https://lat.sputnikportal.rs/20220410/francuzi-biraju-predsednika-makron-le-penova-ili-neko-treci-1136315936.html
Francuzi biraju predsednika: Makron, Le Penova ili neko treći?
Francuzi biraju predsednika: Makron, Le Penova ili neko treći?
Sputnik Srbija
U Francuskoj se danas održava prvi krug predsedničkih izbora, a oko 48,7 miliona birača pozvano je da iskoristi svoje pravo glasa i izabere jednog od 12... 10.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-10T07:49+0200
2022-04-10T07:49+0200
2022-04-10T07:49+0200
svet
svet – politika
svet
politika
francuska
izbori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111151/90/1111519026_0:0:3576:2012_1920x0_80_0_0_91060132ec436a9dac9832d4d3b63def.jpg
Glavni rival sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu je liderka desnice Marin le Pen, ali se sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja, očekuje da Makron odnese pobedu.S obzirom na to da se ne očekuje apsolutna većina glasova ni za jednog kandidata u prvom krugu, dva kandidata s najvećim brojem glasova ulaze u završnicu predsedničke trke u drugom krugu – 24. aprila.Poslednje ankete daju prednost centristi Makronu sa 26 odsto glasova, zatim slede Marin le Pen sa 23 procenta, Žan-Lik Melenšon 17,5 odsto i Erik Zemur sa 9,5 procenata glasova birača.U drugom krugu, predviđaju ispitivanja javnog mnenja, Makron bi mogao da pobedi sa 53 odsto glasova, a Le Penova bi dobila 47 procenata.Posle prvog mandata obeleženog društvenim previranjima i nastojanja da liberalizuje francuske zakone o radu, smanji poreze za najbogatije i privrednike, kao i da preoblikuje transatlantske odnose, Makron je ušao u predsedničku trku s više neizvesnosti nego 2017. godine, u okolnostima rata u Ukrajini i posledične ekonomske krize.Makron već mesecima vodi u anketama, ali se poslednjih dana, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja, sve više smanjuje njegova prednost u odnosu na Le Penovu.Kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), 53-godišnja Le Pen, posle kratkotrajne advokatske karijere, ulazi 1998. godine u Nacionalni front, koji je tada vodio njen otac Žan-Mari Le Pen.Kako ocenjuju francuski i drugi zapadni mediji, Le Penova duguje podršku dobrog dela birača uspešnom udaljavanju od krajnje desničarske retorike svog oca, ali i zadržavanju ključne stranačke politike protiv imigracije.Trećeplasirani kandidat je radikalni levičar Žan-Lik Melanšon za koga se, prema anketama, opredeljuje oko 15,5 odsto ispitanika, a četvrti najbolje kotirani predsednički kandidat je ultradesničar, bivši novinar Erik Zemur, sa 9,5 odsto podrške među anketiranima.Zemur, koji sebe opisuje kao spasioca nacije od navodne islamske pretnje, u januaru je osuđen na novčanu kaznu od 10.000 evra za podsticanje mržnje u svojim izjavama o maloletnim migrantima bez pratnje, koje opisao kao „kradljivce, ubice i silovatelje“.Valeri Pekres, koja sebe poredi sa Margaret Tačer i Angelom Merkel, ima podršku Republikanaca, Unije demokrata i partija centra i upravo joj ta stranačka zaleđina daje podršku jednog dela biračkog tela.Međutim, prema anketama, nju ne podržava više od 10 odsto glasača u prvom krugu.Kad je reč o ostalim kandidatima, grubo se mogu podeliti na desničarski i levičarski tabor, pri čemu desnicu, pored Zemura i Le Pen, još predstavlja i Nikola Dipon-Enjan, evroskeptik iz partije „Ustani, Francuska“.Na strani levice su An Idalgo, gradonačelnica Pariza od 2014. i kandidatkinja Socijalističke partije, Natali Arto, bivša nastavnica koju je kandidovala Partija radničke borbe, lider francuskih komunista Fabijen Rusel i Janik Žado, predstavnik Zelenih koji najavljuje „ekološku revoluciju“ u Francuskoj, prenosi Tanjug.Među kandidatima je i Filip Putu, u ime Nove antikapitalističke stranke, dok takozvane ruraliste predstavlja Žan Lasal, ekscentrični poslanik koji je nekad bio pastir na Pirinejima.U Francuskoj je u petak u ponoć počela izborna tišina, koja će trajati do 20.00 danas, kada se zatvaraju birališta.Tradicionalno, izbori počinju dan ranije na francuskim prekomorskim teritorijama.
https://lat.sputnikportal.rs/20220109/francuzi-u-ocekivanju-izbora-koji-ce-odrediti-buducnost-i-francuske-i-eu-1133090187.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220408/veliko-razdvajanje-sta-ce-ostati-od-zapada-kad-nastane-novi-svetski-poredak-video-1136223544.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet – politika, svet, politika, francuska, izbori
svet – politika, svet, politika, francuska, izbori
Francuzi biraju predsednika: Makron, Le Penova ili neko treći?
