https://lat.sputnikportal.rs/20220402/sta-nikada-ne-mozemo-sanjati-i-kako-da-tumacite-svoje-snove-1136066749.html
Šta nikada ne možemo sanjati i kako da tumačite svoje snove
Šta nikada ne možemo sanjati i kako da tumačite svoje snove
Sputnik Srbija
Snovi su i dalje nedovoljno istraženi i neke misterije vezane za njih će ostati možda zauvek zaključane. Međutim, postoje neke teorije koje su kroz proučavanja... 02.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-02T11:35+0200
2022-04-02T11:35+0200
2022-04-02T11:35+0200
društvo
društvo
stil života
psihologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/02/1136066553_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_47b0309d37db4c43eb52286fd0645ff4.jpg
Jedan od najpoznatijih istraživača snova bio je Sigmund Frojd, austrijski lekar i psiholog. Frojd je 1900. godine objavio knjigu „Tumačenje snova“. Smatrao je da nam snovi pokazuju podsvesne želje. Kroz njegovo dalje istraživanje i rad sa pacijentima, došao je do nekih zaključaka šta nam snovi govore, kako se manifestuju u određenim situacijama i šta sigurno ne možemo sanjati. Snovi su usko vezivani za psihoanalizu, te je on sa svojim pacijentima morao da radi duže i da ih analizira kako bi mogao da tumači njihove snove. Takođe, smatrao je da nam snovi mogu davati neke informacije iz naše podsvesti i čak nas upozoravati na određene bolesti, prenosi portal Magazin Novosti.Ljudski mozak je poput ledenog brega u vodi. Naša svest je samo mali deo koji viri iznad površine vode, dok je podsvest onaj mnogo veći deo ledenog brega što se krije ispod vode, koji ima sve informacije o nama i koji se zapravo analizira.Šta su snovi?Snovi su komunikacija naše svesti i podsvesti. Podsvesni deo nosi najviše informacija o vama, koje se projektuju kroz snove. Kroz informacije koje nam šalje podsvest mogu se tumačiti snovi i možete otkriti svoje najdublje želje, rane, patnje, komplekse, potencijale, emocije, opterećenja, kočnice, nerazjašnjene odnose, pa čak i potencijalne bolesti. Razumevanje vaših snova je vrlo moćna alatka u spoznaji sebe i jačanju intuicije, kao i u donošenju odluka.Kako da tumačimo snove?Tumačenje snova postoji kroz psihoanalizu jer isti pojmovi ne moraju imati isto značenje za svakog. Za nekog ko je imao loše iskustvo sa nekom životinjom npr. mačkom, nije isto značenje pojma mačke kao za onog ko nije imao neprijatno iskustvo. Samim tim, pojmovnik snova ili sanovnik je generalizovan na opštem značenju, te onlajn sanovnici koje čitate ne moraju da budu usko vezani za vas. Ali ukoliko želite precizno dešifrovanje pojma i zašto ste nešto baš vi sanjali, to je onda tumačenje snova. Za tumačenje snova potrebno je pre svega razumeti sebe, da bi se ušlo dublje u podsvest i došlo do saznanja zašto ste nešto sanjali. Šta ne možete sanjati?Psiholozi objašnjavaju da je do sada kroz niz istraživanja dokazano da neke stvari ne možemo sanjati u snovima. Na primer, delovi našeg mozga koji su odgovorni za tumačenje jezika su mnogo manje aktivni dok spavamo. Zato formiranje i izražavanje jezika mogu biti prilično teški dok sanjamo. Na primer, neki ljudi primećuju da nisu sigurni da oni ili drugi ljudi zapravo govore u svojim snovima, a komunikacija između njih više liči na telepatiju. Dakle, možemo razumeti koncepte i ideje dok spavamo, i možemo se izraziti, ali zapravo ne čujemo zvuk niti vidimo da neko priča.Postoji teorija da naš mozak ne može da „izmisli“ nove ljude, a svi stranci koje vidimo u svojim snovima su ili ljudi koje smo već negde sreli ili su njihova lica kombinacija osobina koje smo već videli. Frojd govori o tome da je naš mozak u stanju da pretumba pojmove i da napravi najneverovatnije situacije, ali da fizički ne može izmisliti neko mesto ili neki lik. Na primer, ako sanjate neku građevinu u snu koja vam je skroz nepoznata, vaš mozak nije mogao da ga izmisli, već ste tu građevinu videli već negde tokom života, da li uživo ili preko televizije. Isto važi i za ljude, da ste određeni lik sreli već negde pre nego da ste ga izmislili u snovima. Većina naših snova je verovatno zasnovana na svakodnevnim elementima iz naših života, tako da smo verovatno već videli strance iz naših snova. Možda ih se ne sećamo jer je interakcija bila kratka i besmislena, kao, na primer, ako vidimo osobu u gomili ili na nekoj TV reklami, a ne sećamo je se svesno.Pokušavate da