Bitkoinom protiv sankcija: Može li Rusija trgovati sa Zapadom u kriptovalutama
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Pratite nas
Transakcije u kriptovalutama nisu vezane za sistem dolara, a banke nisu u mogućnosti da prate blokčejn tehnologiju.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Iran je već četrdeset godina pod sankcijama i uspešno kupuje uvoznu robu zahvaljujući legalizaciji bitkoina. Kazahstan zauzima drugo mesto u proizvodnji kriptovalute. Međutim, u Rusiji ova oblast nije regulisana, a digitalna rublja je još uvek u fazi testiranja.
Bez kontakta sa dolarom
Zapadni analitičari smatraju da ruske organizacije mogu da koriste digitalna sredstva kako bi izbegle provere i blokade. Istovremeno, autori istraživanja, između ostalog i onog koje je sproveo „Njujork tajms“, i digitalnu rublju nazivaju kriptovalutom.
„Naivno je misliti da Rusija nije predvidela ovaj scenario“, kaže advokat vašingtonske kompanije „Ferari & Associates“ Majkl Parker.
Kako bi ograničenja bila efikasna, potreban je finansijski sistem koji kontroliše država. Kreditne institucije ovde igraju najvažniju ulogu: one vide odakle sredstva dolaze i gde se usmeravaju. Zakoni protiv pranja novca zahtevaju od banaka da blokiraju transakcije sa sankcionisanim subjektima i prijave pokušaje transakcija nadležnim organima.
Međutim, kriptovalute funkcionišu ako ne zaobilazeći finansijske strukture, onda paralelno s njima. U suštini, ono što Rusiji sada treba jeste da pronađe načine za trgovinu bez kontakta sa dolarskim sistemom. Kripto trgovanje pruža takvu mogućnost. I mada se transakcije beleže na blokčejnu, što ih čini transparentnim, digitalne tehnologije mogu da sakriju deo lanca. Ovo će omogućiti zapadnim pravnim licima da tajno trguju sa ruskim.
Neke države su već prihvatile ovaj metod. Iran i Severna Koreja su koristili digitalne valute da bi ublažili posledice zapadnih sankcija, potvrđuju zvaničnici SAD i UN. Štaviše, „Njujork tajms“, pozivajući se na izveštaj UN, tvrdi da je Pjongjang koristio hakerske programe kako bi ukrao kriptovalute za finansiranje svog nuklearnog programa.
Sve ovo je postalo moguće zahvaljujući legalizaciji kripto trgovine u samim SAD. Od 2015. godine tamo su počeli da izdaju licence za poslovanje sa bitkoinima. Od tada se broj digitalnih valuta u svetu dramatično povećao. Prema izveštaju kompanije Crypto, sredinom prošle godine 220 miliona ljudi širom planete kupovalo je ili prodavalo kriptovalute.
Plata u bitkoinima
U 2021. godini konsultantska firma specijalizovana za kripto-finansiranje i analizu blokčejna „Elliptic“ izvestila je da Iran koristi prihode od rudarenja bitkoina da kompenzuje ograničenja na prodaju nafte koja su prouzrokovana sankcijama.
U 2018. godini kriptovaluta je zabranjena u zemlji zbog straha od odliva kapitala, ali je ubrzo legalizovana. Analitički centar pri predsedniku izračunao je da rudarenje može doneti 700 miliona godišnje i otvoriti nova radna mesta.
Iranskim kriptomajnerima daju državnu licencu i popust na struju. Ali oni su u obavezi da predaju svu kriptovalutu državi. Istovremeno, zvanična plata se prima u bitkoinima. Rad bez licence se kažnjava. Nelegalne farme, na primer, dešavalo se da otvore čak u džamijama.
Međutim, zbog velikog opterećenja električne mreže rudarenje u Iranu je periodično zabranjivano zbog čega je prihod od kriptovalute nestabilan. Prema procenama kompanije „Elliptic“, početkom 2020. Na Iran je otpadalo oko 4,5 odsto rudarenja bitkoina, što je po tadašnjem kursu iznosilo oko milijardu dolara.
© Sputnik / Vladimir Trefilov
/ Na državnom nivou razvija se i digitalni rijal. Godine 2019. tadašnji predsednik Hasan Rohani predložio je da muslimanske zemlje stvore jedinstvenu elektronsku valutu kako bi se „oslobodile dominacije dolara“. Ali sve je zasad ostalo samo na rečima.
Izvršni direktor berze kriptovaluta „Exchange Iran“ Ehsan Gazizade u razgovoru sa kompanijom Cointelegraph je izneo pretpostavku da bi testiranje digitalnog rijala moglo biti završeno u roku od godinu dana. Treba napomenuti da ne smatraju sve iranske banke kriptovalute pogodnim instrumentom za međunarodnu trgovinu. Ali, prema njegovom mišljenju, to može biti centralno emitovan digitalni rijal.
Budući da ovaj oblik novca proširuje mogućnosti za finansijske transakcije, centralne banke mnogih zemalja se razvijaju u ovoj oblasti. Prema podacima dobijenim na osnovu praćenja digitalnih valuta Atlantskog saveta, istraživanja u ovoj oblasti sprovodi skoro 90 zemalja, na koje otpada više od 90 odsto globalne ekonomije, uključujući i SAD.
