https://lat.sputnikportal.rs/20220422/kremlj-odgovorio-japanu-tesko-je-pregovarati-o-kurilima-kad-ste-postali-neprijateljska-zemlja-1136695415.html
Kremlj odgovorio Japanu: Teško je pregovarati o Kurilima kad ste postali neprijateljska zemlja
Kremlj odgovorio Japanu: Teško je pregovarati o Kurilima kad ste postali neprijateljska zemlja
Sputnik Srbija
Japan je za Rusiju postao neprijateljska zemlja i veoma je teško govoriti o nastavku pregovaračkog procesa, sva četiri Kurilska ostrva su neodvojivi deo Rusije... 22.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-22T12:13+0200
2022-04-22T12:13+0200
2022-04-22T12:13+0200
rusija
rusija
rusija – politika
japan
kurilska ostrva
dmitrij peskov
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110802/98/1108029857_0:172:3026:1874_1920x0_80_0_0_197aece0d27b86c2b4cc7f8712f01224.jpg
Japan je prvi put od 2003. godine u „Plavoj knjizi o diplomatiji“ za ovu godinu zvanično označio „severne teritorije“ (kako se južni Kurili nazivaju u toj zemlji) kao „nezakonito okupirane“ od strane Rusije. Ovogodišnja Plava knjiga takođe je identifikovala ta ostrva kao „japansku teritoriju“ prvi put od 2011. godine.Spor sa JapanomJapan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.
https://lat.sputnikportal.rs/20220410/put-u-corsokak-za-tokio-kurili-opet-okupirana-teritorija-1136050517.html
japan
kurilska ostrva
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, japan, kurilska ostrva, dmitrij peskov
rusija, rusija – politika, japan, kurilska ostrva, dmitrij peskov
Kremlj odgovorio Japanu: Teško je pregovarati o Kurilima kad ste postali neprijateljska zemlja
Japan je za Rusiju postao neprijateljska zemlja i veoma je teško govoriti o nastavku pregovaračkog procesa, sva četiri Kurilska ostrva su neodvojivi deo Rusije, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Očigledno je da je sada, kada je Japan postao neprijateljska zemlja i kada se priključio nizu neprijateljskih akcija protiv Rusije, veoma teško govoriti o nastavku pregovaračkog procesa. Sva četiri ostrva su neodvojivi deo Rusije“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje o tome kakva je reakcija Kremlja na ove izveštaje i kako će to uticati na dijalog o mirovnom sporazumu između zemalja.
Japan je prvi put od 2003. godine u „Plavoj knjizi o diplomatiji“ za ovu godinu zvanično označio „severne teritorije“ (kako se južni Kurili nazivaju u toj zemlji) kao
„nezakonito okupirane“ od strane Rusije. Ovogodišnja Plava knjiga takođe je identifikovala ta ostrva kao „
japansku teritoriju“ prvi put od 2011. godine.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije potpisan.
SSSR i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ta Deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema i nije odustao od pretenzija na ostrva. Kasniji pregovori nisu dali rezultate i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U novembru 2018. godine u Singapuru je održan sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i japanskog premijera Šinza Abea. Strane su se dogovorile da ubrzaju pregovarački proces o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvaničan stav bio — da se mu prvo vrate četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj, pa da se tek nakon toga zaključi mirovni sporazum.
Spor Rusije i Japana oko Kurilskih ostrva dodatno je zaoštren nakon što je Tokio uveo nekoliko paketa sankcija protiv Moskve zbog ukrajinske krize, a ona zauzvrat odustala od pregovora o mirovnom sporazumu.