U Francuskoj se danas održava prvi krug predsedničkih izbora, a oko 48,7 miliona birača pozvano je da iskoristi svoje pravo glasa i izabere jednog od 12 predsedničkih kandidata, među kojima su četiri žene i osam muškaraca.
Glavni rival sadašnjem predsedniku Emanuelu Makronu je liderka desnice Marin le Pen, ali se sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja, očekuje da Makron odnese pobedu.
S obzirom na to da se ne očekuje apsolutna većina glasova ni za jednog kandidata u prvom krugu, dva kandidata s najvećim brojem glasova ulaze u završnicu predsedničke trke u drugom krugu – 24. aprila.
Poslednje ankete daju prednost centristi Makronu sa 26 odsto glasova, zatim slede Marin le Pen sa 23 procenta, Žan-Lik Melenšon 17,5 odsto i Erik Zemur sa 9,5 procenata glasova birača.
U drugom krugu, predviđaju ispitivanja javnog mnenja, Makron bi mogao da pobedi sa 53 odsto glasova, a Le Penova bi dobila 47 procenata.
Posle prvog mandata obeleženog društvenim previranjima i nastojanja da liberalizuje francuske zakone o radu, smanji poreze za najbogatije i privrednike, kao i da preoblikuje transatlantske odnose, Makron je ušao u predsedničku trku s više neizvesnosti nego 2017. godine, u okolnostima rata u Ukrajini i posledične ekonomske krize.
Makron već mesecima vodi u anketama, ali se poslednjih dana, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnog mnjenja, sve više smanjuje njegova prednost u odnosu na Le Penovu.
Kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), 53-godišnja Le Pen, posle kratkotrajne advokatske karijere, ulazi 1998. godine u Nacionalni front, koji je tada vodio njen otac Žan-Mari Le Pen.
Kako ocenjuju francuski i drugi zapadni mediji, Le Penova duguje podršku dobrog dela birača uspešnom udaljavanju od krajnje desničarske retorike svog oca, ali i zadržavanju ključne stranačke politike protiv imigracije.
Pritom, ona šalje biračima jednostavnu poruku – „vaš novac završiće u vašim džepovima“.
Trećeplasirani kandidat je radikalni levičar Žan-Lik Melanšon za koga se, prema anketama, opredeljuje oko 15,5 odsto ispitanika, a četvrti najbolje kotirani predsednički kandidat je ultradesničar, bivši novinar Erik Zemur, sa 9,5 odsto podrške među anketiranima.
Zemur, koji sebe opisuje kao spasioca nacije od navodne islamske pretnje, u januaru je osuđen na novčanu kaznu od 10.000 evra za podsticanje mržnje u svojim izjavama o maloletnim migrantima bez pratnje, koje opisao kao „kradljivce, ubice i silovatelje“.
Valeri Pekres, koja sebe poredi sa Margaret Tačer i Angelom Merkel, ima podršku Republikanaca, Unije demokrata i partija centra i upravo joj ta stranačka zaleđina daje podršku jednog dela biračkog tela.
Međutim, prema anketama, nju ne podržava više od 10 odsto glasača u prvom krugu.
Kad je reč o ostalim kandidatima, grubo se mogu podeliti na desničarski i levičarski tabor, pri čemu desnicu, pored Zemura i Le Pen, još predstavlja i Nikola Dipon-Enjan, evroskeptik iz partije „Ustani, Francuska“.
Na strani levice su An Idalgo, gradonačelnica Pariza od 2014. i kandidatkinja Socijalističke partije, Natali Arto, bivša nastavnica koju je kandidovala Partija radničke borbe, lider francuskih komunista Fabijen Rusel i Janik Žado, predstavnik Zelenih koji najavljuje „ekološku revoluciju“ u Francuskoj, prenosi Tanjug.
Među kandidatima je i Filip Putu, u ime Nove antikapitalističke stranke, dok takozvane ruraliste predstavlja Žan Lasal, ekscentrični poslanik koji je nekad bio pastir na Pirinejima.
U Francuskoj je u petak u ponoć počela izborna tišina, koja će trajati do 20.00 danas, kada se zatvaraju birališta.
Tradicionalno, izbori počinju dan ranije na francuskim prekomorskim teritorijama.