Devet zemalja, uglavnom Latinske Amerike već je pokrenulo svoje digitalne valute. U Salvadoru tri miliona ljudi koristi bitkoin, ali većina stanovništva nema bankovne račune. U Kini je testiranje digitalnog juana završeno, a njegovo lansiranje se može dogoditi svakog dana.
Koka koja nosi zlatna jaja
Rusija se graniči sa državom koja je prošle godine zauzela drugo mesto u svetu po rudarenju kriptovaluta — Kazahstanom. Ovakve pozicije su ostvarene iz dva razloga: zbog ulaska kineskih majnera na tržište i niske cene struje. Na primer, u Nur-Sultanu jedan kilovat energije po satu košta samo 0,92 rublja, dok je u Moskvi najjeftinija noćna cena 2,69 rubalja.
Prema podacima Nacionalne asocijacije blokčejna i industrije data centara, legalni tržišni igrači godišnje donose kazahstanskoj ekonomiji 227 miliona dolara. Isto toliko zemlja ne dobije od majnera koji rade u sivoj zoni.
„Ako na potrošnju zvaničnih majnera otpada 800 megavata električne energije, rudarenje u sivoj zoni troši 1,3 gigavata“, kaže potpredsednik udruženja Sergej Putra.
Ceo elektrosistem Kazahstana radi na ivici. Više od 60 odsto mreža je potpuno istrošeno. Prosečna starost stanica je više od trideset godina. Dodatno opterećenje na njih indirektno je dovelo do januarske havarije — ne samo Kazahstan, već su i Kirgistan i Uzbekistan nekoliko sati ostali bez struje. Nakon toga, neki vlasnici kripto farmi odlučili su da presele svoje poslovanje u drugu zemlju.
Međutim, majnerima je već neisplativo da drže data centre u Kazahstanu. Vlada je 2022. godine desetostruko povećala porez na rudarenje bitkoina na 1,77 rubalja po kilovatu.
„Ispada da smo broj dva u svetu a u praksi ne vidimo neku finansijsku korist“, izjavio je lider zemlje Kasim-Žomart Tokajev.
Putra je ipak uveren da će proizvoljno oporezivanje dovesti do stagnacije industrije: „Rizično je razvijati se u ovakvim uslovima. Pokušavamo da naš stav predočimo vladi, ali oni nas ne čuju. Postoji samo jedan argument: treba nam više novca za budžet. U stvari, to je kao da zakoljete kokošku koja nosi zlatna jaja“. On smatra da nadležni treba da porazgovaraju sa vlasnicima data centara, a ne da donose odluke jednostrano.
U februaru su kazahstanske vlasti objavile rat nelegalnim majnerima i širom zemlje počele su masovne provere po adresama gde je potrošnja struje veća od 202 megavata. Više od 50 farmi je dobrovoljno prestalo sa radom i preselilo opremu u druge zemlje. Nacionalna asocijacija industrije blokčejn i data centara nudi nagradu od 4.000 do 30.000 rubalja za informacije o lokaciji farmi.
„Potreban je red. Ako sve bude funkcionisalo po jedinstvenim pravilima, industrija će postati predvidljiva. I naravno, nestaće izvesno negativno raspoloženje među stanovništvom i u državnim organima“, objašnjava Putra.
Jeftiniju struju od Kazahstana imaju samo neki regioni SAD, Kanade i skandinavskih zemalja. Ali ako se ne promeni politika vlasti u pogledu jačanja kontrole nad majnerima, oni mogu da razmotre neke druge države za biznis.
Centralna banka protiv
U Rusiji, pravni status kriptovaluta nije u potpunosti definisan. Prošle godine je stupio na snagu Federalni zakon 259-F3 „O digitalnoj finansijskoj imovini i digitalnoj valuti u Rusiji“. Dakle, kriptovaluta se ne smatra nelegalnom. Šef komiteta Državne dume za finansijsko tržište Anatolij Aksakov izjavio je 2021. godine da su Rusi u takva sredstva uložili oko pet triliona rubalja. Štaviše, po njegovom mišljenju, mnogi korisnici nemaju finansijske kvalifikacije.
Početkom 2022. godine šef Centralne banke Elvira Nabiuljina usprotivila se korišćenju ruske infrastrukture za trgovinu kriptovalutama i preporučila kriminalizaciju rudarenja digitalnih aktiva. Ministarstvo finansija je reagovalo kontrapredlogom – da transakcije u kriptovaluti budu potpuno legalne i da se šeme trgovanja utvrde izmenama industrijskog zakonodavstva.
Međutim, kakvu god odluku doneli u Rusiji, kriptovaluta kao finansijski instrument je u principu u zoni rizika. Čak i za korisnika koji recimo jednostavno može da izgubi ili zaboravi šifru pristupa koja se ne može obnoviti.
„Neophodno je uzeti u obzir jedan zajednički nedostatak: kurs se previše naglo menja, jer zavisi isključivo od poverenja korisnika. Postoji rizik velikih finansijskih gubitaka zbog kursnih razlika“, naglašava ekonomista Leonid Hazanov.
Stručnjak takođe podseća da postojeći platni terminali ne rade sa kriptovalutama. Otuda i tehnički poremećaji. Isplate mogu da potraju predugo, a u uslovima sankcija dragocen je svaki sat. A nije lako zameniti kriptovalute za pravi novac: u glavnom gradu Rusije ima vrlo malo menjačkih mesta, a još manje u regionima.
