Veliko razdvajanje: Šta će ostati od Zapada kad nastane novi svetski poredak? /video/
22:23 08.04.2022 (Osveženo: 22:29 08.04.2022)
© Flickr / westpark
Pratite nas
Zarad borbe protiv Rusije nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht traži da se razmotri potpuna zabrana uvoza ruskog gasa, iako drugog nema. Nakon što je inflacija već postala najviša u poslednjih 40 godina, nemačka trgovinska asocijacija najavljuje i novo dvocifreno povećanje cena već od ponedeljka. U Americi je muškarac proglašen za ženu godine.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Veliko razdvajanje Zapada i čitavog ostatka sveta – od ekonomije do elementarne biologije – postaje sve nepovratnije. Pitanje je, samo, ko će da plati najveću cenu...
Džemperi i hladna voda
Da bi Rusi platili što veću cenu, Margeta Vestager, evropska komesarka za konkurenciju, Evropljanima preporučuje da se tuširaju hladnijom vodom i da kažu, evo ti, Putine; to će ih valjda ugrejati. Džem Ozdemir, nemački ministar poljoprivrede koji je Nemcima već savetovao da jedu manje mesa, sad im savetuje i da voze bicikl umesto automobila. A Peter Hauk, funkcioner opozicionog CDU-a, iskazujući nacionalno jedinstvo a sećamo se kako smo prošli prošli put kada su Nemci iskazali svoje nacionalno jedinstvo, sad sunarodnicima objašnjava da u svojim domovima „zimi mogu da izdrže i temperaturu od 15 stepeni ako obuku džempere“.
Ovakve modne preporuke na stranu, tek, u kudikamo ozbiljnijem tonu nemački ministar finansija Kristijan Lindner upozorava da će „rat u Ukrajini sve nas učiniti siromašnijim, na primer, zato što moramo da platimo više za uvoz energenata“, uz opomenu da vlada „ne može da ublaži ovaj gubitak prosperiteta“.
Matematika gasa
Zapravo, biće još i mnogo gore nego što su političari spremni da priznaju. Predsednik Federacije nemačkih industrija Zigfrid Rusvurm predviđa da će bez ruskog gasa doći do „bukvalnog sloma naših industrijskih mreža“, dok Martin Brudemiler, generalni direktor BASF-a, najvećeg hemijskog konglomerata na svetu, najavljuje „totalni kolaps“ i „visoke nivoe nezaposlenosti... Mnoge kompanije će bankrotirati. Ovo bi stvorilo nepovratnu štetu. Biću jasan: ovo može da gurne nemačku ekonomiju u najgoru krizu od kraja Drugog svetskog rata, i da uništi naše blagostanje.“
Dramatična upozorenja postaju još jasnija kad se sagledaju i brojke. Prošle godine Evropska unija je iz Rusije uvezla 155 milijardi kubika prirodnog gasa, u proseku, preko 420 miliona dnevno. Da bi tu količinu nadomestila potrebno joj je oko 1.600 tankera s tečnim gasom, i to maksimalnog kapaciteta, svakodnevno – ukupna nosivost svih postojećih tankera na svetu, međutim, iznosi tek oko 95 miliona kubika, što će reći, 4 puta manje od količine potrebne na dnevnom nivou. Drugim rečima, zamena ne postoji.
Juriš na banke
„Možete da štampate novac, ali ne možete da štampate gorivo da se grejete i pšenicu da jedete“, slikovito ovu situaciju opisuje strateg „Kredit Svis“ banke Zoltan Pozar, koji je već najavio nastanak „novog svetskog monetarnog poretka“, uz inflaciju na Zapadu a na Istoku uspon valuta zasnovanih na konkretnim sirovinama. „Imperije nastaju i nestaju. Valute nastaju i nestaju. Ratovi imaju pobednike i gubitnike,“ podseća strateg ove švajcarske banke i ukazuje na novu paradigmu koja nastaje: „Naše sirovine su vaš problem.“
U skladu s tim, rublja je povratila skoro svu svoju vrednost čim je predsednik Rusije najavio da će se ruski gas – uskoro i druge sirovine – prodavati u ruskoj valuti umesto u dolarima i evrima, što će njih u perspektivi činiti sve bezvrednijom starom hartijom.
Te nije ni čudo što Evropsko bankarsko rukovodstvo, organ za kontrolu bankarskog sektora EU, upozorava da bi „nivoi likvidnosti banaka mogli da postanu ranjivi“ – tobože zbog „širenja netačnih informacija“ – usled čega preti opasnost od juriša na banke kako bi se iz njih izvukao keš dok ga još ima. Istovremeno, s one strane Atlantika, predsednik SAD Džo Bajden, ukazuje „Fajnenšel tajms“, „pljačka američke naftne rezerve“ tako što na tržište izbacuje nezabeležene količine iz strateških rezervi, u pokušaju da snizi cenu gorivu i obuzda galopirajuću inflaciju...
