Muzej automobila obeležava dan kada je prvi auto prošao Srbijom: Ljudi su bežali i krili se
18:08 14.04.2022 (Osveženo: 09:20 15.04.2022)
© Foto : Muzej automobila
Pratite nas
Obeležavajući 119 godina od dolaska prvog automobila u Srbiju, Muzej automobila organizuje ture u kojima će posetioci otkriti šta se sve vozilo u Srbiji poslednjih 119. godina i ko su bili prvi vozači.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
U bogatoj muzejskoj kolekciji, pored vozila, nalaze se i farovi automobila u kojem je bio kralj Aleksandar Karađorđević kada je na njega izvršen atentat u Marseju.
Prvi automobil je stigao u Beograd 16. aprila 1903. godine. Njegov vlasnik bio je Boško Radulović, beogradski trgovac i bankar čije je vozilo marke Neselzdorf austrougarskog proizvođača do Beograda stiglo vozom zajedno sa fabričkim šoferom.
Tom događaju u čast, Muzej automobila organizuje vođene ture 16. i 17. aprila. Njegov kustos, istoričar Marko Miljković za Sputnjik kaže da vlasnik prvog automobila nije bio i njegov šofer.
„Smatra se da je prvi profesionalni šofer u Srbiji bio Sreten Kostić koji je potom bio šofer kraljevske porodice. Međutim, kraljevska porodica prvi automobil dobija tek 1908. godine, dakle pet godina kasnije“, ističe Miljković.
Muzej automobila, priča o drugačijoj istoriji Srbije
Ovaj muzej koji kroz priču o automobilima pruža pogled u jednu sasvim drugačiju istoriju Srbije, vladara i pojedinaca, čuva artefakte od vremena Karađorđevića do Đinđića.
„Poznato je da je princ Đorđe, najstariji sin Petra Karađorđevića bio pasionirani automobilista. Umeo je da se iz svog stana u ulici Kralja Petra sjuri, ne obraćajući pažnju na prolaznike. U kolekciji Muzeja automobila nalazi se i auto u kojem je Zoran Đinđić prevezen do bolnice, kao i farovi automobila u kojem je bio Aleksandar Karađorđević kada je na njega izvršen atentat u Marseju“.
Muzej automobila
© Foto : Muzej automobila
U susretu s prvim automobilima, ljudi u Srbiji imali su sličnu reakciju kao kada su na belom platnu ugledali prve filmske kadrove.
„Ljudi su se sklanjali ispod stolova kada su prvi put u Parizu i godinu dana kasnije u Beogradu ugledali prve snimke ’Ulaska voza u stanicu’ braće Limijer. Plašili su se da će voz iskočiti s platna. Tako i u susretu s prvim automobilima – bežali su, plašili se farova. To je bilo zastrašujuće, a s druge strane to je početak tehničke revolucija koja je zahvatila čitavu Evropu. Svega 20 dana posle Boška Radulovića, još jedan Srbin postaje vlasnik automobila i njihov se broj polako povećava. Treba imati u vidu da je Srbija ipak bila siromašna zemlja i do Prvog svetskog rata bilo je ukupno šezdesetak automobila od kojih je polovina bila u vlasništvu vojske“, navodi Miljković i dodaje da do Velikog rata nisu postojali ni automehaničari kao ni benzinske pumpe.
„Benzin se kupovao u apotekama i bio je izuzetno skup, ali očigledno da je ta ljubav prema automobilu prevladala da nisu žalili novca“.
Moderna garaža služila je kao parkiralište i benzinska stanica, a pružala je i usluge održavanja automobila
© Foto : Muzej automobila
Prva Moderna garaža na čitavom Balkanu sagrađena je 1929. godine prema nacrtu ruskog arhitekte Valerija Staševskog i upravo je tu smešten Muzej automobila koji će u subotu i nedelju obeležiti dan kada se prvi automobil, artefakt koji sadrži sve važne izume čovečanstva od točka do mikroprocesora, provozao po Srbiji.
