https://lat.sputnikportal.rs/20220404/istrazivanje-redak-gas-curi-iz-sredista-zemlje-1136099077.html
Istraživanje: Redak gas curi iz središta Zemlje
Istraživanje: Redak gas curi iz središta Zemlje
Sputnik Srbija
Izuzetno retka vrsta helijuma koja je nastala ubrzo nakon Velikog praska curi iz Zemljinog jezgra, prenela je nova studija modeliranja. 04.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-04T09:57+0200
2022-04-04T09:57+0200
2022-04-04T09:57+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/13/1133443370_0:235:2049:1387_1920x0_80_0_0_6b6580813df39f1b666998c1ede579c4.jpg
Velika većina ovog gasa u svemiru, nazvanog helijum-3, nastao je neposredno nakon Velikog praska pre oko 13,8 milijardi godina. Deo tog helijuma-3 spojio bi se s drugim česticama gasa i prašine u solarnoj nebuli; ogromnom, rotirajućem oblaku za koji se smatra da je doveo do stvaranja Sunčevog sistema.Otkriće da Zemljino jezgro verovatno sadrži ogroman rezervoar helijuma-3, dokaz je koji se slaže s idejom da se Zemlja formirala unutar uspešne solarne nebule, a ne na njenoj periferiji ili tokom faze jenjavanja, rekli su istraživači. Helijum-3 je izotop, ili varijanta helijuma, koji u jezgru ima jedan neutron umesto uobičajena dva. To je redak gas, koji čini samo 0,0001 odsto helijuma na Zemlji. Budući da je helijum jedan od najranijih elemenata koji postoje u svemiru, većina verovatno dolazi iz Velikog praska.IstraživanjeKako bi to istražio, istraživački tim je modelirao obilje helijuma tokom dve važne faze Zemljine istorije: ranog formiranja planeta, kada se još akumulirao helijum i nakon formiranja Meseca, kada je naša planeta izgubila dosta tog gasa. Naučnici misle da je Mesec nastao kada se kolosalni objekat veličine Marsa sudario sa Zemljom pre otprilike četiri milijarde godina.Ovaj događaj bi otopio Zemljinu koru i omogućio da veći deo helijuma unutar naše planete nestane.Međutim, Zemlja u to vreme nije izgubila sav svoj helijum-3. Još uvek zadržava deo retkih gasova, koji i dalje cure iz Zemljine unutrašnjosti.Rezultati istraživanjaMeđutim, budući da se ovi rezultati temelje na modeliranju, rezultati nisu sigurni. Tim je morao da napravi niz pretpostavki, na primer, da je Zemlja preuzela helijum-3 kako se formirao u solarnoj nebuli, da je helijum ušao u metale koji stvaraju jezgro i da je nešto helijuma napustilo jezgro za omotač. Ove pretpostavke znače da u jezgru može biti manje helijuma-3 nego što su izračunali, prenosi „Dejli mejl“.Ali istraživači se nadaju da će pronaći još tragova koji se slažu s njihovim otkrićima. Na primer, pronalazak drugih gasova, koji cure sa Zemlje sa sličnih mesta i sličnim brzinama kao helijum-3, moglo bi dokazati da je jezgro izvor.
https://lat.sputnikportal.rs/20220401/mocna-erupcija-kanibalska-koronalna-eksplozija-juri-ka-zemlji-neverovatnom-brzinom--1136031030.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220331/polje-ledenih-vulkana-otkrice-na-plutonu-koje-ne-lici-ni-na-sta-drugo-u-suncevom-sistemu-1135985739.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220329/sta-se-krije-ispod-gustog-leda-jupiterovog-satelita-1135910021.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, magazin
nauka i tehnologija, svemir, magazin
Istraživanje: Redak gas curi iz središta Zemlje
Izuzetno retka vrsta helijuma koja je nastala ubrzo nakon Velikog praska curi iz Zemljinog jezgra, prenela je nova studija modeliranja.
Velika većina ovog gasa u svemiru, nazvanog helijum-3, nastao je neposredno nakon Velikog praska pre oko 13,8 milijardi godina. Deo tog helijuma-3 spojio bi se s drugim česticama gasa i prašine u solarnoj nebuli; ogromnom, rotirajućem oblaku za koji se smatra da je doveo do stvaranja Sunčevog sistema.
Otkriće da Zemljino jezgro verovatno sadrži ogroman rezervoar helijuma-3, dokaz je koji se slaže s idejom da se Zemlja formirala unutar uspešne solarne nebule, a ne na njenoj periferiji ili tokom faze jenjavanja, rekli su istraživači.
„Helijum-3 je čudo prirode i trag za istoriju Zemlje, koji dokazuje da još uvek postoji značajna količina ovog izotopa u unutrašnjosti Zemlje“, rekao je glavni autor studije Peter Olson, geofizičar sa Univerziteta Novi Meksiko.
Helijum-3 je izotop, ili varijanta helijuma, koji u jezgru ima jedan neutron umesto uobičajena dva. To je redak gas, koji čini samo 0,0001 odsto helijuma na Zemlji. Budući da je helijum jedan od najranijih elemenata koji postoje u svemiru, većina verovatno dolazi iz Velikog praska.
Kako bi to istražio, istraživački tim je modelirao obilje helijuma tokom dve važne faze Zemljine istorije: ranog formiranja planeta, kada se još akumulirao helijum i nakon formiranja Meseca, kada je naša planeta izgubila dosta tog gasa. Naučnici misle da je Mesec nastao kada se kolosalni objekat veličine Marsa sudario sa Zemljom pre otprilike četiri milijarde godina.
Ovaj događaj bi otopio Zemljinu koru i omogućio da veći deo helijuma unutar naše planete nestane.
Međutim, Zemlja u to vreme nije izgubila sav svoj helijum-3. Još uvek zadržava deo retkih gasova, koji i dalje cure iz Zemljine unutrašnjosti.
Međutim, budući da se ovi rezultati temelje na modeliranju, rezultati nisu sigurni. Tim je morao da napravi niz pretpostavki, na primer, da je Zemlja preuzela helijum-3 kako se formirao u solarnoj nebuli, da je helijum ušao u metale koji stvaraju jezgro i da je nešto helijuma napustilo jezgro za omotač. Ove pretpostavke znače da u jezgru
može biti manje helijuma-3 nego što su izračunali,
prenosi „Dejli mejl“.
Ali istraživači se nadaju da će pronaći još tragova koji se slažu s njihovim otkrićima. Na primer, pronalazak drugih gasova, koji cure sa Zemlje sa sličnih mesta i sličnim brzinama kao helijum-3, moglo bi dokazati da je jezgro izvor.
