Trgovina u rubljama u stalnom usponu
10:27 04.04.2022 (Osveženo: 10:28 04.04.2022)
© Sputnik / Vladimir Trefilov
/ Pratite nas
Udeo rublje u trgovanju u zemljama Evroazijske ekonomske unije već premašuje dve trećine i postoji mogućnost da se još poveća, izjavio je za „Sputnjik“ ministar za integracije i makroekonomiju Evroazijske ekonomske komisije Sergej Glazjev.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Ako govorimo o međusobnoj trgovini, značajni uspesi postignuti su u internim međusobnim obračunima zemalja EAES: u periodu od 2013. do 2020. godine, plaćanja u nacionalnim valutama porasla su sa 63 do 74 procenta. Rusija koristi rublje za plaćanje 82 odsto trgovinskog prometa sa Belorusijom, 63 odsto sa Kazahstanom procenta i 58 odsto sa Kirgizijom“, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, na tome se ne završavaju mogućnosti korišćenja nacionalne valute.
„Udeo rublje u uzajamnoj trgovini EAES je značajan, ali postoji mogućnost povećanja u zemljama kao što su Kirgistan, gde se 40 procenata trgovinskog prometa obavlja u dolarima. U Kazahstanu i Belorusiji druga po značaju obračunska valuta je takođe dolar, koji obuhvata 28, odnosno devet procenata trgovinskog prometa Rusije sa ovim zemljama“, dodao je ministar.
Kako je istakao Glazjev, isključenje je jedino Republika Belorusija, koja osim sa Rusijom, koristi rublju skoro u trećini trgovinskih operacija sa zemljama EAES.
Dalji rast udela nacionalnih valuta u uzajamnim obračunima zemljama EAES, po njegovim rečima, zavisiće od produbljenja njihovih trgovinsko-ekonomskih odnosa, od strukture trgovine i nivoa njene diversifikacije.
„Pored toga, kurs ka dedolarizaciji zemalja EAES zavisiće od sposobnosti zemalja da snize nivo eksternih rizika, kao i od sprovođenja kompleksa mera podrške, kao što su: integracija nacionalnih platnih sistema, hedžing (eliminisanje izloženosti rizicima) valutnih rizika; obezbeđenje berzanske likvidnosti za direktne valutnih parove“, zaključio je on.
Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin naložio Centralnoj banci, „Gaspromu“ i vladi da organizuju transfer plaćanja za gas u rubljama za Evropsku uniju i ostale zemlje koje su uvele sankcije Rusiji. Putin je istakao da će Rusija nastaviti da isporučuje gas u količinama i po cenama prema postojećim ugovorima. Ruski lider je krajem marta doneo odluku da neprijateljske zemlje ubuduće gas plaćaju u rubljama.
