https://lat.sputnikportal.rs/20220320/evropska-privreda-pod-antiruskim-sankcijama-najgore-tek-sledi-1135425067.html
Evropska privreda pod antiruskim sankcijama– najgore tek sledi
Evropska privreda pod antiruskim sankcijama– najgore tek sledi
Sputnik Srbija
Kontraefekti antiruskih sankcija Zapada u Evropi su već postali vidljivi, a najgore tek sledi. Sasvim izvesno poskupljenje proizvodnje zbog rasta cene energenata i... 20.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-20T14:10+0100
2022-03-20T14:10+0100
2022-03-20T14:10+0100
ekonomija
ekonomija
evropska unija (eu)
antiruske sankcije
recesija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0b/1132391306_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_0aa18db213323a0fbf4d7c3f78213959.jpg
Tim pre što privredi Evrope, još iscrpljenoj od pandemijske krize, u ovoj situaciji nema ko da pomogne, smatra ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.Zbog rasta cena električne energije u Nemačkoj, čeličana Leh-Štalverke u bavarskom gradiću Majtingen, koja zapošljava hiljadu radnika, ne računajući one u zavisnim preduzećima, ovih dana je obustavila proizvodnju. Saopštila je da "ekonomski nije izvodljivo" da sada radi.Na višestruko povećanje troškova električne energije požalio se i poznasti nemački koncern čelika TisenKrup AG.Najgore tek slediU isto vreme, generalni direktor Folskvagena, najvećeg evropskog proizvođača automobila, Herbert Dis, upozorio je da bi produžavanje krize u Ukrajini moglo da ima gori uticaj na ekonomiju Evrope od pandemije virusa korona.Poremećaji u lancima snabdevanja prete da dovedu do velikog rasta cena, nestašice energenata i inflacije, rekao je Dis za Fajnenšel tajms, ocenivši da bi to moglo da bude veoma rizično za evropsku i nemačku ekonomiju koja koristi 55 odsto ruskog gasa.Inflacija u evrozoni dostigla je novi rekord u februaru od 5,8 odsto, a mogla bi, kako se procenjuje, ove godine da naraste do sedam odsto.Od velikih zapadnih ekonomija, Nemačka, motor evropske privrede, najviše gubi zbog sankcija prema Rusiji. Prema navodima šefa za spoljnu trgovinu Nemačke industrijske i trgovinske komore, Folkera Trajera, oko 40.000 nemačkih kompanija ima poslovne veze sa Rusijom, a oko 250.000 radnih mesta direktno zavisi od izvoza u Rusiju. Izvoz u tu zemlju prošle godine je iznosio 26,6 milijardi evra.Posle panike zatvaranje firmiJovanović ističe da će se bumerang sankcija evropskoj privredi odraziti na dodatni rast inflacije i na troškove proizvodnje i na njenu smanjenu konkurentnost.On napominje da Evropska centralna banka ni pre ove najnovije krize nije planirala da do kraja godine podigne kamate kako bi suzbijala inflaciju, jer bi skuplje zaduživanje sputalo i privrednu aktivnost već usporenu zbog pandemije. Tek sada to neće činiti.„Doći će, svakako, do usporavanja privrednog rasta. Em što se izgubilo to istočno tržište, em što su još veći problem ulazni troškovi i sigurnost dobavljanja energenata. Za sada nafta i gas teku bez ikakvih ograničenja i to kroz Ukrajinu, sve sve što je dogovoreno se isporučuje, a sve što je preko toga to ide na berzu i cene su probile krov“, kaže Jovanović.Posledice su, dodaje, već vidljive, ali će ih tek biti.Pre svih to se odnosi na Nemačku, Austriju, Češku, Mađarsku, čija je privreda u najvećoj meri zavisna od ruske nafte i gasa.A ko će Evropi da pomogneOn napominje da tri četvrtine sveta nije pristalo da se priključi sankcijama Severne Amerike, Evrope, Japana i Australije Rusiji, tako da tu Rusija ima mogućnosti za alternativnu trgovinu. Pitanje, je, međutim, gde će Evropa da traži pomoć, kaže on, ističući da je ona praktično prepuštena sama sebi.Jovanović podseća da je američki gas sve i da stigne u potrebnoj količini u Evropu znatno skuplji od ruskog, da je skuplji i onaj iz Katara. Zato on očekuje zatvarnje fabrika i otpuštanje radnika zbog povećanih troškova proizvodnje.Hrana i nestašiceNapominje i da cena hrane, takođe, ide u nebo, jer nema veštačkog đubriva, da žitarice dolaze upravo iz Rusije i Ukrajine, što će povećati troškove prehrambenih proizvoda. Ne samo da će smanjiti konkurentsku sposobnost evropske poljoprivrede, nego je, kako prenose mediji, širom EU već sada sve više nestašica i praznih rafova.Na pitanje ko će da vuče evropsku