https://lat.sputnikportal.rs/20220418/kako-je-izgledao-surovi-nacisticki-program-stvaranja-zdrave-arijevske-rase-1136563172.html
Kako je izgledao surovi nacistički program stvaranja zdrave arijevske rase
Kako je izgledao surovi nacistički program stvaranja zdrave arijevske rase
Sputnik Srbija
Lebensborn, sa značenjem „izvor života“, bila je nacistička organizacija, osnovana 1935. godine, koja je za svoj cilj imala podizanje stope rođenih „arijevaca“ –... 18.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-18T14:10+0200
2022-04-18T14:10+0200
2022-04-18T14:10+0200
društvo
društvo
čas istorije
nacisti
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/12/1136563115_0:153:530:451_1920x0_80_0_0_03d821b807d8f93a22c3ac163d01104f.jpg
„Program Lebensborn“ je osmislio Šucštafel krajem 1935. godine, kako bi promovisao rast nemačke „zdrave arijevske“ populacije. Osmišljen je da bude „izvor“ budućih generacija dece rođene u porodicama koje su nacističke vlasti smatrale „rasno vrednim“.Program je bio pod velikim uticajem nacističke rasne ideologije i teorije eugenike. U program su primani samo zdravi kandidati koji su mogli da zasnuju svoju „arijevsku lozu“. SS je pregledao medicinske istorije pojedinaca, kao i njihove porodične kartone.Kandidate su odbijali na osnovu rasne „nečistoće“ ili zbog zdravstvenih problema, kako ličnih, tako i porodičnih.Nacističke teorije eugenike su unapredile ideju da su lične osobine poput lojalnosti i hrabrosti nasledne i da se mogu unaprediti kod budućih generacija. SS se nadao da će kroz program stvoriti snažnu, elitnu i „rasno čistu“ nemačku populaciju sa ciljem da kolonizuju osvojene teritorije.Vođa SS-a, Hajnrih Himler verovao je da su njihovi članovi biološka i rasna elita nacističke Nemačke. On je sam često nadgledao mnoge aspekte programa. Stalno im je govorio da treba da se rano žene i imaju velike porodice, najmanje četvoro dece. Članovi SS-a i njihova omladina morali su da prođu lekarske preglede i potvrde svoje „arijevsko“ poreklo pre nego što se venčaju, kako bi im deca bila „vredna“. Propagirano je i pružanje finansijske pomoći članovima sa velikim porodicama, ali ju je relativno malo njih zaista i primilo.Pored zdravih i „čistih“ muškaraca, program je bio fokusiran i na privlačenje neudatih „arijevskih“ žena. U to vreme je u Nemačkoj vladalo snažno protivljenje samohranom majčinstvu. Program je iz tog razloga nudio samohranim majkama usluge usvajanja njihove dece uz finansijsku nadoknadu.Nacistički režim je ojačao postojeće nemačke zakone koji su zabranjivali većinu abortusa. Istovremeno su i upravljali sudovima za „nasledno zdravlje“ koji su nalagali abortuse i sterilizaciju ljudima koji nisu odgovarali njihovim standardima.Uprkos povećanim kaznama režima za sprovođenje abortusa, Himler je procenio da se u Nemačkoj svake godine prekine najmanje 100.000 „biološki vrednih“ trudnoća.Zato je u okviru programa postojalo i nekoliko privatnih skrivenih porodilišta, obično na seoskim imanjima. Himler se nadao da će na taj način motivisati žene da zadrže trudnoću, da ne abortiraju, ali da se porode u nekoj od bolnica programa, daleko od porodice i svih koji bi ih osuđivali. Kako su cilj bile trudne neudate žene koje žele da izbegnu javnu sramotu, domovi su im garantovali anonimnost.Domovi Lebensborn su dizajnirani tako da budu prijatni prostori u kojima bi žene mogle udobno da žive i dobijaju svu potrebnu negu pre, tokom i posle porođaja. Takođe, već u brošuri je ženama bilo objašnjeno da moraju da dobiju dozvolu od centralne kancelarije Lebensborna da odvedu svoje novorođenče kući. Ukoliko ne dobiju dozvolu, program je preuzimao starateljstvo nad decom i određivao gde će biti odgajani.Potreba za programom je rasla sa Himlerovom sve većom zabrinutosti da će neizbežne nemačke žrtve koštati naciju hiljade njenih „rasno najvrednijih“ vojnika.Sa druge strane, rat je pružio nove mogućnosti koje je program počeo da koristi. Na primer, nekoliko novih domova Lebensborna osnovano je na teritorijama koje su bile okupirane. Nemački SS-ovci, vojnici i civili su – ženama kod kojih je moglo da se utvrdi „arijevsko poreklo“ i zdravlje – pravili decu nad kojom bi kasnije brigu preuzimao program.Program je takođe učestvovao u otmicama dece. Tokom rata, SS je tražio Nemce koji su živeli u stranim zemljama i vraćao ih u Treći Rajh. Hiljade dece, uglavnom iz istočne i jugoistočne Evrope, kidnapovano je zato što su imali