Kulturna revolucija
Da sve bude i gore, u Americi uporedo divlja i kulturna revolucija protiv čovekove prirode. Rejčel Livajn – rođen kao Ričard – kao prvi transrodni admiral u američkoj vojsci proglašen je za ženu godine lista „USA tudej“. Stejt department počinje da izdaje pasoše u kojima, uz muški i ženski, postoji i pol iks, a predsednica „Diznija“ Keri Burk, koja se hvali da joj je jedno dete trans a drugo panseksualno, šta god to bilo, najavljuje da će u sadržajima ove kompanije ubuduće biti barem 50 odsto LGBT likova. Bela kuća, na Dan transrodne vidljivosti, preporučuje hormonske terapije i operacije promene pola u pubertetu, pod objašnjenjem da to „popravlja mentalno zdravlje“.
U Rusiji je, kao što je poznato, ova vrsta propagande među maloletnicima zabranjena. Veliko razdvajanje ima različite oblike...
Zašto je Zapad pobrkao muški i ženski rod? Može li takvo društvo da izdrži ekonomsku krizu koja mu predstoji? I šta će od Zapada preostati posle Velikog razdvajanja od čitavog ostatka čovečanstva?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili publicista iz Švajcarske Slobodan Despot i novinar i sociolog Slobodan Reljić.
Odvajanje od realnosti
„Zapad se na čudan način zbilja odvaja od ostatka sveta, a jedna od ključnih odlika tog bega od čovečanstva ogleda se upravo u ideji da se može graditi ljudsko društvo na proizvoljnoj raspodeli polova. Kao da svako može da bira svoj pol, kao da može da bude više desetina polnih identiteta... Istovetnu odvojenost od stvarnosti vidimo i kod onih koji tvrde da je moguće da održe industrijsku proizvodnju u Evropi bez ruskog gasa, pri čemu je jedini odgovor koji nude, jednostavno, detinjast – nosite pulovere,“ ukazuje Slobodan Despot.
„Ta vrsta ludila“, dodaje Slobodan Reljić, „tačno je ograničena na spisak zemalja koje su uvele sankcije Rusiji. Nikome drugom na svetu ne pada na pamet da na taj način izvrši samoubistvo. Ali to nije slučajno, reč je o procesu koji traje već dugo – a stanje u koje je taj sistem sad dospeo vidi se u tome što je neko poput senilnog Džozefa Bajdena postao predsednik SAD.“
„Tom sistemu više i nisu potrebni lideri, njime upravljaju nelegitimne elite koje čerupaju to društvo koliko god mogu, a da bi to mogle da čine, na odgovorna mesta postavljaju se korumpirane marionete kao što su Bajden ili predsednik Francuske Emanuel Makron, koji se sad nalazi u središtu skandala jer se ispostavilo da francuskom administracijom upravlja kompanija 'Mekinzi'... Prava vlast na Zapadu je u rukama vlasnika kapitala, oličenih u Svetskom ekonomskom forumu Klausa Švaba koji izričito i zagovara nekakav neljudski transhumanizam“, opominje Slobodan Despot.
Sistemski sukob
S tim u vezi, utoliko je zanimljivije što su Švab i njegov forum iz Davosa oštro osudili Rusiju odmah na početku njene operacije u Ukrajini, a pažnju privlači i informacija da je Banka za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela, centralna banka centralnih banaka, rukovodeći organ aktuelnog finansijskog poretka, 10. marta saopštila da suspenduje Centralnu banku Rusije; čak i Hitlerova Rajhsbanka je za sve vreme Drugog svetskog rata normalno održavala vezu s BIS-om. Pa otuda i utisak da sad prisustvujemo sistemskom sukobu posle koga svet neće biti isti.
„Čitav svet se nada da će iz ovog sukoba proisteći sasvim drugačiji sistem. O njemu svedoči deklaracija o ulasku u novu eru međunarodnih odnosa koju su pred početak Zimske olimpijade u Pekingu potpisali predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping. I tu se kao jedno od ključnih nameće pitanje – kome će biti odgovorni ruski i kineski oligarsi, Davosu ili sopstvenim državama? Rusija i Kina će biti ključne za oblikovanje tog novog svetskog poretka. Zapad više nema tu mogućnost, mi sada prisustvujemo raspadu sveta koji je on oblikovao,“ uveren je Slobodan Reljić.
„Trenutno prisustvujemo prvom, i najgrubljem koraku u razdvajanju ovih sistema, koji se pre svega ogleda u nastojanju sve većeg broja država da odustanu od upotrebe dolara u finansijskim transakcijama. To je atomska bomba za prezaduženu američku privredu. Ali uporedo s tim događa se i vrednosno razdvajanje sveta, uz povratak civilizacija u svoje korito koje je bilo presušilo zbog zapadne globalizacije; na jednoj strani su narodi koji imaju svoje vrednosti i veruju u nešto, imaju svoju ideju o čoveku i Bogu, a na drugoj strani sanitarne barijere ostaju zemlje Zapada kao jezgro nihilizma. S tim što to društvo ne poseduje nikakvu otpornost u odnosu na fizičke i materijalne izazove, budući da je histerično vezano za svoj komfor. A njega će biti sve manje,“ zaključuje Slobodan Despot.