privredu, pošto je Nemačka kao najjača, i pre početka ratnih desjtava u Ukrajini bila u recesiji pošto je uzastopno u dva kvartala zabeležila pad privredne aktivnosti, Jovanić nema dilemu – niko.On smatra da će se evropska privreda nalaziti u zoni između recesije i stagflacije, koja znači istovremeni rast inflacije i pad proizvodnje. Evropska centralna banka drži monetarne uzde, ali uz mnogo rupa, smatra on, napominjući da na njihova budžetska pravila više niko u EU ne obraća pažnju. To da budžetski deficit država članica ne bi trebalo da bude veći od tri odsto niko nije mogao da ispoštuje u vreme pandemije pa je na nivou EU bio duplo veći.Nova pomoć firmamaUpravo su u EU najavili da će da popuste budžetske mere kako bi firme koje su pogođenje ukrajinskom krizom mogle da računaju na stimulacije i subvencije.S obzriom na stanje evropske privrede posle dve godine iscrpljujuće borbe sa kovidom, posledice sankcija uvedenih Rusiji mogle bi da budu mnogo gore od onih koje je izazvala pandemija, smatra on.Zato i ne čudi upozorenje prvog čoveka Folksfagena: Zamislite scenario u kom prekidamo sve poslovne veze sa Rusijom ukoliko se konflikt ne prekine, da ne možete više da kupujete energente.Dis podseća da je i on bio za „maksimalne sankcije“ prema Rusiji, ali da sada kada su one stupile na snagu smatra da bi se trebalo vratiti pregovorima i dijalogu, kako bi sukob u Ukrajini što pre bio okončan.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
kontraefekti antiruskih sankcija u evropi su već vidljivi, najgore posledice po eu tek slede, čeličana u nemačkoj obustavila proizvodnju, neisplativa proizvodnja zbog preskupe električne energije, gori utuicaj ukrajinske krize na evropsku privredu od pandemije, inflacija i skupa proizvodnja, sledi zatvaranje fabrika i otpuštanje zaposlenih, skupa hrana i nestašice, jedinstvo eu uspostavljeno zbog ukrajine neće moći da se održi,
kontraefekti antiruskih sankcija u evropi su već vidljivi, najgore posledice po eu tek slede, čeličana u nemačkoj obustavila proizvodnju, neisplativa proizvodnja zbog preskupe električne energije, gori utuicaj ukrajinske krize na evropsku privredu od pandemije, inflacija i skupa proizvodnja, sledi zatvaranje fabrika i otpuštanje zaposlenih, skupa hrana i nestašice, jedinstvo eu uspostavljeno zbog ukrajine neće moći da se održi,
Evropska privreda pod antiruskim sankcijama– najgore tek sledi
Kontraefekti antiruskih sankcija Zapada u Evropi su već postali vidljivi, a najgore tek sledi. Sasvim izvesno poskupljenje proizvodnje zbog rasta cene energenata i snižena konkuretnost evropske robe i usluga će dovesti do zatvranja onih koji to ne mogu da izdrže.
Tim pre što privredi Evrope, još iscrpljenoj od pandemijske krize, u ovoj situaciji nema ko da pomogne, smatra ekonomista Miroslav Jovanović, profesor Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.
Zbog rasta cena električne energije u Nemačkoj, čeličana Leh-Štalverke u bavarskom gradiću Majtingen, koja zapošljava hiljadu radnika, ne računajući one u zavisnim preduzećima, ovih dana je obustavila proizvodnju. Saopštila je da "ekonomski nije izvodljivo" da sada radi.
Na višestruko povećanje troškova električne energije požalio se i poznasti nemački koncern čelika TisenKrup AG.
U isto vreme, generalni direktor Folskvagena, najvećeg evropskog proizvođača automobila, Herbert Dis, upozorio je da bi produžavanje krize u Ukrajini moglo da ima gori uticaj na ekonomiju Evrope od pandemije virusa korona.
Poremećaji u lancima snabdevanja prete da dovedu do velikog rasta cena, nestašice energenata i inflacije, rekao je Dis za Fajnenšel tajms, ocenivši da bi to moglo da bude veoma rizično za evropsku i nemačku ekonomiju koja koristi 55 odsto ruskog gasa.
Inflacija u evrozoni dostigla je novi rekord u februaru od 5,8 odsto, a mogla bi, kako se procenjuje, ove godine da naraste do sedam odsto.
Od velikih zapadnih ekonomija,
Nemačka, motor evropske privrede,
najviše gubi zbog sankcija prema Rusiji. Prema navodima šefa za spoljnu trgovinu Nemačke industrijske i trgovinske komore, Folkera Trajera, oko 40.000 nemačkih kompanija ima poslovne veze sa Rusijom, a oko
250.000 radnih mesta direktno zavisi od izvoza u Rusiju. Izvoz u tu zemlju prošle godine je iznosio 26,6 milijardi evra.
