https://lat.sputnikportal.rs/20220424/vode-rusije---tri-okeana-i-trinaest-mora-koji-zivot-znace-video-foto-1134197080.html
Vode Rusije - tri okeana i trinaest mora koji život znače /video, foto/
Vode Rusije - tri okeana i trinaest mora koji život znače /video, foto/
Sputnik Srbija
Teritoriju Rusije zapljuskuje trinaest mora koja su deo tri okeana. Jedno od njih je i Kaspijsko, koje nije povezano sa okeanom. Sva mora imaju svoje... 24.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-24T20:17+0200
2022-04-24T20:17+0200
2022-04-24T20:17+0200
rusija
rusija
more
okean
severni ledeni okean
kaspijsko more
japansko more
magazin
baltičko more
crno more
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110377/82/1103778257_0:160:3075:1890_1920x0_80_0_0_1c6c1faeed4fea8185625e307d8904f5.jpg
Severni ledeni okeanOvom okeanu pripada najveći deo mora Rusije, čak šest. Ponekad se računa i Pečorsko more koje formalno pripada vodama Barencovog mora.Barencevo morePristup Barencovom moru imaju Rusija i Norveška. Ruskoj teritoriji pripada Koljsko poluostrvo sa Murmanskim rejonom, Nova Zemlja, Zemlja Franca Jozefa i Špicberška ostrva. Graniči se i sa Belim i Karskim morem. Barencovo more se nalazi iza polarnog kruga i najtoplije je more Severnog ledenog okeana. Do dve trećine njegove površine je pod ledom. Najveća ruska luka u ovom delu je Murmansk, a najveće reke su Pečora i Indiga.Karsko moreKarsko more je jedno od najhladnijih i najsloženijih za izučavanje. Tokom cele godine je pokriveno ledom. Deo ovog mora je obala Franca Jozefa i Nova Zemlja, ostrva Vajgač i Gejberg. Najviše vode donose sibirske reke Ob i Jenisej.Belo moreBelo more je unutrašnje more Severnog ledenog okeana i skoro se u potpunosti nalazi iza polarnog kruga. Zimi je pokriveno ledom koje nestaje tokom leta. Najveći zalivi su: Kandalakški, Onegaški, Dvinski i Mezenski. Najveće reke su Severna Dvina, Kem, Onjega i Mezen. U luci Severodvinsk se grade nuklearne podmornice. Najpoznatije luke se nalaze u Arhangelskoj oblasti i republici Karelija: Arhangelsk, Belomorsk, Kandalakša i Onjega.Laptevsko moreLaptevsko more zapljuskuje severne obale Sibira, poluostrvo Tajmir, Severnu Zemlju i Novosibirska ostrva. Skoro je tokom cele godine prekriveno ledom. Ovde je zastupljena arktička kontinentalna klima. U deltama reka se stanovništvo bavi ribolovom, dok je proizvodnja nafte zastupljena u gradu Tiksi.Istočnosibirsko moreU Istočnosibirskom moru je polarna klima. Zato je skoro cele godine pokriveno ledom. Reljef obale je veoma složen jer se sastoji od planina. Glavna luka je Pevek u Čukotskom autonomnom okrugu. Najveće reke su Kolima, Azaleja i Hroma. Između plutajućeg leda prolazi Severni morski put. Čukotsko moreNalazi se između Čukotskog poluostrva i Aljaske, najpoznatije ostrvo je Vrangel. Klima je polarna, a tokom leta led nestaje. U jugoistočnom delu, u Beringovom moreuzu, se dešava da temperatura bude u plusu. Razmena vode se odvija pretežno sa Tihim okeanom, vodu donose reke Amguema i Noatak.Atlantski okeanCrno moreCrno more pripada pored Rusije, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji, Turskoj, Gruziji i Abhaziji. U istoriji je imalo važnu stratešku, vojnu, transportnu i industrijsku ulogu. U Rusiji je na Crnom moru veoma razvijen turizam, najpoznatije letovalište je grad Soči. Najveće luke i industrijski centri su Novorosijsk i Kerč, a najveće reke Dunav, Dnjepar i Dnjestr. Led se formira samo u severozapadnom delu.Azovsko moreNajmanje i najpliće more, ne samo u Rusiji, nego i u celom svetu. Klima je kontinentalna, a led se ne formira svake godine. Najviše vode