Srbiji spremaju „kosovsku zasedu“ u Berlinu
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
To što će Aljbin Kurti sedeti u predsoblju, dok Aleksandar Vučić i Olaf Šolc budu razgovarali, jedan je od pritisaka na Srbiju, kako bi odstupila od prijateljstva sa Rusijom i Kinom i ubrzala evroatlantske integracije. Glavni cilj Zapada je da Srbiju prevede preko Rubikona kako bi zavela sankcije Rusiji. Ali pitanje je koliko je taj cilj ostvariv.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Od susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, prvim otkako je vođa nemačkih Socijaldemokrata seo u kancelarsku fotelju, srpski predsednik Aleksandar Vučić, kako je rekao, nema prevelika očekivanja – dobro je što će srpska strana moći da iznese svoje stavove, ali nemački stav se neće bitno promeniti.
Srbija je pod stalnim pritiscima – sada je na redu Kosovo
Sam format razgovora, jer u Berlinu će se, istovremeno sa Vučićem nalaziti i premijer privremenih prištinskih institucije Aljbin Kurti i specijalni izaslanik EU za pitanje KiM Miroslav Lajčak, ne govori mnogo o tome hoće li se pritisak na Srbiju da prizna kosovsku nezavisnost pojačati, već više o tome da će glavna tema razgovora biti Kosovo i Metohija, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković.
„Srbija je stalno pod pritiskom. Ovaj nam format pre govori šta će biti tema razgovora. I da nije ovog formata, mi bismo bili pod pritiskom na nekoliko putanja – u odnosu prema Rusiji, Republici Srpskoj, Kosovu… Sada nam je jasno da će prioritet biti Kosovo“, navodi Anđelković.
Prema njegovim rečima, drugo je pitanje, hoće li Zapad podržati Albance u projektu etničkog čišćenja severa Kosova i Metohije. To bi i za Brisel i Vašington bila neprijatna stvar.
„Ako se desi da proteraju 100 000 Srba sa severa, pokazuje se da direktno vrše politiku etničkog čišćenja tamo gde imaju kontrolu. Za to više ne može da bude odgovorna Priština. Za to su onda odgovorni Brisel i Vašington. Mislim da, koliko je teško nama da se suočimo sa njihovom agresijom, toliko je ipak i njima teško da podnesu te posledice. Tako da mislim da treba biti hladne glave i ne praviti ustupke na štetu nacionalnih interesa“, ističe Anđelković.
Ako se nakon susreta srpskog predsednika Aleksandra Vučića i nemačkog kancelara Olafa Šolca ispostavi da su pritisci na Srbiju da prizna nezavisnost lažne države Kosovo sve jači, na nama je da poništimo Briselski sporazum. I u mnogo težim okolnostima Srbija nije kapitulirala, ne sme ni sada, zaključuje Anđelković.
Išingerov plan, sankcije Rusiji i evroatlantske integracije
Sam predsednik Vučić je isključio mogućnost da napredak u rešavanju kosovskometohijskog čvora može da bude postignut sa Aljbinom Kurtijem – to automatski otklanja mogućnost da njih dvojica u Berlinu održe sastanak, objašnjava nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.
Prisustvo Kurtija i Lajčaka u Berlinu za njega je sporedna stvar – glavno je to što će Šolc pokušati da srpskog predsednika pomeri u pravcu takozvanog Išingerovog plana. Podsećamo, visoki nemački diplomata Volfgang Išinger, koji je od 2009. pa sve donedavno predsedavao Minhenskim bezbednosnim forumom svojevremeno je predložio model dve Nemačke kao potencijalno rešenje kosovskometohijske krize.
„Nemačka je tvorac ideje o pregovaranju i normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda. Ovo je prilika da Šolc upozna Vučića i da nastavi tradiciju Angele Merkel, od koje je dolazio jedan od glavnih pravaca pritisaka na nas u vezi sa Kosovom. Verovatno je Vučić to imao u vidu kada je rekao da ga očekuju teški razgovori“, ističe Jovanović.
To što će se u Berlinu istovremeno sa Vučićem nalaziti Kurti i Lajčak, bivši šef jugoslovenske diplomatije vidi kao jedan od pritisaka kako bi se Srbija odrekla partnerstva sa Rusijom i Kinom i ubrzala svoj put ka onome što se naziva evroatlantskim integracijama. To uostalom, napominje Jovanović, zapadne diplomate često napominju da im je glavni cilj kada pominju Srbiju.
„Ovo će biti dodatan pritisak koji će u zajednici sa pritiscima koji dolaze u vezi sa situacijom u Ukrajini i sa jačanjem sankcija prema Rusiji da nas dovede u još tešnji položaj. Očekivanje da će moći da iznude naš prelazak preko Rubikona, što će reći da iznude zavođenje sankcija prema Rusiji – to je njihov ideal. To im je glavni cilj. Drugo je pitanje da li je taj cilj ostvariv“, zaključuje Jovanović.
