Zaharova: Ukrajina pokrenula informativni rat protiv Crvenog krsta
20:34 18.04.2022 (Osveženo: 20:41 18.04.2022)
© Sputnik
/ Pratite nas
Kijevski režim kritikuje osoblje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), pošto ukrajinskim vlastima nije potrebna pomoć, već agresija za kamere, smatra portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Uprkos činjenici da u Ukrajini radi oko 600 volontera MKCK i da je Međunarodni CK dostavio više od 500 tona humanitarne pomoći, u ukrajinskoj štampi se pokrenuo čitav informativni rat protiv Crvenog krsta i njegovih zaposlenih. Sada se u medijima koje kontroliše Kijev i na društvenim mrežama čuju pozivi da se prestane sa pomaganjem humanitarnim posrednicima, da se prestane sa davanjem doprinosa organizaciji. Dolazi i do pretnji da se ‘Crveni krst privede pravdi’. Razmislite o tome – ljudi rizikuju svoje živote radi građana Ukrajine, a oni žele da ih zbog toga privedu pravdi“, napisala je Zaharova na svom Telegramu.
Prema njenim rečima, Kijevu se ne sviđa, pre svega, neutralnost humanitarnih radnika.
„To je razumljivo, njemu ne treba pomoć ljudima, već agresija za kamere. Ukrajincima ne odgovara čak ni terminologija uspostavljena Ženevskim konvencijama, a upravo to je jezik koji MKCK koristi u svojim izjavama o Ukrajini“, dodala je Zaharova.
Po njenom mišljenju, kijevskom režimu nije potrebno mirno rešavanje sporova.
„Nije potrebno rešavanje konfliktne situacije na terenu, nisu potrebni humanitarni koridori i režimi tišine. Kijevu zapravo sve ovo nije potrebno. A sopstveni građani, koji su, prema stratezima Zelenskog, prikladni samo kao živi štit za ‘azovce’ (protiv kojih je u Rusiji pokrenut krivični postupak), oni mu takođe nisu potrebni. A ono što kijevskoj administraciji potrebno je više zapadnog oružja, više propagande mržnje i više intervjua Zelenskog zapadnim medijima. Više smrti i jezivijih snimaka. Više dezinformacija. Oni su dobili takvo naređenje iz inostranstva“, zaključila je Zaharova.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba nije želeo da odgovori na pitanje voditeljke „Si-Bi-Esa“ da li će Kijev na kraju dozvoliti Međunarodnom crvenom krstu da poseti ruske ratne zarobljenike. Voditeljka se osvrnula na izveštaj 45 zemalja OEBS-a, objavljen ove nedelje, „koji su sproveli istragu o ratnim zločinima“. Prema njenim rečima, u izveštaju se navodi da Ukrajina nije dozvolila Crvenom krstu da poseti zatvorenike.
Upitan da li će Kijev to dozvoliti, Kuleba je odgovorio da ima „dobar razlog da se žali na način na koji je Crveni krst vodio svoje operacije u Ukrajini od početka rata, kao i na posetu direktora Crvenog krsta Moskvi i kako je prošla“. Istovremeno je napomenuo da to neće učiniti, jer Kijev ima dobre radne odnose sa Crvenim krstom i oni sve probleme rešavaju „na radnom nivou u duhu saradnje“.
Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