nemačko poreklo ili jednostavno „odgovarajuće rasne karakteristike“. „Program Lebensborn“ je pomogao da se ova deca smeste u nemačke porodice koje su verovale da su deca ratna siročad.Himler se nadao da će program postati izvor budućih generacija rasne elite nacističke Nemačke. Međutim, nije sve bilo onako kako su se nadali.Iako su tvrdili da podržavaju najviše standarde moderne medicine, pojavile su se ozbiljne pritužbe na kvalitet medicinske nege. Kako je program sprovođen u privatnosti, niko o tome nije javno govorio. Himler je procenio da je 100.000 „biološki vrednih“ nemačkih žena ilegalno abortira svake godine, uprkos povećanim kaznama. Program je imao problema da privuče žene koje ispunjavaju uslove. Oko 7.000 dece je rođeno u domovima Lebensborna tokom devetogodišnjeg postojanja programa, što im nije bilo dovoljno. Iz tog razloga, u domovima je bilo više kidnapovane dece, piše Nacionalna geografija.Ovaj program je iza sebe ostavio brojne razorene domove i porodice. Takođe je ostavio generaciju dece primorane da se bore sa krizama identiteta, kao i društvenim neodobravanjem koje ih je često pratilo zbog toga što su bili povezani sa nacističkim eugeničkim programom.Teorija eugenikeEugenika je program za poboljšanje ljudske vrste. Cilj je bio sprečiti „inferiorne ljude“ da imaju decu, što se nazivalo negativna eugenika, i podsticati „superirone“ da se što više razmnožavaju, što je bila pozitivna eugenika.Pojam je nastao kovanicom grčkih reči eu i genos, što bi u bukvalnom prevodu značilo „dobri geni“.Prema ideji eugenike, ljudski progres je ugrožen širenjem gena ljudi koji su siromašni , slabi i bolesni i oni bi trebali biti eliminisani putem prirodne selekcije.Eugenički pokret potiče iz 19. veka, razvijajući se pod uticajem Frensisa Galtona u Velikoj Britaniji i Čarlsa Devenporta u SAD. Ovo je u Sjedinjenim Državama dovelo do pojave regulisane sterilizacije i manije za stvaranjem genetski naprednih porodica.U Evropi se sa Hitlerom situacija otrgla kontroli. Preuzimajući ove ideje, surovo ih je primenjivao kroz masovne eutanazije, sterilizacije i gasne komore.
https://lat.sputnikportal.rs/20210413/kako-je-kantova-lobanja-posluzila-kao-izgovor-za-smrt-i-progon-ljudi-1125083568.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220227/cudovisna-studija-eksperiment-na-deci-ciji-su-rezultati-decenijama-skrivani-1134737387.html
https://lat.sputnikportal.rs/20201013/samo-dobre-ustase-spasavaju-male-srbe-besprizorna-akcija-paradrzavnih-ekstremista-koji-sanjaju-ndh-1123576812.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
društvo, čas istorije, nacisti, magazin
društvo, čas istorije, nacisti, magazin
Kako je izgledao surovi nacistički program stvaranja zdrave arijevske rase
Lebensborn, sa značenjem „izvor života“, bila je nacistička organizacija, osnovana 1935. godine, koja je za svoj cilj imala podizanje stope rođenih „arijevaca“ – osoba koje je nacistička stranka klasifikovala kao „rasno čiste i zdrave”.
„Program Lebensborn“ je osmislio Šucštafel krajem 1935. godine, kako bi promovisao rast nemačke „zdrave arijevske“ populacije. Osmišljen je da bude „izvor“ budućih generacija dece rođene u porodicama koje su nacističke vlasti smatrale „rasno vrednim“.
Program je bio pod velikim uticajem nacističke rasne ideologije i teorije eugenike. U program su primani samo zdravi kandidati koji su mogli da zasnuju svoju „arijevsku lozu“. SS je pregledao medicinske istorije pojedinaca, kao i njihove porodične kartone.
Kandidate su odbijali na osnovu rasne „nečistoće“ ili zbog zdravstvenih problema, kako ličnih, tako i porodičnih.
Nacističke teorije eugenike su unapredile ideju da su lične osobine poput lojalnosti i hrabrosti nasledne i da se mogu unaprediti kod budućih generacija. SS se nadao da će kroz program stvoriti snažnu, elitnu i „rasno čistu“ nemačku populaciju sa ciljem da kolonizuju osvojene teritorije.
Vođa SS-a, Hajnrih Himler verovao je da su njihovi članovi biološka i rasna elita nacističke Nemačke. On je sam često nadgledao mnoge aspekte programa. Stalno im je govorio da treba da se rano žene i imaju velike porodice, najmanje četvoro dece. Članovi SS-a i njihova omladina morali su da prođu lekarske preglede i potvrde svoje „arijevsko“ poreklo pre nego što se venčaju, kako bi im deca bila „vredna“. Propagirano je i pružanje finansijske pomoći članovima sa velikim porodicama, ali ju je relativno malo njih zaista i primilo.