trčite, borite se ili skačete visoko, ali čini se da sve radite usporeno i u mestu, bez obzira koliko se trudili. Istraživači sugerišu da možemo drugačije da percipiramo vreme dok spavamo, i brže i sporije. Osim toga, vidimo snove tokom našeg REM sna, a naši mišići su imobilisani i opušteni tokom tog vremena. Na ovaj način, naš mozak se brine da nećemo delovati na ono o čemu sanjamo. Dakle, ovaj osećaj usporenog kretanja može nastati zbog nedostatka mišićne povratne informacije ili sporije neuronske obrade tokom ove faze sna.Ogledala i odrazi su radoznali pojmovi kada su snovi u pitanju. Poenta je u tome da se u stvarnom svetu refleksije pridržavaju zakona fizike, ali snove pokreću naša podsvesna očekivanja i sećanja, a pravila „stvarnog života“ tamo ne važe. Dakle, obično ćemo videti ili nešto zamućeno ili ne baš prepoznatljivo u ogledalu, ili ćemo možda videti naša lica koja su transformisana na čudan način.Ako se probudite neposredno pre nego što umrete u snu, naučnici objašnjavaju da bi ovo mogao biti samo fiziološki odgovor vašeg tela na strah od smrti. Ili možete da se probudite pre nego što se smrt desi jer u stvarnom životu stvarna promena nije izvršena. Vi ste na ivici – na pragu ste.Snovi i isceljujuća dejstvaPostoji teorija da sanjamo kako bi naš mozak obradio naše anksioznosti i strahove i pomaže nam da se nosimo sa stresnim događajima. Dakle, sanjanje deluje kao neka vrsta evoluiranog odbrambenog mehanizma, a stvari o kojima sanjamo često dolaze iz starijih delova ljudskog uma. Oni su više povezani sa problemima sa kojima su se naši preci mogli odnositi, poput borbe i preživljavanja. Isto važi i za čitanje, pisanje ili kazivanje vremena. Možemo dobiti opštu predstavu, ali retko možemo razlikovati odvojene reči ili reći tačno vremeKoji snovi ne moraju da se tumače?Nije svakom snu potrebno tumačenje. Postoje snovi koji ukazuju na događaje koji su se desili prethodnih dana, koje vaša podsvest prerađuje i koji se javljaju kroz san. Postoje snovi stvarnih senzacija kao npr. imate problem sa zubom, pa u snu sanjate da vam zub ispada. Ili da sanjate vodu, a da ste stvarno žedni ili ste dehidrirali. Zato se tumače pojmovi isključivo koji nisu vezani za vaše trenutne senzacije ili neposredne događaje.
https://lat.sputnikportal.rs/20220228/sve-sto-nauka-zna-o-snovima-1134773237.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211017/poruke-iz-podsvesti-deset-simbola-iz-snova-koja-ne-treba-zanemariti-ni-ignorisati-1130750350.html
https://lat.sputnikportal.rs/20210824/zasto-nam-se-neki-snovi-stalno-vracaju-1128774929.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, stil života, psihologija
društvo, stil života, psihologija
Šta nikada ne možemo sanjati i kako da tumačite svoje snove
Snovi su i dalje nedovoljno istraženi i neke misterije vezane za njih će ostati možda zauvek zaključane. Međutim, postoje neke teorije koje su kroz proučavanja dokazane i koje možete upotrebiti u sopstvenom tumačenju snova.
Jedan od najpoznatijih istraživača snova bio je
Sigmund Frojd, austrijski lekar i psiholog. Frojd je 1900. godine objavio knjigu „Tumačenje snova“. Smatrao je da nam snovi pokazuju podsvesne želje. Kroz njegovo dalje istraživanje i rad sa pacijentima, došao je do nekih zaključaka šta nam snovi govore, kako se manifestuju u određenim situacijama i šta sigurno ne možemo sanjati. Snovi su usko vezivani za psihoanalizu, te je on sa svojim pacijentima morao da radi duže i da ih analizira kako bi mogao da tumači njihove snove. Takođe, smatrao je da nam snovi mogu davati neke informacije iz naše podsvesti i čak nas upozoravati na određene bolesti,
prenosi portal Magazin Novosti.
Ljudski mozak je poput ledenog brega u vodi. Naša svest je samo mali deo koji viri iznad površine vode, dok je podsvest onaj mnogo veći deo ledenog brega što se krije ispod vode, koji ima sve informacije o nama i koji se zapravo analizira.
Snovi su komunikacija naše svesti i podsvesti. Podsvesni deo nosi najviše informacija o vama, koje se projektuju kroz snove. Kroz informacije koje nam šalje podsvest mogu se tumačiti snovi i možete otkriti svoje najdublje želje, rane, patnje, komplekse, potencijale, emocije, opterećenja, kočnice, nerazjašnjene odnose, pa čak i potencijalne bolesti. Razumevanje vaših snova je vrlo moćna alatka u spoznaji sebe i jačanju intuicije, kao i u donošenju odluka.
