Erdogan: Turska spremna da nastavi posredovanje u rešavanju krize u Ukrajini
© Sputnik / Mihail Klimentьev
/ Pratite nas
Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, razgovarali su o humanitarnim aspektima situacije u Ukrajini i Donbasu, s osvrtom na nedavno posetu generalnog sekretara Antonija Gutereša Moskvi, saopštila je pres-služba Kremlja.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
U telefonskom razgovoru Putin i Erdogan su razmotrili razne aspekte situacije u Donbasu i dogovorili se da nastave kontakte. Gutereš se u utorak u Moskvi sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom i s predsednikom Rusije. Prethodnog dana se sastao i s turskim liderom, a u sredu je posetio Varšavu i potom se uputio u Kijev.
Erdogan je naglasio da Ankara namerava da nastavi svoje posredničke napore, usmerene na rešavanje krize u odnosima Moskve i Kijeva.
„Predsednik Erdogan je naglasio da Ankara namerava da odlučno i iskreno nastavi svoje napore da se reši ova kriza između dva suseda i da se uspostavi mir“, saopšteno je iz kancelarije turskog predsednika.
Erdogan je, kako je saopšteno, rekao Putinu da namerava da doprinese nastavku pregovaračkog procesa Moskve i Kijeva u Istanbulu.
„Izjavivši da je Turska spremna da preuzme na sebe inicijativu da se prekine sukob Rusije i Ukrajine i da istupi kao posrednik na putu ka miru, predsednik Erdogan je rekao da želi da se što pre uspostavi čvrsti mir u regionu, jačanjem impulsa koji je stvoren tokom istanbulskog procesa“, navedeno je u saopštenju.
Rusija je počela vojnu operaciju za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine 24. februara. Predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da je njen cilj „zaštita ljudi nad kojima je kijevski režim osam godina vršio genocid i zlostavljao ih“.
Rusko-ukrajinski pregovori počeli su krajem februara. Delegacije su se dva puta sastale u Belorusiji, nakon čega je odlučeno da nastave svakodnevne pregovore putem video-konferencija. Krajem marta delegacije su održale novu rundu pregovora u Istanbulu. Šef ruske delegacije, pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski je saopštio da je Ukrajina predala svoje pisane predloge za budući sporazum, te da je time Kijev prvi put za mnogo godina pokazao želju da se dogovara.
Ruska strana je odgovorila na taj gest Ukrajine odlukom da se primetno smanje borbena dejstva u pravcu Kijeva i Černigova. Moskva je, takođe, predložila da se susret predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, održi u isto vreme kada ministri inostranih poslova dveju zemalja budu potpisivali sporazum.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov saoštio je kasnije da Ukrajina odustaje od sopstvenih predloga i da izaziva brojne provokacije kako bi zakočila pregovarački proces. On je dodao da je Ukrajina predstavila svoj nacrt sporazuma s Rusijom u kojem su očigledna odstupanja od odredbi u vezi s Krimom, utvrđenih na sastanku u Istanbulu, kao i u vezi s vojnim vežbama za koje se prvobitno obavezala da dobije saglasnost Rusije.