Posle panike zatvaranje firmi
Jovanović ističe da će se bumerang sankcija evropskoj privredi odraziti na dodatni rast inflacije i na troškove proizvodnje i na njenu smanjenu konkurentnost.
On napominje da Evropska centralna banka ni pre ove najnovije krize nije planirala da do kraja godine podigne kamate kako bi suzbijala inflaciju, jer bi skuplje zaduživanje sputalo i privrednu aktivnost već usporenu zbog pandemije. Tek sada to neće činiti.
„Doći će, svakako, do usporavanja privrednog rasta. Em što se izgubilo to istočno tržište, em što su još veći problem ulazni troškovi i sigurnost dobavljanja energenata. Za sada nafta i gas teku bez ikakvih ograničenja i to kroz Ukrajinu, sve sve što je dogovoreno se isporučuje, a sve što je preko toga to ide na berzu i cene su probile krov“, kaže Jovanović.
Posledice su, dodaje, već vidljive, ali će ih tek biti.
„Sada je još najveći uticaj na paniku, a posle će one da se pretoče u troškove proizvodnje i zatvranje firmi. Ne nadajmo se nekom prosperitetu, s druge strane ima zemalja u EU koje ovo strašno pogađa, koje su jako zavisne, a ne mogu da pronađu ni u srednjem roku alternativu“, ističe naš sagovornik.
Pre svih to se odnosi na Nemačku, Austriju, Češku, Mađarsku, čija je privreda u najvećoj meri zavisna od ruske nafte i gasa.
A ko će Evropi da pomogne
On napominje da tri četvrtine sveta nije pristalo da se priključi sankcijama Severne Amerike, Evrope, Japana i Australije Rusiji, tako da tu
Rusija ima mogućnosti za alternativnu trgovinu. Pitanje, je, međutim, gde će
Evropa da traži pomoć, kaže on, ističući da je ona praktično
prepuštena sama sebi.
Jovanović podseća da je američki gas sve i da stigne u potrebnoj količini u Evropu znatno skuplji od ruskog, da je skuplji i onaj iz Katara. Zato on očekuje zatvarnje fabrika i otpuštanje radnika zbog povećanih troškova proizvodnje.
Napominje i da cena hrane, takođe, ide u nebo, jer nema veštačkog đubriva, da žitarice dolaze upravo iz Rusije i Ukrajine, što će povećati troškove prehrambenih proizvoda. Ne samo da će smanjiti konkurentsku sposobnost evropske poljoprivrede, nego je, kako prenose mediji, širom EU već sada sve više nestašica i praznih rafova.
Na pitanje ko će da vuče evropsku privredu, pošto je Nemačka kao najjača, i pre početka ratnih desjtava u Ukrajini bila u recesiji pošto je uzastopno u dva kvartala zabeležila pad privredne aktivnosti, Jovanić nema dilemu – niko.
„A to je bio jedan od ciljeva Amerikanaca. Da smanje uticaj i snagu Evrope i u tome su uspeli. Napravili su zlu krv između Rusa i Ukrajinaca. U Evropi su podigli troškove proizvodnje i snizili konkurentnost njihove robe i usluga i onda će da prouzrokuju i trvenja unutar EU. Tako da je sadašnje slaganje unutar EU kratkoročno i promenljivo“, ocenio je naš sagovornik.
On smatra da će se evropska privreda nalaziti u zoni između recesije i stagflacije, koja znači istovremeni rast inflacije i pad proizvodnje. Evropska centralna banka drži monetarne uzde, ali uz mnogo rupa, smatra on, napominjući da na njihova budžetska pravila više niko u EU ne obraća pažnju. To da budžetski deficit država članica ne bi trebalo da bude veći od tri odsto niko nije mogao da ispoštuje u vreme pandemije pa je na nivou EU bio duplo veći.
Upravo su u EU najavili da će da popuste budžetske mere kako bi firme koje su pogođenje ukrajinskom krizom mogle da računaju na stimulacije i subvencije.
S obzriom na stanje evropske privrede posle dve godine iscrpljujuće borbe sa kovidom, posledice sankcija uvedenih Rusiji mogle bi da budu mnogo gore od onih koje je izazvala pandemija, smatra on.
Zato i ne čudi upozorenje
prvog čoveka Folksfagena: Zamislite scenario u kom prekidamo sve poslovne veze sa Rusijom ukoliko se konflikt ne prekine, da ne možete više da kupujete energente.
Dis podseća da je i on bio za „maksimalne sankcije“ prema Rusiji, ali da sada kada su one stupile na snagu smatra da bi se trebalo vratiti pregovorima i dijalogu, kako bi sukob u Ukrajini što pre bio okončan.
.jpg){kind=link}