Tumačenje snova postoji kroz psihoanalizu jer isti pojmovi ne moraju imati isto značenje za svakog. Za nekog ko je imao loše iskustvo sa nekom životinjom npr. mačkom, nije isto značenje pojma mačke kao za onog ko nije imao neprijatno iskustvo. Samim tim, pojmovnik snova ili sanovnik je generalizovan na opštem značenju, te onlajn sanovnici koje čitate ne moraju da budu usko vezani za vas. Ali ukoliko želite precizno dešifrovanje pojma i zašto ste nešto baš vi sanjali, to je onda tumačenje snova. Za tumačenje snova potrebno je pre svega razumeti sebe, da bi se ušlo dublje u podsvest i došlo do saznanja zašto ste nešto sanjali.
Psiholozi objašnjavaju da je do sada kroz niz istraživanja dokazano da neke stvari ne možemo sanjati u snovima. Na primer, delovi našeg mozga koji su odgovorni za tumačenje jezika su mnogo manje aktivni dok spavamo. Zato formiranje i izražavanje jezika mogu biti prilično teški dok sanjamo. Na primer, neki ljudi primećuju da nisu sigurni da oni ili drugi ljudi zapravo govore u svojim snovima, a komunikacija između njih više liči na telepatiju. Dakle, možemo razumeti koncepte i ideje dok spavamo, i možemo se izraziti, ali zapravo ne čujemo zvuk niti vidimo da neko priča.
Ne možemo sanjati nove ljude i nova mesta
Postoji teorija da naš mozak ne može da „izmisli“ nove ljude, a svi stranci koje vidimo u svojim snovima su ili ljudi koje smo već negde sreli ili su njihova lica kombinacija osobina koje smo već videli. Frojd govori o tome da je naš mozak u stanju da pretumba pojmove i da napravi najneverovatnije situacije, ali da fizički ne može izmisliti neko mesto ili neki lik. Na primer, ako sanjate neku građevinu u snu koja vam je skroz nepoznata, vaš mozak nije mogao da ga izmisli, već ste tu građevinu videli već negde tokom života, da li uživo ili preko televizije. Isto važi i za ljude, da ste određeni lik sreli već negde pre nego da ste ga izmislili u snovima. Većina naših snova je verovatno zasnovana na svakodnevnim elementima iz naših života, tako da smo verovatno već videli strance iz naših snova. Možda ih se ne sećamo jer je interakcija bila kratka i besmislena, kao, na primer, ako vidimo osobu u gomili ili na nekoj TV reklami, a ne sećamo je se svesno.
Fizičke aktivnosti su mnogo napornije nego na javi
Pokušavate da trčite, borite se ili skačete visoko, ali čini se da sve radite usporeno i u mestu, bez obzira koliko se trudili. Istraživači sugerišu da možemo drugačije da percipiramo vreme dok spavamo, i brže i sporije. Osim toga, vidimo snove tokom našeg REM sna, a naši mišići su imobilisani i opušteni tokom tog vremena. Na ovaj način, naš mozak se brine da nećemo delovati na ono o čemu sanjamo. Dakle, ovaj osećaj usporenog kretanja može nastati zbog nedostatka mišićne povratne informacije ili sporije neuronske obrade tokom ove faze sna.
Ogledala i odrazi su radoznali pojmovi kada su snovi u pitanju. Poenta je u tome da se u stvarnom svetu refleksije pridržavaju zakona fizike, ali snove pokreću naša podsvesna očekivanja i sećanja, a pravila „stvarnog života“ tamo ne važe. Dakle, obično ćemo videti ili nešto zamućeno ili ne baš prepoznatljivo u ogledalu, ili ćemo možda videti naša lica koja su transformisana na čudan način.
Ako se probudite neposredno pre nego što umrete u snu, naučnici objašnjavaju da bi ovo mogao biti samo fiziološki odgovor vašeg tela na strah od smrti. Ili možete da se probudite pre nego što se smrt desi jer u stvarnom životu stvarna promena nije izvršena. Vi ste na ivici – na pragu ste.
Snovi i isceljujuća dejstva
Postoji teorija da sanjamo kako bi naš mozak obradio naše anksioznosti i strahove i pomaže nam da se nosimo sa stresnim događajima. Dakle, sanjanje deluje kao neka vrsta evoluiranog odbrambenog mehanizma, a stvari o kojima sanjamo često dolaze iz starijih delova ljudskog uma. Oni su više povezani sa problemima sa kojima su se naši preci mogli odnositi, poput borbe i preživljavanja. Isto važi i za čitanje, pisanje ili kazivanje vremena. Možemo dobiti opštu predstavu, ali retko možemo razlikovati odvojene reči ili reći tačno vreme
Koji snovi ne moraju da se tumače?
Nije svakom snu potrebno tumačenje. Postoje snovi koji ukazuju na događaje koji su se desili prethodnih dana, koje vaša podsvest prerađuje i koji se javljaju kroz san. Postoje snovi stvarnih senzacija kao npr. imate problem sa zubom, pa u snu sanjate da vam zub ispada. Ili da sanjate vodu, a da ste stvarno žedni ili ste dehidrirali. Zato se tumače pojmovi isključivo koji nisu vezani za vaše trenutne senzacije ili neposredne događaje.