Pored zdravih i „čistih“ muškaraca, program je bio fokusiran i na privlačenje neudatih „arijevskih“ žena. U to vreme je u Nemačkoj vladalo snažno protivljenje samohranom majčinstvu. Program je iz tog razloga nudio samohranim majkama usluge usvajanja njihove dece uz finansijsku nadoknadu.
Nacistički režim je ojačao postojeće nemačke zakone koji su zabranjivali većinu abortusa. Istovremeno su i upravljali sudovima za „nasledno zdravlje“ koji su nalagali abortuse i sterilizaciju ljudima koji nisu odgovarali njihovim standardima.
Uprkos povećanim kaznama režima za sprovođenje abortusa, Himler je procenio da se u Nemačkoj svake godine prekine najmanje 100.000 „biološki vrednih“ trudnoća.
Zato je u okviru programa postojalo i nekoliko privatnih skrivenih porodilišta, obično na seoskim imanjima. Himler se nadao da će na taj način motivisati žene da zadrže trudnoću, da ne abortiraju, ali da se porode u nekoj od bolnica programa, daleko od porodice i svih koji bi ih osuđivali. Kako su cilj bile trudne neudate žene koje žele da izbegnu javnu sramotu, domovi su im garantovali anonimnost.
Domovi Lebensborn su dizajnirani tako da budu prijatni prostori u kojima bi žene mogle udobno da žive i dobijaju svu potrebnu negu pre, tokom i posle porođaja. Takođe, već u brošuri je ženama bilo objašnjeno da moraju da dobiju dozvolu od centralne kancelarije Lebensborna da odvedu svoje novorođenče kući. Ukoliko ne dobiju dozvolu, program je preuzimao starateljstvo nad decom i određivao gde će biti odgajani.
Potreba za programom je rasla sa Himlerovom sve većom zabrinutosti da će neizbežne nemačke žrtve koštati naciju hiljade njenih „rasno najvrednijih“ vojnika.
Sa druge strane, rat je pružio nove mogućnosti koje je program počeo da koristi. Na primer, nekoliko novih domova Lebensborna osnovano je na teritorijama koje su bile okupirane. Nemački SS-ovci, vojnici i civili su – ženama kod kojih je moglo da se utvrdi „arijevsko poreklo“ i zdravlje – pravili decu nad kojom bi kasnije brigu preuzimao program.
Program je takođe učestvovao u otmicama dece. Tokom rata, SS je tražio Nemce koji su živeli u stranim zemljama i vraćao ih u Treći Rajh. Hiljade dece, uglavnom iz istočne i jugoistočne Evrope, kidnapovano je zato što su imali nemačko poreklo ili jednostavno „odgovarajuće rasne karakteristike“. „Program Lebensborn“ je pomogao da se ova deca smeste u nemačke porodice koje su verovale da su deca ratna siročad.
Himler se nadao da će program postati izvor budućih generacija rasne elite nacističke Nemačke. Međutim, nije sve bilo onako kako su se nadali.
Iako su tvrdili da podržavaju najviše standarde moderne medicine, pojavile su se ozbiljne pritužbe na kvalitet medicinske nege. Kako je program sprovođen u privatnosti, niko o tome nije javno govorio. Himler je procenio da je 100.000 „biološki vrednih“ nemačkih žena ilegalno abortira svake godine, uprkos povećanim kaznama. Program je imao problema da privuče žene koje ispunjavaju uslove.
Oko 7.000 dece je rođeno u domovima Lebensborna tokom devetogodišnjeg postojanja programa, što im nije bilo dovoljno. Iz tog razloga, u domovima je bilo više kidnapovane dece,
piše Nacionalna geografija.
Ovaj program je iza sebe ostavio brojne razorene domove i porodice. Takođe je ostavio generaciju dece primorane da se bore sa krizama identiteta, kao i društvenim neodobravanjem koje ih je često pratilo zbog toga što su bili povezani sa nacističkim eugeničkim programom.
Eugenika je program za poboljšanje ljudske vrste. Cilj je bio sprečiti „inferiorne ljude“ da imaju decu, što se nazivalo negativna eugenika, i podsticati „superirone“ da se što više razmnožavaju, što je bila pozitivna eugenika.
Pojam je nastao kovanicom grčkih reči eu i genos, što bi u bukvalnom prevodu značilo „dobri geni“.
Prema ideji eugenike, ljudski progres je ugrožen širenjem gena ljudi koji su siromašni , slabi i bolesni i oni bi trebali biti eliminisani putem prirodne selekcije.
Eugenički pokret potiče iz 19. veka, razvijajući se pod uticajem Frensisa Galtona u Velikoj Britaniji i Čarlsa Devenporta u SAD. Ovo je u Sjedinjenim Državama dovelo do pojave regulisane sterilizacije i manije za stvaranjem genetski naprednih porodica.
U Evropi se sa Hitlerom situacija otrgla kontroli. Preuzimajući ove ideje, surovo ih je primenjivao kroz masovne eutanazije, sterilizacije i gasne komore.
