„Šekspir Azije“ Rabindrant Tagor ponovo među Srbima
CC0 / /
Pratite nas
Posle predavanja koje je održano u sedištu Adligata u Beogradu, profesorka iz Indije Dipanite Date održaće danas u Arhiv Vojvodine u Novom Sadu i u gimnaziju u Inđiji predavanje o slavnom indijskom književniku Rabindrantu Tagoru i njegovoj poseti Srbiji 1926. godine.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Dipanite Date predstavlja publici u Srbiji svoja naučna dostignuća, od kojih pojedina menjaju poznate stavove o Tagorinom boravku u našoj zemlji. Predavanja Dipanite Date održavaju se u organizaciji Muzeja knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Pored Tagorove posete, tema Dipanitinih predavanja je i pesnikov doživljaj sveta putem koncepta „jedinstva“. Tagorovo razumevanje „jednog sveta“ u pogledu duhovno-kulturne ekologije, sa posebnim naglaskom na istočno-zapadni civilizacijski diskurs, posebna je tema interesovanja mnogih naučnika.
Profesorka je govorila i o idejama međuzavisnosti, pregovaranja, saradnje, prekogranične razmene, kao i koncepta temporalnosti, te međuknjiževne i međukulturalne komunikacije. Tagore je svakako bio jedan od najistaknutijih ideja ove jedinstvene filozofije.
Predavanja pružaju novi, nepoznati uvid u recepciju Tagorovog dela u našoj zemlji i nepoznate činjenice o njegovom boravku u Beogradu i Novom Sadu, navodi Adligat.
Nepoznate činjenice o boravku „Šekspira Azije“ u Beogradu
Veliki indijski pesnik Rabindranat Tagor, „Šekspir Azije“, prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost van evropskog kontinenta i veliki putnik koji je posetio više od 37 zemalja, stigao je 1926. godine Srbiju. Na beogradskoj železničkoj stanici okupilo se toliko ljubitelja poezije da dočeka slavnog pesnika, da je policija morala da zavodi red. Srdačan doček od strane srpskih domaćina i javnosti pamtio je do kraja života, a njegov dolazak je imao i veliku uticaj na recepciju njegovog izvanrednog dela koje je u Srbiji mnogo veće nego u velikom broju zemalja.
Toliko su ljudi njime bili oduševljeni, da se čak pojavio starac koji se posle njegovog odlaska šetao Slavijom obučen u indijsku narodnu nošnju, noseći sličnu dugu bradu, podsećajući ljude na slavnog pesnika...
Sada je, posle skoro stotinu godina, značajna profesorka iz Indije Dipanita Data završila istraživanje o boravku slavnog pesnika u Srbiji 1926. godine. Pripremila je celu knjigu o ovoj temi, na kojoj radi već godinama. Pronašla je mnoštvo nepoznatih činjenica i značajnih informacija koje su stajale zaturene po arhivima i bibliotekama, i pripremila delo koje će Srbiji, ali i svetu, još više približiti slavnog i omiljenog književnika.
A onda se, kao dugogodišnja članica Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, obratila ovom udruženju sa ponudom da svoja ekskluzivna naučna saznanja prvo ponudi sa članovima i publikom ove institucije. Uz to, tokom predavanja profesorka čita u originalu na bengalskom Tagorinu poeziju, što je činio i sam Tagora kada je bio u Beogradu. Jer, poezija ima svoju ritmiku, atmosferu i dušu i ona se oseća samo kada se pažljivo osluškuju tanane niti maternjeg jezika.
Odnos Gandija i Tagora
Profesorka dr Dipanita Data trenutno je postdoktorski istraživač, dobitnik Tagorine nacionalne stipendije za kulturološka istraživanja Ministarstva kulture Indije. Kao naučnik, napisala je veći broj tematskih monografija o životu i književnom opusu Rabindranata Tagora, kao i o Mahatmi Gandiju i njegovom odnosu prema Tagoru. Takođe, pisala je i na teme u vezi sa savremenom indijskom književnosti, feminizmom i postkolonijalnom Indijom.
Svoje široko znanje iz navedenih istraživačkih oblasti dr Dipanita Data je podelila sa brojnim generacijama studenata kao univerzitetski profesor Univerziteta u Kalkuti, Džadavpur univerziteta, zatim Neotija univerziteta u Zapadnom Begalu, kao i Univerziteta u Beogradu gde je prisutna kao gostujući predavač. Njene profesionalne i akademske veze sa Srbijom su izrodile i osnivanje Tagorinog centra u Zrenjaninu. Njene knjige koriste se kao literatura na univerzitetima širom sveta.
U legatu slavne profesorke Ileane Čure (1930-2016), koja je bila i članica osnivač Adligata, koja nam je zaveštala svoj legat – celokupnu biblioteku i arhivu, nalaze se i stolice na kojima je sedeo Tagore tokom posete Srbiji.
Čovek koji je napisao više od hiljadu poema, 24 drame, osam romana, više od dve hiljade pesama uključujući tekst indijske himne, koji je posvetio život povezivanju istoka i zapada, čija poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svesti, prisutan je svom silinom svoga bića u Adligatu.
