Britanija: Ukrajina ima legitimno pravo da napadne rusku teritoriju
© AP Photo / Matt DunhamZastava Velike Britanije ispred Big Bena u Londonu.
© AP Photo / Matt Dunham
Pratite nas
Ukrajina ima zakonsko pravo da napada vojne mete u Rusiji kako bi poremetila logistiku ruskih Oružanih snaga, izjavio je zamenik britanskog ministra odbrane Džejms Hipi.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Žao mi je zbog svih izgubljenih života, kako među vojskom, tako i među civilima. Vlada Velike Britanija će govoriti o nerazumnim aktivnostima bez obzira na to koja strana ih sprovede. Ali je apsolutno legitimno da Ukrajina udari duboko u Rusiju kako bi narušila logistiku. Ako se te isporuke ne poremete, to će direktno dovesti do smrti i krvoprolića na teritoriji Ukrajine“, odgovorio je zamenik ministra za radio „Tajms“ na pitanje da li London podržava napade Kijeva na rusku teritoriju, između ostalog na skladišta goriva.
On je naglasio da Ukrajina, s obzirom da je u stanju sukoba, treba da „izvede napad na svog protivnika, da napadne logističke linije, isporuke goriva, kao i skladišta municije“. Rekao bih da su to „aspolutno legitimni vojni ciljevi za remećenje logistike“, dodao je Hipi.
Na pitanje da li misli da će dovesti do eskalacije činjenica da britansko oružje koje je isporučivalo u odbrambene svrhe Ukrajini može da se koristi van njene teritorije, odgovorio je da mnoge zemlje koriste uvozne sisteme.
„Postoji mnogo zemalja u svetu koje koriste sisteme uvezene iz drugih zemalja i kada se ti sistemi koriste, obično ne krivite zemlju proizvođača, već zemlju koja ga je koristila“, konstatovao je on.
NATO ne isporučuje oružje Ukrajini kao organizacija
Istovremeno, Hipi je napomenuo da NATO ne isporučuje oružje Ukrajini kao organizacija, već da to čine pojedine zemlje koje su članice Alijanse.
„Najpre, NATO nije donatorska zajednica. NATO je bio uključen u jačanje svog istočnog krila, u istočnoj Evropi sada ima mnogo brodova, vojske, aviona pod zastavom NATO-a, ali da, donatori oružja su neke zemlje iz NATO-a. Međutim, postoje zemlje i van Alijanse, na primer Australija. Dakle, nije NATO taj koji pruža vojnu pomoć“, rekao je Hipi za za „Skaj njuz“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je izjavio da je opasnost od nuklearnog rata ozbiljna i realna i da se ne može potceniti, ali da ima mnogo onih koji su spremni da veštački naduvaju tu pretnju.
Šef ruske diplomatije rekao je da se nada da zapadne zemlje gledaju na pozive ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da snage NATO uđu u Ukrajinu u kontekstu sopstvenih stalnih uveravanja da je početak trećeg svetskog rata nedopustiv.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć.
Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.