Le Penova upozorava: Embargo na uvoz ruskih energenata bio bi harakiri za Evropu
22:47 20.04.2022 (Osveženo: 15:52 06.04.2023)
© Sputnik / Kristina Afanasьeva
/ Pratite nas
Kandidatkinja za francuski predsednicu ispred partije „Nacionalno ujedinjenje“ Marin le Pen izjavila je da bi embargo na uvoz nafte i gasa iz Rusije bio harakiri za Evropu, kao i da ne bi uticao na samu Rusku Federaciju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Ne treba da izvršimo harakiri u nadi da će to naškoditi Rusiji, dok će ona sama pronaći gde da izvozi naftu i gas“, rekla je Le Penova tokom televizijske debate sa aktuelnim predsednikom Emanuelom Makronom, koji se kandiduje za drugi mandat.
Sa svoje strane, Makron je optužio svoju rivalku da zavisi od ruske vlasti i predsednika Vladimira Putina.
„Vi ste bili prvi evropski političar koji je priznao rezultate aneksije Krima 2014. godine. To je loša vest za našu zemlju. Zavisite od ruske vlasti, zavisite od gospodina Putina“, rekao je on.
Takođe je optužio Le Penovu da je njena stranka 2017. podigla kredit od ruske banke na šta je ona odgovorila da je to učinila, jer „nijedna francuska banka nije htela da joj odobri kredit“.
„Govorite o svom bankaru kada govorite o Rusiji, to je problem. Iz nekog razloga niko od naših sunarodnika ne ide u rusku banku da dobije kredit za kuću ili jahtu“, istakao je Makron, dodajući i da je ove godine tražila kredit od mađarske banke za finansiranje predizborne kampanje.
Prema rečima Le Penove, „nije fer sprečavati je da uzme kredit od francuskih banaka, a zatim je optužiti zbog obraćanja stranim institucijama“. S tim u vezi, sugerisala je na moguće mešanje sa njegove strane dok je bio ministar finansija, što je Makron demantovao.
Istovremeno, predsednička kandidatkinja napomenula je da ne nastoji da zemlja napusti Evropsku uniju, već da želi da izvrši njenu duboku reformu i više zaštiti nacionalne interese. „Želim da ostanem u Evropskoj uniji, ali da u isto vreme sprovedem duboku reformu“, dodala je.
Sa svoje strane, francuski lider je kritikovao je predlog svoje rivalke da napusti evropsko energetsko tržište ukoliko bude izabrana za predsednicu.
„Reforma evropskog tržišta se ne dešava za mesec dana. Činjenica da ste predložili da napustite evropsko energetsko tržište je ogromna greška", ocenio je Makron tokom televizijske debate.
Govoreći o Ukrajini, on je istakao da je uloga Pariza da spreči eskalaciju u toj zemlji.
„Moramo da se pridržavamo našeg kursa koji se sastoji u tome da ne dozvolimo širenje tog rata. Uloga Francuske je i da pruža podršku Ukrajini“, naveo je Makron, dodajući da Evropa zajedno sa Francuskom treba da bude „sila ravnoteže“.
Le Penova će zajedno sa Makronom učestvovati u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, koji će se održati 24. aprila. Prvi krug održan je 10. aprila. U predizbornoj trci učestvovalo je 12 kandidata. Prema rezultatima, Makron je osvojio 27, 84 odsto, Le Penova 23,15 odsto glasova.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
