Međunarodna organizacija koja povezuje Hrvate u svetu podnela je prijavu protiv rediteljke zbog sumnji da je počinila krivično delo jer je, kako navode, u filmu prikazala „niz neistina i laži, a film je uvršten u školski program“.
Ekstremisti udarili na Danu Budisavljević, hvale ustaše
Hrvatski svetski kongres tvrdi da je ustaška vlast organizovala spasavanje srpske dece i da je to u ovom filmu izostavljeno. Rediteljki se spočitava i da je „izmišljeno nasilje policijskih agenata u stanu Diane Budisavljević“ i brani uloga zloglasnog zapovednika UNS-a Eugena Kvaternika.
Zagrebački novinar Saša Kosanović tužbu protiv rediteljke vidi kao provokaciju ljudi koji su devedesetih ostali razočarani, jer se nezavisnost Hrvatske nije razvijala u smeru kojim su želeli, pa ih sada nedovoljno podseća na NDH.
„To je proizvod mentalnog sklopa tih ljudi koji, nažalost, jašu kroz institucije, dobijaju sve više prostora u Hrvatskoj da bi širili svoje nebulozne ideje. To ne rade samo kroz medije, već i kroz paranaučne skupove koje finansiraju Ministarstvo branitelja i druge institucije. Cilj je da se kroz ovu i slične akcije napravi revizija istorije, da se gubitnici, ako već ne mogu postati pobednici, barem u zločinu izjednače sa pobedničkom stranom. Da se ispiše nova hrvatska povijest, u kojoj će ustaše postati dobri momci koji su spasavali male Srbe, a oni poput Dane Budisavljević su remetilački faktor na intelektualnoj sceni koja pripada levici“, kaže Kosanović za Sputnjik.
Maske pale, kočnice popustile
On dodaje da sličnu tendenciju primećuje i u drugim zemljama Balkana, ali je simptomatično da se ovo događa toliko godina posle ulaska u Evropsku uniju, kaže da je očigledno da su maske pale, kočnice popustile, jer se više ne treba dodvoravati Evropi.
Rediteljka Dana Budisavljević odlučila je da ne reaguje na tužbu, vidi je kao pritisak i pokušaj zastrašivanja nastavnika kako se film o Diani Budisavljević ne bi prikazivao u hrvatskim školama.
Kosanović smatra da će ljudi zaduženi za prosvetu odoleti pritisku, ali konstatuje da jedan film sigurno neće promeniti narativ koji se u Hrvatskoj razvija poslednjih 30 godina.
„Ipak, on može da upozori na neke vrednosti koje su zaboravljene. Film ni po čemu nije kontroverzan, ima dosta kritika s levice da neke stvari nisu rečene onoliko hrabro koliko je trebalo, pogotovo kada je u pitanju odnos nadbiskupa Stepinca prema toj temi. Ili odnos nove vlasti nakon ’45. Tu je bilo dosta kritika, od kojih, su prema mom mišljenju, mnoge bile utemeljene. Ali ovo je vrlo važan film za ovakvu Hrvatsku kakvu danas imamo“, ističe sagovornik Sputnjika.
„Zaveštanje“ je uzor za budućnost
On dodaje da bi u nekoj normalnijoj Hrvatskoj trebalo snimati filmove koji bi bili još otvoreniji, kao što je „Zaveštanje“ Ivana Jovića, čije je prikazivanje u Zagrebu više puta organizovao. Reč je o delu srpske kinematografije u kome govore ljudi koji su kao deca preživeli logore. Govore bez političkih predrasuda i bilo kakve loše poruke prema bilo kojem narodu.
Kosanović ne veruje ni da će prikazivanje filma o Diani Budisavljević u školama bilo šta promeniti u stavu novih generacija jer je, kaže, društvo otišlo toliko u desno, da se revizionizam uvukao i među predavače istorije, a ona se iskrivljuje i u medijima, pa i u samom vrhu vlasti.
Ne čude pucnji u Zagrebu
On podseća na nedavnu izjavu predsednika Zorana Milanovića, da je većina hrvatskog naroda bila domobranska. Zato ne treba da nas čudi ono što se pre neki dan dogodilo u Zagrebu, kada je mladić pucao na Vladu, pogodio policajca i na kraju izvršio samoubistvo, kaže naš sagovornik.
„Zapravo se dogodio teroristički čin, taj mladić je na Fejsbuku imao fotografije u majicama sa znakom HOS-a, ustaškim grbom, slao je poruke protiv Srba. On se borio protiv sistema, gomila takvih ’odmetnika‘, mladih ljudi koji su sve ovo vreme upijali nacionalističku ideologiju i usiljeno tražili arhineprijatelje za sve probleme hrvatskog društva, napajaju se upravo sa tih izvora, autoriteti su im likovi iz Hrvatskog svetskog kongresa“, zaključuje Kosanović.
„Dnevnik Diane Budisavljević“, snimljen prema dnevniku koji je vodila tokom akcije spasavanja više od 10.000 srpske dece iz logora smrti NDH, osvojio je Zlatnu arenu u Puli za najbolji film, nagradu publike, kao i nagrade za montažu, muziku i najbolju režiju.
Hrvatsko društvo filmskih kritičara proglasilo ga je najboljim u 2019. godini, a poneo je i nagradu za najbolji dugometražni film u međunarodnoj konkurenciji Filmskog festivala u Jerusalimu.
