto i Pulji 46,7 odsto.
U EU je procenat onih koji imaju 27 godina, a koji su nezaposleni 68,7 odsto, dok je u Italiji 58,2 odsto.
Situacija se pogoršava kada je reč o ženama.
Na jugu zemlje bez posla je jedna od tri žene – 32,9 odsto, u odnosu na 63,4 odsto u EU i 49,4 odsto u čitavoj Italiji.
U regionima Sicilija, Kampanja i Kalabrija prošle godine četvoro od desetoro mladih je bilo bez posla.
