Naučnici otkrili deo svemira gde crne rupe proždiru sve oko sebe
CC0 / piksabej /
Pratite nas
Prikupljajući podatke sa svemirskog teleskopa „Čandra“, naučnici su otkrili da u galaksijama postoji 14 crnih rupa koje halapljivo proždiru sve oko sebe. Među ovim galaksijama se nalazi i galaksija Spajderveb.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Tokom osmodnevne analize podataka, zaključili su i da u ispitivanim galaksijama postoji mnogo veći broj crnih rupa nego što je to slučaj sa drugim delovima svemira, objavio je portal „Science Alert“.
Kosmičko podne
U centru galaksije Spajderveb, nalazi se protoklaster koji je dobio ime po njoj, u kom se nalazi rastuće jato galaksija čija svetlost putuje 10,6 milijardi svetlosnih godina do nas.
Galaksija se vraća u „kosmičko podne“, što je period kosmičkog vremena koji se desio 2-3 milijarde nakon Velikog praska u kojem su galaksije formirale zvezde velikom brzinom.
Here’s a snapshot of “cosmic noon” about 2 billion years after the demise of Earendel (or Earendel and its siblings) taken with @chandraxray (in purple) @NASAHubble and @SubaruTel_Eng https://t.co/5Fm7hkcW3H pic.twitter.com/iwBPT8KAny
— Peter Edmonds (@PeterDEdmonds) April 1, 2022
Danas je jato Spajderveb trebalo da evoluira u masivno, stabilno, gravitaciono vezano jato galaksija.
Proučavanje takvih vrsta klastera dok su još u ranim fazama formiranja, trebalo bi da pruži uvid u evoluciju strukture univerzuma. Takođe, može otkriti više o procesima koji utiču na stope formiranja zvezda i aktivnost supermasivne crne rupe, što se događa unutar klastera galaksija.
Pošto mi zapravo još uvek ne znamo kako se jata galaksija razvijaju, teško je utvrditi koje grupe su pravi protoklasteri, a koje se verovatno neće promeniti.
Iz tog razloga, naučnici traže zanimljive i neobične primere kroz galaksiju, koje ukazuju na aktivnosti povezane se evolucijom i koje su potvrđene na više načina.
14 supermasivnih crnih rupa
Prožimanje materijala unutar crnih rupa, koje inače ne emituju svetlost, prenosi visokoenergetsko svetlo koje do nas plamti kroz svemir.
Naučnici su uočili i da na područjima u svemiru, koja su od nas udaljena 11,3 miliona svetlosnih godina, 14 galaksija koje emituju X-zrake, što ukazuje na to da se u njima nalaze aktivne supermasivne crne rupe.
Takođe su zaključili i da četvrtina najvećih galaksija u ovom protogalaktičkom jatu, ima aktivne supermasivne crne rupe, što je prema njihovim rečima pet do 20 puta više od proseka, prenela je „Nacionalna geografija“.
