Korona nestaje, a smrtnost raste: Šta je razlog dramatičnim podacima u Srbiji
16:45 01.05.2022 (Osveženo: 17:33 01.05.2022)
© Sputnik / Evgeniй Biяtov
/ Pratite nas
Broj umrlih u Srbiji u odnosu na broj rođenih raste decenijama. Ipak, zabrinjava informacija da je u prva tri meseca ove godine smrtnost veća za 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je kovid imao mnogo jači udar.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Pandemija je prošla, ali korona uzima danak, posledice virusa tek će se videti na demografskoj karti Srbije, kažu stručnjaci.
Samo u februaru umrlo je čak 28,8 odsto ljudi više nego u istom periodu prošle godine.
Sve negativniji prirodni priraštaj u Srbiji nije vest, jer raste već više od 30 godina. Prvi razlog je smanjenje broja rođenih i nepovoljna starosna struktura, Srbija postaje zemlja starih.
Iako se država poslednjih godina hvata u koštac sa ovim problemom, ima i posebno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, trendovi se sporo menjaju.
Izvinjavam se na smetnji onima koje nestanak našeg naroda ne zabrinjava. Naprotiv.
— Ratko Dmitrović (@RatkoDmitrovic) April 26, 2022
Dakle.
Za prva tri meseca ove, 2022. g. Srbija je, u odnosu rođenih i umrlih, izgubila grad veličine LOZNICE.
Do kraja godine izgubićemo grad veličine ZRENJANINA, oko 80.000 ljudi
Spas je promena svesti
Smrtnost u Srbiji raste
Da je taj proces teško i usporiti pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, u prva tri meseca ove godine broj rođene dece porastao je za 3,5, a broj umrlih je veći za 6,6 odsto.
Stručnjaci Zavoda kažu da je smrtnost u 2020. godini evidentno porasla zbog pandemije korona virusa, faktora koji se nije mogao predvideti u demografskim projekcijama. Lekari su sigurni da se ovaj trend nastavlja.
Neurolog dr Anđela Gavrilovć koja je pandemijske dane provela u Kliničko - bolničkom centru Zvezdara kaže da to upravo pokazuju najnoviji podaci o broju umrlih ove godine.
„Dve i po godine ljudi su bili van zdravstvenog sistema što je posledica loše organizacije službi koje su se tokom pandemije bavile pacijentima koji nemaju kovid. To su hronični pacijenti koji su u koroni bili zdravstveno zapušteni. Dok smo se bavili glavnim problemom, te druge bolesti su se razvijale svojim prirodnim tokom. Kardiovaskularne, maligne, posebno hematološke, leukemije, limfomi. To su hitne stvari, ne mogu da se zakazuju, odnosno pregledi odlažu par meseci“, kaže Gavrilovićeva.
Nestala cela Loznica
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić skreće pažnju da je kod ovakvih analiza najbolje pogledati broj umrlih u odnosu na desetogodišnji prosek, a u Srbiji je čak 55 hiljada preminulih više. Nestao je ceo jedan grad veličine Loznice.
On takođe smata da je najveći broj preminulih od početka godine umro od posledica ne lečenja onih koji nisu mogli da dođu do zdravstvene usluge na vreme, jer je celokupni zdravstveni sistem bio poremećen zbog pritiska velikog broja pacijenata sa kovidom.
„Činjenica je i da je kovid odneo najviše života među onim grupama pacijenata koji su rizične, ljudi koji imaju udružena oboljenja, takozvane komorbiditete, ali je i činjenica je da su se čuvene liste čekanja sada sigurno drastično pogoršale. Trudili smo se da se maligni bolesnici operišu redovno, ali ova situacija jeste napravila zastoj, pa je bilo problema posebno za one pacijente koji su trebali da dođu do dijagnostike, hemioterapije, a što se tiče onih sa drugim bolestima, mnoge bolnice nisu radile ni operacije, jer su bile u kovid sistemu“, podseća Panić.
Posledice ćemo tek osetiti
On veruje da ćemo posledice pandemije tek osetiti, jer će celokupno stanovništvo proći lakšu, srednju ili težu formu kovida.
„Već imamo ozbiljne podatke o tome da kovid ostavlja poseldice, u izgledu su i neke trajne, ali i prolazne su vrlo neprijatne i nekada mogu da umanje i radnu sposobnost pacijenata. Ako imate takvu sliku, onda oni koji su bili skloni razvijanju dodatnih oboljenja, posle kovida će ih mnogo brže razviti. Dakle, reč je bolestima do kojih ne bi došlo da kovida nije bilo“, kaže Panić.
Dr Gavrilović smatra da je na povećanu stopu mortaliteta uticala i informacija koja nije plasirana samo u Srbiji, da je sa koronom završeno.
„Narod se uljuljkao kao da korona ne postoji, deo te brojke je od korone, verovatno ima slučajeva koji nisu ni hospitalizovani, bolest nije tretirana kako treba, niti su se ljudi javljali, zato što su poverovali u tu informaciju. To je u ljudskoj prirodi, poverovali su da to nije to, a bolest se zakomplikovala“, kaže Gavrilovićeva.
Virus je još tu
Panić dodaje da nadležni treba da imaju u vidu da zdravstveni sistem tek čeka opterećenje, pandemija generalno jeste završena, ali virus nije nestao, sistem čeka pritisak pacijenata koji su čekali izlečenje od drugih bolesti.
„Kovid je i dalje prisutan, samo je trenutno epidemiološka situacija u odnosu na prethodni period značajno bolja. Ima i gripa, pa se dijagnoze mešaju, pacijenti se više ne testiraju u meri u kojoj bi trebalo, ne obavlja se valjana trijaža“.
Oba naša sagovornika apeluju na hronične bolesnike da se i dalje pridržavaju mera zaštite od virusa koji je i po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku već 2020. stavljen na listu faktora koji utiču na crnu demografsku sliku Srbije.
U nizu faktora koji doprinose sve manjem broju rođene dece u Srbiji stručnjaci navode odlazak mladih i unutrašnje migracije, odlaganje rađanja i reproduktivno zdravlje, ekonomske faktore koji negativno utiču na natalitet, ali i psihološke faktore koji utiču na smanjenje nataliteta.
