Poreklo tamne materije je u drugoj dimenziji: Nova teorija naučnika
07:19 14.04.2022 (Osveženo: 07:26 14.04.2022)
Pratite nas
Tamna materija, neuhvatljiva supstanca koja čini najveći deo mase svemira, možda je načinjena od velikih čestica nazvanih gravitoni koji su se prvi put pojavili odmah posle Velikog praska, a moguće je da te hipotetičke čestice potiču iz druge dimenzije, nova je teorija naučnika.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Postojanje tamne materije može da se uoči samo zahvaljujući njenom gravitacionom uticaju na uobičajenu materiju, a naučnici veruju da nova izračunavanja pokazuju kako su gravitoni najbolje objašnjenje.
„Masivni gravitoni su nastali sudarima običnih čestica u ranom univerzumu. Verovalo se da je taj proces bio toliko redak da bi masivni gravitoni bili kandidat za tamnu materiju“, kaže Đakomo Kačapalja, fizičar sa Univerziteta Lion, jedan od autora nove teorije o tamnoj materiji.
U studiji koju je uradio Kačapalja, zajedno sa fizičarima sa Koreja univerziteta Hajingom Saijem i Seungom Lijem, a objavljena je u časopisu „Fizikal rivju leters“, navodi se da je dovoljno ovih gravitona nastalo u ranim stadijumima svemira za svu tamnu materiju koja je detektovana u univerzumu.
Gravitoni, ukoliko postoje, trebalo bi da imaju masu manju od jednog megaelektronvolta, ne više od dvostruke mase elektrona, stoji u studiji. Taj nivo mase je daleko ispod nivoa na kom Higsov bozon generiše masu obične materije – što je ključno za model da se proizvede dovoljno gravitona za celokupnu tamnu materiju u univerzumu.
Naučnici su do hipotetičkih gravitona došli tražeći dokaze drugih dimenzija, za koje neki istraživači veruju da postoje, pored tri dimenzije prostora i četvrte dimenzije, vremena.
Teorija ovih naučnika kaže da se gravitoni materijalizuju u našem univerzumu kada se gravitacija raširi kroz druge dimenzije. Međutim, te čestice bi ulazile samo u slabu interakciju sa običnom materijom i to isključivo kroz gravitaciju. Takav opis je veoma sličan onome što znamo o tamnoj materiji, koja ne ulazi u interakciju sa česticama svetlosti, ali ima gravitacioni uticaj na njih. Taj gravitacioni uticaj sprečava, na primer, raspad galaksija, navodi „Lajvsajens“.
„Glavna prednost masivnih gravitona kao čestica tamne materije je da oni samo utiču gravitaciono, dok uspevaju da izbegnu da budu otkriveni“, kaže Kačapalja.
Drugi kandidati za tamnu materiju, kao što su masivne čestice slabe interakcije, aksioni i neutrini, mogu da budu primećeni zahvaljujući njihovim suptilnim interakcijama sa drugim silama i poljima. Činjenica da masivni gravitoni imaju uticaj na druge čestice i sile samo preko gravitacije takođe je njihova prednost.
„Zbog njihove slabe interakcije, oni se „troše“ veoma sporo i ostaju stabilni tokom celog života univerzuma. Iz nekog razloga, oni su sporo stvoreni tokom ekspanzije svemira i akumulirani su do danas“, kaže Kačapalja.
Naučnici su do sada verovali da nije stvoren dovoljan broj masivnih gravitona da bi činili tamnu materiju. Međutim, naučnici su sada utvrdili da je u pikosekundi posle Velikog praska stvoreno više gravitona nego što se mislilo. U takvom odnosu, nastalo je dovoljno masivnih gravitona da bi se njima objasnila tamna materija, stoji u studiji.
12 Decembar 2021, 22:50
