https://lat.sputnikportal.rs/20220204/crna-statistika-rak-kosi-po-srbiji--skok-broja-zrtava-zbog-nato-agresije-i-kovid-pandemije-1134004475.html

Crna statistika: Rak kosi po Srbiji — skok broja žrtava zbog NATO agresije i kovid pandemije

Crna statistika: Rak kosi po Srbiji — skok broja žrtava zbog NATO agresije i kovid pandemije

Sputnik Srbija

Dan borbe protiv raka — 4. februar Srbija je dočekala sa statistikom koja je svrstava na 13. mesto po broju obolelih u Evropi, ali i među vodećim zemljama kada... 04.02.2022, Sputnik Srbija

2022-02-04T19:05+0100

2022-02-04T19:05+0100

2022-08-26T13:10+0200

društvo

društvo

srbija – društvo

zdravstvo

onkologija

srbija

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111316/81/1113168142_0:96:1921:1176_1920x0_80_0_0_a313df671133a865c0747f344cd8e582.jpg

Na to je Sputnjiku ukazala dr Ana Jovićević sa Instituta za onkologiju, koja je i sekretar Društva za borbu protiv raka. Situacija sa brojkama je, kaže, slična već više godina, a posledice kovida ćemo tek videti.Rak kosi SrbijuOna napominje da još ne vidimo efekte preventivnih aktivnosti sa kojima smo započeli pre deset godina, zbog situacije sa pandemijom kovida 19.Na pitanje koliko je pandemija uticala na rast obolelih od raka, ona ukazuje na pokazatelje sa Instituta na kome radi.I kovid uticao„Ono što mi vidimo u Institutu za onkologiju, to je veći broj pacijenata koji se javljaju sa odmaklom bolešću, nego što je to bilo ranije. Sa jedne strane, a takva je situacija ne samo kod nas, već i u svetu, skrining programi su zaustavljeni, slabije se rade, a zdravstveni kapaciteti su manje dostupni, a pored toga, stanovništvo se plaši da ide na preglede u bolnice zbog kovida.“Tako je, napominje naša sagovornica, širom sveta, jer su zdravstvene ustanove u najvećoj meri zbrinjavali bolesne od kovida.Rak pluća najčešćiJovićevićeva ističe da je rak pluća najčešća maligna bolest u Srbiji i u Evropi smo među onima sa najvišom stopom oboljevanja i umiranja. Svake godine kod nas oboli između 600 i 700 osoba, čiji je najveći uzročnik pušenje. Zato je najznačajniji vid preventive u onkologiji — prevencija pušenja.„Podaci pokazuju da se u 60 odsto domaćinstava puši bilo u jednoj, ili u više prostorija, što znači da su u njima pored pušača i nepušači svakodnevno, kontinuirano izloženi duvanskom dimu. Tako su dimu izložena i deca od samog rođenja, pa i pre rođenja, ako majka živi u takvom okruženju“, napominje ona.Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“ za 2018. godinu, tada je bilo 41.600 novoregistrovanih i 21.600 umrlih od raka i takvi su podaci već duži niz godina, kaže doktorka sa Instituta za onkologiju.„Doprinos“ NATO-aDa je na te cifre uticalo i NATO bombardovanje Srbije 1999. godine, ukazuju podaci da je u 2016. godini umrlo 22.000 ljudi, što je 60,8 odsto više u odnosu na 1991. godinu, čime se Srbija sa godišnjim rastom od 2,8 odsto popela u sam svetski vrh po stopi mortaliteta od kancerogenih oboljenja.Sredinom prošle godine Društvo Srbije za borbu protiv raka u saradnji sa Inicijativom stručnjaka za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja izdalo je monografiju „Istina o posledicama NATO bombardovanja Srbije 1999. godine“.Jedna od autorki, prof. dr Danica Grujičić, direktor Instituta za onkologiju, ukazala je na mnogo veći broj dece sa malignitetima. Takođe i da su kod dece i mladih počeli da se javljaju tumori koji nisu bili karakteristični za njihov uzrast, a zabeleženo je i da su tumori počeli da menjaju svoju prirodu i postaju otporni na terapiju.Prevencija pušenja i skriningNa pitanje na koji način Srbija treba da se nosi sa ovim problemima, sagovornica Sputnjika kaže da osim prevencije usmerene na upotrebu duvana, treba nastaviti sa skrining programima koji su u Srbiji započeli pre više godina, ali efekta još uvek nema. Reč je o skriningu za rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva.To znači da se, kada su žene u pitanju, preporučuju redovni godišnji pregledi dojki i mamografski pregledi kod onih starijih od 50 godina. Takođe, redovni ginekološki pregledi radi prevencije grlića materice sa papa testom najkasnije od 25 godine na tri godine, a kada se radi o raku debelog creva — najkasnije od 50 godine.To je ono što se odnosi na najčešće maligne tumore i to one koji su pogodni za rano otkrivanje, za šta imamo raspoložive dijagnostičke metode kojima je moguće otkriti rak u ranoj fazi, a koji ima visok stepen izlečenja, napominje naša sagovornica.Važna uloga medijaOna podseća da je odnedavno Fond zdravstvenog osiguranja odobrio besplatnu vakcinu protiv humanog papiloma virusa koja se primenjuje kod devojčica i dečaka uzrasta od devet do 19 godina, koja je prevencija pre svega raka grlića materice, ali i još jednog broja kancera povezanih sa ovom infekcijom.Ipak, napominje:Treba stvarati svest pojedinca da su redovni pregledi njegova obaveza, da je neophodna ta vrsta zdravstvene kulture sa kojom, kako kaže, nema veze ni stepen obrazovanja. Ili je u pitanju neinformisanost, ili strah po onoj našoj narodnoj — ne idi kod lekara, nešto će ti otkriti, ili se smatra da su preče neke druge obaveze, ili ne žele o tome da razmišljaju...Brojni su, kaže, razlozi. Ali u ovom slučaju nije samo reč o odgovornosti prema sopstvenom zdravlju, nego, dodaje Jovićevićeva, i prema članovima sopstvene porodice — onih koji nas vole i koji često zavise od nas.

srbija

2022

Vesti

sr_RS

srbija na 13. mestu po broju obolelih od raka u evropi, srbija među vodećim zemljama kada su u pitanju obeleli od raka pluća, grlića materice i raka dojke, pušenje najčešći uzrok karcinom, prevencija pušenja i skrining način prevladavanja problema, u 60 odsto domaćinstava se puši, nato bombardovanje doprinelo rastu broja obolelih od raka, pandemija kovida onemogućila kontrolne preglede, zbog kovida veći broj ljudi sa odmaklom bolešću nego pre,