Korali ponovo pobeleli
© Sputnik / Anton Denisov
/ Pratite nas
Veliki koralni greben u Australiji ponovo je pobeleo, četvrti put u proteklih šest godina, a uzrok ovoj pojavi, koja znači propadanje jedinstvenog podvodnog ekosistema, najverovatnije su visoke temperature okeana, do sada nezabeležene u ovo doba godine.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Iako su stručnjaci upozoravali da do ove pojave može doći usled globalnog otopljavanja i drastičnog zagađenja planete, ni oni sami nisu mogli da predvide da će propadanje korala uslediti tako brzo i da će biti sve češće, pišu svetski mediji.
Kada temperature porastu, korali zbog stresa izbacuju svoje ključne „cimere” – morske alge koje žive unutar njih i predstavljaju im primarni izvor hrane. Ove alge daju koralima posebnu boju, ali ona nestaje kada alge više nisu prisutne.
„Ako se temperatura okeana smanji, izbeljeni korali se mogu oporaviti od ovog stresa”, rekao je nedavno Dejvid Vejčenfild, glavni naučnik australijske uprave za Veliki koralni greben koja se brine o njegovom očuvanju.
Problem je, međutim, što do beljenja korala dolazi u sve kraćim intervalima, pa oni nemaju mogućnost da se oporave od toplotnog stresa kojem su izloženi, ali ni od sve većeg zagađenja. Zbog toga sve je veći broj korala koji nestaju.
Na Velikom koralnom grebenu od novembra prošle godine zabeležene su najveće temperature u istoriji merenja, koje su se nastavile i u ovom periodu, iako je na južnoj hemisferi počela jesen. Eksperti očekuju da će bar još nekoliko nedelja temperatura okeana biti viša od prosečne što će loše uticati na korale.
Prvo masovno beljenje korala zabeleženo je 1998. godine, a sledeće četiri godine kasnije. Narednih 12 godina nije primećena ovakva pojava, da bi ponovo usledila 2016. pa 2017. kada je stradalo više od trećine korala na grebenu i 2020. godine.
Izumiranje korala, međutim, nije zabeleženo samo u Australiji, već na svim grebenima širom planete. Prema međunarodnim procenama u periodu od jedne decenije, između 2009. i 2019. godine izumrlo je 14 odsto korala na svetskom nivou. Koliko je propadanje korala rizično po planetu i njene stanovnike dovoljno govori podatak da četvrtina morskih vrsta zavisi od koralnih grebena u nekom trenutku svog života, baš kao i milioni ljudi koji u njihovoj blizini pronalaze hranu i posao. Takođe, grebeni su važni kao zaštita obale i ljudi od olujnih vetrova.
Australijski Veliki koralni greben, inače najveći na planeti, 1981. godine uvršćen je u mesta svetske baštine, a iako je Unesko predlagao prošle godine da se stavi na spisak ugroženih znamenitosti svetske baštine, ovoj državi je ipak ostavljeno još vremena i prostora da pronađe način da sačuva živi svet na njemu.
Ovaj jedinstveni vodeni ekosistem je ozbiljno ugrožen, upozoravaju australijski stručnjaci, a jedina prava nada u njegov oporavak je smanjenje efekta staklene bašte, odnosno smanjenje zagađenja planete. Ekolozi zato podsećaju na protokole koji su usvojeni prošle godine na ekološkom samitu u Glazgovu i upozoravaju da je sve manje vremena da se zaštite flora i fauna na globalnom nivou, prenosi Politika.