ovom moru donose reke Kubanj i Don. Stanovništvo se u Rostovskoj oblasti bavi ribolovom i turizmom. Najveći gradovi su Jejsk, Taganrog i Kerč.Baltičko moreUnutrašnje more koje je sa svetskim okeanom povezano preko severa. Zapljuskuje obale Baltičkih zemalja, Skandinavije, Poljske i Nemačke. Smatra se plitkim morem, zbog čega je temperatura vode na obali često viša nego u otvorenim vodama. U njega se uliva više od dve stotine reka, a najveću količinu vode donose reke Neva, Neman, Visla i Daugava. Dobro su razvijene transportne veze u velikim lukama kao i ribolov. Najveći ruski gradovi su: Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Baltijsk i Viborg.Tihi okeanJapansko moreJapansko more umiva obale Primorja, Sahalina i Japanskih ostrva. Obala je planinska, a najveći zalivi su: Petar Veliki, Vladimir i Severna Gavanj. Klima je umerena. Najveće reke su: Rudnaja, Samarga, Partizanskaja i Tumnin, a luke - Vladivostok i Nahotka. U ovim krajevima je razvijen ribolov.Beringovo moreBeringovo more se nalazi između Azije i Amerike. Najveće je i najdublje more u Rusiji, pripada Čukotskom autonomnom okrugu i Kamčatki. Klima je subarktička i pod uticajem vetrova sa Arktika. Glavne reke su Jukon i Anadir.Ohotsko morePovezanoje sa Japanskim morem i Tihim okeanom. Kamčatka, Sahalin i Kurilska ostrva se izlaze na Okotskom moru. Klima je monsunska, ali temperature su veoma različite na severu i jugu. Glavne ruske luke su Magadan, Severo-Kurilsk i Korsakov.Kaspijsko moreKaspijsko more je unutrašnje i formalno se smatra jezerom. Nema vezu sa okeanom, iako je ta veza ranije postojala. U njega se uliva više od sto reka, od kojih je najveća Volga. Obala varira od oštre do ravne, a dominira suptropska klima. Najveći primorski gradovi su Mahačkala, Kaspijsk i Derbent.Međutim, nedostatak povezanosti sa okeanom nije njegova jedina karakteristika. Naučnici proučavaju jaka kolebanja u nivou mora. U prošlom veku je nivo mora pao za više od dva metra, ali onda, suprotno prognozama, ponovo je počeo da raste.
https://lat.sputnikportal.rs/20220209/blatni-vulkani-i-smrtonosni-mirovi-tajne-azovskog-mora--1134155732.html
severni ledeni okean
kaspijsko more
japansko more
baltičko more
crno more
belo more
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, more, okean, severni ledeni okean, kaspijsko more, japansko more, magazin, baltičko more, crno more, belo more
rusija, more, okean, severni ledeni okean, kaspijsko more, japansko more, magazin, baltičko more, crno more, belo more
Vode Rusije - tri okeana i trinaest mora koji život znače /video, foto/
Teritoriju Rusije zapljuskuje trinaest mora koja su deo tri okeana. Jedno od njih je i Kaspijsko, koje nije povezano sa okeanom. Sva mora imaju svoje specifičnosti, geološke i prirodne karakteristike i čine fascinantnu prirodu Rusije.
Ovom okeanu pripada najveći deo mora Rusije, čak šest. Ponekad se računa i Pečorsko more koje formalno pripada vodama Barencovog mora.
Pristup Barencovom moru imaju Rusija i Norveška. Ruskoj teritoriji pripada Koljsko poluostrvo sa Murmanskim rejonom, Nova Zemlja, Zemlja Franca Jozefa i Špicberška ostrva. Graniči se i sa Belim i Karskim morem. Barencovo more se nalazi iza polarnog kruga i najtoplije je more Severnog ledenog okeana. Do dve trećine njegove površine je pod ledom. Najveća ruska luka u ovom delu je Murmansk, a najveće reke su Pečora i Indiga.
Karsko more je jedno od najhladnijih i najsloženijih za izučavanje. Tokom cele godine je pokriveno ledom. Deo ovog mora je obala Franca Jozefa i Nova Zemlja, ostrva Vajgač i Gejberg. Najviše vode donose sibirske reke Ob i Jenisej.
