Borelj: Ne podstičemo sukob, već pokušavamo da sprečimo upotrebu smrtonosnijeg oružja u Ukrajini
© AP Photo / Andrew Harnik
Pratite nas
Evropska unija ne podstiče i ne doprinosi „širenju rata“ u Ukrajini, već pokušava da obuzda sukob kako se ne bi proširio i kako bi se sprečila primena smrtonosnijeg oružja, saopštio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj za izdanje „Mundo“.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Ne podstičemo rat i ne doprinosimo njegovom širenju. Pokušavamo da ga obuzdamo, kako u teritorijalnom smislu da se ne bi proširio na druge zemlje, tako i u vertikalnom smislu da se ne bi primenilo smrtonosnije oružje“, izjavio je Borelj.
Borelj je, pored toga, govoreći o stavu evropskih zemalja o smanjenju energetske zavisnosti od Rusije izjavio da su po tom pitanju potrebni uzajamni napori, kao i da je neophodno da države koje su najviše pogođene dobiju nadoknadu.
„Energetska zavisnost Mađarske razlikuje se od Španije. Vreme je za formiranje jedinstvenih odgovora, ali su za to potrebni zajednički napori. Zemljama koje su najviše pogođene potrebna je nadoknada kako bi učestvovale“, izjavio je Borelj španskim medijima u Madridu.
Kako piše izdanje, on je takođe okarakterisao kao „asimetričan udarac“ odgovor Evrope na prijem izbeglica i sankcije protiv Rusije, koji veoma neravnomerno utiče na evropske zemlje.
Ranije je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova komentarisala Boreljovu izjavu o želji EU da vojnim putem reši sukob u Ukrajini i proširi vojnu pomoć toj zemlji, rekavši da je ta izjava pretvorila tu organizaciju u agresivnu mašineriju NATO-a.
Kako je precizirala, reči Borelja o tome da „sukob u Ukrajini treba rešiti na bojnom polju“ staviće tačku na određenu fazu postojanja EU i predstavljaju „deklaraciju o prelasku EU u novo svojstvo“.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Podsetimo, Rusija je 24. februara pokrenula specijalnu vojnu operaciju s ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine nakon čega su usledile najoštrije do sada sankcije Zapada.
Prethodno je Evropska komisija saopštila da će nastaviti zajedno sa spoljnopolitičkom službom EU rad na novim sankcijama protiv Rusije, uključujući uvoz nafte. U petak je Savet EU usvojio peti po redu paket sankcija protiv Rusije zbog situacije u Ukrajini. Njime je predviđena zabrana uvoza ruskog uglja, počev od avgusta 2022. godine, ali nisu obuhvaćeni nafta i gas.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto ranije je izjavio da ova zemlja ne podržava predloge EU o sankcijama u oblasti energetike protiv Rusije.
