Srpski naučnici rade na ćelijskoj obnovi posle infarkta pomoću gena
© Fotolia / DigitalGenetics
Pratite nas
Posle infarkta, srce ostane bez velikog broja ćelija, a na njihovom mestu se formira ožiljak. One ne mogu da se nadoknade i funkcija ovog organa slabi. Za razliku od ljudi, malena riba zebrica uspešno popravlja oštećeno srce. Istraživači Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, razvijaju novi pristup ovom problemu.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Čovek, najsloženije biće na planeti ima veoma mali kapacitet da regeneriše neke vrste ćelija. Mišići ruku ili nogu se obnavljaju, ali srce, takođe mišić, ne.
Riba zebrica, čest model sistem u biomedicinskim istraživanjima ima sposobnost da povrati funkciju srca nakon povrede. Njeni kardiomiociti se menjaju tako da mogu ponovo da se dele, uklone ožiljak i zamene umrle ćelije.
Istraživači Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo gledajući zebrice, razvijaju strategiju da podstaknu ćelije srca, preživele nakon infarkta, da se ponovo dele.
„Pošto i ribice i čovek popravljaju skeletne mišiće i ribica može da popravi srce, a čovek ne može. Hajde da vidimo da li postoje zajednički igrači u tim procesima i da li ti zajednički igrači predstavljaju ključ kojim ćemo moći da stimulišemo srce čoveka da regeneriše“, objašnjava dr Snežana Kojić, biolog.
Jedna od metoda za popravku oštećenog srca je ubacivanje zdravih ćelija koje bi zamenile umrle na mestu povrede. Istraživači Instituta opredelili su se za drugi pristup, traže rešenje u genima.
„Mi smo se opredelili za drugu strategiju, a to je da one ćelije koje su ostale zdrave u srcu, da one povrate mogućnost da se podele i da tako nadomeste one ćelije koje su umrle. Da bi to bilo moguće, mi moramo da upoznamo mehanizme kako to rade organizmi koji mogu da regenerišu srce i zato smo se opredelili za zebrice, jer one to mogu“, dodaje biolog.
Radi se na pronalaženju gena koji kod zebrice učestvuju i u obnavljanju srca i skeletnih mišića. Naredni korak je pronalazak gena koji bi u ljudskom srcu radio to isto i njegovo „otključavanje“ da to zaista može i da radi.
„Zahvaljujući našim prethodnim istraživanjima, mi imamo jednog takvog kandidata koji se aktivira i nakon povrede skeletnih mišića i nakon povrede srca, a takođe i nakon povećane fizičke aktivnosti zebrice. Tako da ćemo mi u ovom projektu taj gen funkcionalno okarakterisati, tačno utvrditi koju funkciju on ima u tim procesima u zebrici. Takođe se nadamo, da zahvaljujući transkriptonici ćemo uspeti da dođemo i do novih kandidata“, naglašava za RTS dr Snežana Kojić, biolog u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
Razumevanje kako se srce i mišići zebrice obnavljaju usmeriće dalja istraživanja u oblasti regenerativne i mišićne biologije. Ipak, novi terapijski protokoli za potpuno izlečenje ljudskog srca oštećenog infarktom, za sada predstavljaju samo budućnost.
