https://lat.sputnikportal.rs/20220413/novi-veliki-pritisak-na-srpsku-iza-koga-stoji--covek-bez-funkcije-1136430026.html
Novi veliki pritisak na Srpsku iza koga stoji – čovek bez funkcije
Novi veliki pritisak na Srpsku iza koga stoji – čovek bez funkcije
Sputnik Srbija
Odluka takozvanog visokog predstavnika Bosne i Hercegovine da bonskim ovlašćenjima ospori Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, naneće štetu i podići će... 13.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-13T20:10+0200
2022-04-13T20:10+0200
2022-04-13T20:10+0200
region
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
imovina
država
srbi
kristijan šmit
bonska ovlašćenja
dejtonski sporazum
ustav bih
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/03/1128053409_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_f49711329b0cbc5767b3f075d5a9fd56.jpg
Nakon što je tzv. visoki predstavnik Kristijan Šmit upotrebio bonska ovlašćenja i poništio Zakon o nepokretnoj imovini izglasan u parlamentu RS, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio da imovina Republike Srpske pripada njoj i da tu "ne pomažu ni bonska, niti bilo kakva ovlašćenja".Pritisak na Republiku SrpskuKozomara podseća da je Šmit prvi tzv. visoki predstavnik posle Pedija Ešdauna, koji je bio na toj funkciji pre 16 godina, a koji je potegao bonska ovlašćenja.Po njegovim rečima, veoma je zanimljivo da niko ne zna da navede koji tačno član u Ustavu BiH ili Dejtonskom sporazumu propisuje da je imovina vlasništvo BiH.„Neprimereno je da neko ko čak nije legalno ni izabran za visokog predstavnika, kao što je Šmit, može da poništi odluku najvišeg zakonodavnog organa vlasti jedne zemlje u ovom slučaju Narodne Skupštine Republike Srpske,“ kaže on.Srpskoj predstoji teška borbaKozomora podseća da je za „sporni“ zakon u RS glasala jednoglasno i pozicija i opozicija što se desilo prvi put.Kozomora kaže da će ova odluka Šmita proizvesti nove sukobe i ono što je najgore nove pritiske na RS.Bonska ovlašćenja nisu zakonBonska ovlašćenja doneta su 1997. na Savetu za sprovođenje mira u vidu zaključaka koja visokom predstavniku omogućavaju između ostalog da koristi svoj konačni autoritet na terenu za tumačenje Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rešenja kako bi se olakšalo rešavanje poteškoća.Šmit, inače, iz nekog razloga smatra da je BiH titular celokupne državne imovine, uključujući imovinu bivše SFRJ i bivše Socijalističke Republike BiH, ali i javnih dobara, iako se zna da je BIH nastala ka samostalna država 1995. godine usvajanjem Dejtonskog sporazuma.
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), imovina, država, srbi, kristijan šmit, bonska ovlašćenja, dejtonski sporazum, ustav bih
bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), imovina, država, srbi, kristijan šmit, bonska ovlašćenja, dejtonski sporazum, ustav bih
Novi veliki pritisak na Srpsku iza koga stoji – čovek bez funkcije
Odluka takozvanog visokog predstavnika Bosne i Hercegovine da bonskim ovlašćenjima ospori Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, naneće štetu i podići će tenzije u BiH. To je novi pritisak na RS, jer ni u državnom Ustavu ni u „Dejtonu“ ne postoji nijedan član koji RS krši donošenjem ovog zakona, kaže politikolog Anđelko Kozomara.
Nakon što je tzv. visoki predstavnik
Kristijan Šmit upotrebio bonska ovlašćenja i poništio
Zakon o nepokretnoj imovini izglasan u parlamentu RS, srpski član Predsedništva BiH
Milorad Dodik izjavio da imovina Republike Srpske pripada njoj i da tu "ne pomažu ni bonska, niti bilo kakva ovlašćenja".
Pritisak na Republiku Srpsku
Kozomara podseća da je
Šmit prvi tzv. visoki predstavnik posle
Pedija Ešdauna, koji je bio na toj funkciji pre 16 godina, a koji je potegao bonska ovlašćenja.
„Histerija u Federaciji je započela kad je Ustavni sud BiH doneo neustavnu odluku da zemljište pripada BiH, a ne entitetima i kantonima. Od tada traje neverovatan pritisak da se otme zemljište RS i da njime upravlja parlamentarna većina u Skupštini BiH, a zna se da su tamo većina Bošnjaci,“ podseća Kozomara.
Po njegovim rečima, veoma je zanimljivo da niko ne zna da navede koji tačno član u Ustavu BiH ili Dejtonskom sporazumu propisuje da je imovina vlasništvo BiH.
„Neprimereno je da neko ko čak nije legalno ni izabran za visokog predstavnika, kao što je Šmit, može da poništi odluku najvišeg zakonodavnog organa vlasti jedne zemlje u ovom slučaju
Narodne Skupštine Republike Srpske,“ kaže on.
Srpskoj predstoji teška borba
Kozomora podseća da je za „sporni“ zakon u RS glasala jednoglasno i pozicija i opozicija što se desilo prvi put.
„Šta je budućnost Šmitove odluke? Dodik naglašava da je neće objaviti ni u Službenom glasniku RS što znači da je ona automatski nevažeća. Ali, i to je pitanje, jer će biti objavljena u Službenom glasniku BiH. Već se desilo da se mnogo zakona objavi samo u Službenom glasniku BiH, pa se primenjivalo i na teritoriji RS,“ napominje naš sagovornik.
Kozomora kaže da će ova odluka Šmita proizvesti nove sukobe i ono što je najgore nove pritiske na RS.
Bonska ovlašćenja nisu zakon
Bonska ovlašćenja doneta su 1997. na Savetu za sprovođenje mira u vidu zaključaka koja visokom predstavniku omogućavaju između ostalog da koristi svoj konačni autoritet na terenu za tumačenje
Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rešenja kako bi se olakšalo rešavanje poteškoća.
Šmit, inače, iz nekog razloga smatra da je BiH titular celokupne državne imovine, uključujući imovinu bivše SFRJ i bivše Socijalističke Republike BiH, ali i javnih dobara, iako se zna da je BIH nastala ka samostalna država 1995. godine usvajanjem Dejtonskog sporazuma.
