Stagflacija je gora od inflacije: Koliko je opasna po svetsku ekonomiju, kakva su predviđanja?
21:50 13.04.2022 (Osveženo: 22:22 13.04.2022)
Pratite nas
Ministar finansija Nemačke Kristijan Lindner upozorio je danas na predstojeću fazu ekonomske stagflacije. O stagflaciji sada pričaju i mnogi ekonomisti širom sveta, a ona u najkraćem znači fazu u kojoj će biti niske stope rasta, uz visoku stopu inflacije.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Na pojavu industrijske stagflacije upozorio je nedavno i glavni ekonomista ANZ-a Rejmond Jeng.
„Možemo jasno da vidimo industrijsku stagflaciju u Kini, jer sa jedne strane jačaju indeksi industrijskog autputa, a u isto vreme jačaju, ako ne i više, indeksi potrošačkih cena. Industrijski sektor je u izuzetno lošoj situaciji“, rekao je Jeng nedavno.
U Srbiji ju je nedavno pomenuo i predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.
„Prema prognozama mnogih ekonomista sledi period stagflacije, odnosno stagnacije privredne aktivnosti uz visoku inflaciju“, rekao je Vlahović nedavno.
O fenomenu stagflacije i mogućnosti da se u njoj nađe svet govorili su u poslednje vreme i drugi ekonomisti.
Nurijel Rubini, poznatiji i kao Dr. Propast zbog uspešnog predviđanja krize 2008. godine, je u više navrata istakao da svetu preti stagflaciona kriza nalik onoj sedamdesetih godina prošlog veka.
U jednom od svojih poslednjih članaka on je napisao:
„Ostavljeni smo sa najgorim i iz krize sedamdesetih i krizom posle 2007. godine. Pokazatelji duga su mnogo veći nego 1970-ih, a kombinacija labavih ekonomskih politika i negativnih šokova u ponudi će pre podstaći inflaciju, tako stvarajući uslove za „majku stagflacionih dužničkih kriza“ u narednih nekoliko godina“.
Kako je Rubini pisao o scenariju „stagflacija“, „inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike. Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta“.
„Štaviše, srednjoročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajberratovi i reakcije na rastuću nejednakost“, napisao je Rubini tada, preneo je „Blic biznis“.