Belo more je unutrašnje more Severnog ledenog okeana i skoro se u potpunosti nalazi iza polarnog kruga. Zimi je pokriveno ledom koje nestaje tokom leta. Najveći zalivi su: Kandalakški, Onegaški, Dvinski i Mezenski. Najveće reke su Severna Dvina, Kem, Onjega i Mezen. U luci Severodvinsk se grade nuklearne podmornice. Najpoznatije luke se nalaze u Arhangelskoj oblasti i republici Karelija: Arhangelsk, Belomorsk, Kandalakša i Onjega.
Laptevsko more zapljuskuje severne obale Sibira, poluostrvo Tajmir, Severnu Zemlju i Novosibirska ostrva. Skoro je tokom cele godine prekriveno ledom. Ovde je zastupljena arktička kontinentalna klima. U deltama reka se stanovništvo bavi ribolovom, dok je proizvodnja nafte zastupljena u gradu Tiksi.
U Istočnosibirskom moru je polarna klima. Zato je
skoro cele godine pokriveno ledom. Reljef obale je veoma složen jer se sastoji od planina. Glavna luka je Pevek u Čukotskom autonomnom okrugu. Najveće reke su Kolima, Azaleja i Hroma. Između plutajućeg leda prolazi
Severni morski put.
Nalazi se između Čukotskog poluostrva i Aljaske, najpoznatije ostrvo je Vrangel. Klima je polarna, a tokom leta led nestaje. U jugoistočnom delu, u Beringovom moreuzu, se dešava da temperatura bude u plusu. Razmena vode se odvija pretežno sa Tihim okeanom, vodu donose reke Amguema i Noatak.
Crno more pripada pored Rusije, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji, Turskoj, Gruziji i Abhaziji. U istoriji je imalo važnu stratešku, vojnu, transportnu i industrijsku ulogu. U Rusiji je na Crnom moru veoma razvijen turizam, najpoznatije letovalište je grad Soči. Najveće luke i industrijski centri su Novorosijsk i Kerč, a najveće reke Dunav, Dnjepar i Dnjestr. Led se formira samo u severozapadnom delu.
Najmanje i najpliće more, ne samo u Rusiji, nego i u celom svetu. Klima je kontinentalna, a led se ne formira svake godine. Najviše vode ovom moru donose reke Kubanj i Don. Stanovništvo se u Rostovskoj oblasti bavi ribolovom i turizmom. Najveći gradovi su Jejsk, Taganrog i Kerč.
Unutrašnje more koje je sa svetskim okeanom povezano preko severa. Zapljuskuje obale Baltičkih zemalja, Skandinavije, Poljske i Nemačke. Smatra se plitkim morem, zbog čega je temperatura vode na obali često viša nego u otvorenim vodama. U njega se uliva više od dve stotine reka, a najveću količinu vode donose reke Neva, Neman, Visla i Daugava. Dobro su razvijene transportne veze u velikim lukama kao i ribolov. Najveći ruski gradovi su: Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Baltijsk i Viborg.
Japansko more umiva obale Primorja, Sahalina i Japanskih ostrva. Obala je planinska, a najveći zalivi su: Petar Veliki, Vladimir i Severna Gavanj. Klima je umerena. Najveće reke su: Rudnaja, Samarga, Partizanskaja i Tumnin, a luke - Vladivostok i Nahotka. U ovim krajevima je razvijen ribolov.
Beringovo more se nalazi između Azije i Amerike. Najveće je i najdublje more u Rusiji, pripada Čukotskom autonomnom okrugu i Kamčatki. Klima je subarktička i pod uticajem vetrova sa Arktika. Glavne reke su Jukon i Anadir.
Povezanoje sa Japanskim morem i Tihim okeanom. Kamčatka, Sahalin i Kurilska ostrva se izlaze na Okotskom moru. Klima je monsunska, ali temperature su veoma različite na severu i jugu. Glavne ruske luke su Magadan, Severo-Kurilsk i Korsakov.
Kaspijsko more je unutrašnje i formalno se smatra jezerom. Nema vezu sa okeanom, iako je ta veza ranije postojala. U njega se uliva više od sto reka, od kojih je najveća Volga. Obala varira od oštre do ravne, a dominira suptropska klima. Najveći primorski gradovi su Mahačkala, Kaspijsk i Derbent.
Međutim, nedostatak povezanosti sa okeanom nije njegova jedina karakteristika. Naučnici proučavaju jaka kolebanja u nivou mora. U prošlom veku je nivo mora pao za više od dva metra, ali onda, suprotno prognozama, ponovo je počeo da raste.
