Srbi rekli svoje: Stvoreni uslovi da vojna neutralnost države uđe u Ustav
17:41 09.04.2022 (Osveženo: 12:53 07.03.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Vojna neutralnost Srbije kao tema u kampanji srpskih stranaka i ulazak u srpski parlament desno ili nacionalno orijentisanih stranaka pruža mogućnost da se vojna neutralnost polako ali sigurno preseli iz Rezolucije u Ustav Srbije kao trajna kategorija, mišljenje je sagovornika Sputnjika.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Vladajuća SNS, nove parlamentarne stranke i koalicije Zavetnici, Nada, Dveri kao i Socijalisti svoju izbornu kampanju postavili su i na tri principa: odbrani Kosova i Metohije, „ne“ u NATO i vojnoj neutralnosti.
Sudeći po signalima iz tih stranaka povećavaju se šanse i da se vojna neutralnost Srbije, koja je dosad bila potvrđena skupštinskom Rezolucijom, usvojenom 26. decembra 2007. godine, sada podigne na nivo zahteva da postane ustavna kategorija.
Većinsko opredeljenje postoji
Penzionisani general Vladimir Lazarević ukazuje na činjenicu da se upravo na ukrajinskoj krizi pokazalo koliko je dobra vojna neutralnost u smislu nepripadanja vojnim paktovima, iako postoji aktivna saradnja Srbije sa svim zemljama koje se nalaze u različitim savezima.
„Mislim da je većinsko opredeljenje Srbije za vojnu neutralnost. Ako bi to postala i ustavna kategorija onda nema nikakve dileme da bismo mogli da imamo saradnju sa svima koji bi želeli da sarađuju sa nama ali na ravnopravnoj osnovi,“ kaže on.
Drugim rečima, kako kaže, ubacivanjem vojne neutralnosti u Ustav Srbije mi bismo se trajno osigurali od daljih pritisaka da budemo na strani nekog vojnog saveza ili neke strane u potencijalnom sukobu.
„Mi jesmo mala država ali to ne znači da ne možemo da imamo svoje interese kao i velike države, i da sprovodimo politiku koja je u našem interesu. U ovom slučaju je to da vojnu neutralnost napokon ubacimo u Ustav gde joj je i mesto. Jer, kao Rezolucija vojna neutralnost podložna je tome da je neka druga kompozicija vlasti, sa drugačijom ideologijom u nekom trenutku u budućnosti prosto ukine,“ konstatuje naš sagovornik.
Lazarević podseća da je vojna neutralnost Srbije do sada a predstavljana u javnosti kao balansiranje između NATO i Rusije.
Srbija bi dobila sigurnost
Profesor Stevica Deđanski, direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje, smatra da je vojna neutralnost jedan on najjačih nacionalnih interesa za Srbiju.
„Ključna stvar za Srbiju je da se vojna neutralnost, pored skupštinske odluke koja je doneta pre više godina u formi Rezolucije, sada ubici u Ustav Srbije jer mislim da su za to sada stvoreni uslovi. Vojna neutralnost Srbije je ključni interes naše zemlje i svih naših budućih događaja,“ smatra Deđanski.
Turkmenistan je, podseća naš sagovornik, još od 1995. godine vojno neutralna država i tražili su da im se to prizna i u Ujedinjenim nacijama, tako da na njih sada niko više ne vrši pritisak da pristupi nekom vojnom savezu.
„Po meni je to neki put kojim Srbija treba da ide, i ako neko ima pravo da traži vojnu neutralnost onda smo to mi, s obzirom šta smo sve prošli od sankcija do bombardovanja i kršenja međunarodnog prava pa nadalje,“ navodi on.
Zapad ne bi bio zadovoljan
Prema njegovim rečima, Zapad naravno ne bi bio zadovoljan da Srbija i ustavno postane vojno neutralna jer bi se onda izgubio svaki prostor za manevrisanje Srbijom i pritiskanje na nju da uđe u NATO.
Vojna neutralnost Srbije do sada nije određena ni u Ustavu, ni u zakonima, ni u važećim strategijama. Na papiru se našla jedino u Rezoluciji Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije iz 2007. godine. U ovoj rezoluciji proglašava se „vojna neutralnost u odnosu na postojeće vojne savezeˮ i to zbog uloge NATO u događajima koji su vodili proglašenju nezavisnosti Kosova (2008). Nijedan dokument, međutim, nije dalje operacionalizovao šta vojna neutralnost – osim nedostatka interesovanja za ulazak u NATO – zapravo znači, a obim praktične saradnje sa ovim savezom kroz Partnerstvo za mir (PzM) bio se značajno povećao u narednim godinama.
Lider SPS Ivica Dačić je u intervjuu za Sputnjik pred izbore podsetio da je Srbija vojno neutralna zemalja ali i istakao da bi to trebalo da piše i u Ustavu. Takav stav, u predizbornim intervjuima za naš portal, izneli su i kandidat koalicije NADA za predsednika Srbije Miloš Jovanović, kao i kandidati Dveri i srpske stranke Zavetnici Boško Obradović i Milica Đurđević Stamenkovski. Za vojnu neutralnost Srbije, što bi trebalo da bude i presudno, zalaže se i vladajuća SNS koja je ponovo dobila najveću podršku na izborima.
