https://lat.sputnikportal.rs/20220112/prva-medju-najbrzima-rusija-uvodi-digitalnu-rublju-1133238425.html
Prva među najbržima: Rusija uvodi digitalnu rublju
Prva među najbržima: Rusija uvodi digitalnu rublju
Sputnik Srbija
Do kraja januara u Rusiji bi trebalo da startuje pilot-projekat uvođenja digitalne rublje, koji je svrstava među prve zemlje sveta koje su krenule u uvođenje... 12.01.2022, Sputnik Srbija
2022-01-12T18:53+0100
2022-01-12T18:53+0100
2022-01-12T18:53+0100
ekonomija
ekonomija
rusija
kriptorublja
rusija – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/221/77/2217735_0:110:2101:1291_1920x0_80_0_0_231dba0d7f0f8d3b50144e5e03e85d84.jpg
Digitalizacijom će rublju učiniti daleko dostupnijom državama i pojedincima koji žele da je koriste u međunarodnom investiranju i plaćanjima, kaže za Sputnjik ovaj profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji.Kako će funkcionisati digitalna rubljaDigitalna rublja će, prema objašnjenjima ruskih finansijskih analitičara, apsolutno biti jednaka apoenu papirne ili onoga što se nalazi na nečijoj bankovnoj kartici. Ona je, praktično, još jedan oblik novca koga takođe izdaje Centralna banka, samo što će umesto štampanog digitalni novac imati virtuelni kod.Digitalna valuta će postojati u vidu digitalnih zapisa koji će imati oblik jedinstvenih digitalnih kodova i tako će da predstavljaju elektronska novčana sredstva, koja će se čuvati u elektronskim novčanicima. Transakcije će se sprovoditi na način da će se digitalni kodovi prenositi iz jednog elektronskog novčanika u drugi. Digitalni kodovi bi bili emitovani od strane Centralne banke Rusije kao i što je to slučaj sa novčanicama rublje koje imaju seriju i svoj broj. Takođe, digitalna rublja bi objedinjavala elemente gotovinske i "negotovinske" rublje u formatu onlajn plaćanja.Prednosti digitalne valuteDigitalizacija papirnog novca je prirodan proces i nema logike da u digitalnom dobu novac bude papirni, ističe Živanović koji smatra da ga u dogledno vreme treba očekivati i kod nas.„U odnosu na tradicionalni novac digitalna valuta centralnih banaka će doneti veći komfor i efikasnost prilikom plaćanja. Smanjiće troškove manipulacije i čuvanja keša. Značajno će povećati stepen centralizacije platnog prometa, a što je sistem više centralizovan, efikasnije su procedure, postoji instant uvid, nema privatnosti i pojačana je kontrola. Centralizovani državni novac nalaziće se u jedinstvenoj bazi podataka“, objašnjava naš sagovornik.On posebno ukazuje na to da nikako ne treba mešati digitalnu nacionalnu valutu sa kriptovalutom, iako na prvi pogled slično zvuče. Između njih je, kako objašnjava, velika razlika jer su kriptovalute decentalizovane, pravno nedorečene i hipervolatilne, odnosno njihova vrednost je vrlo lako podložna velikim promenama.Državni digitalni novac za razliku od kriptovaluta„Za razliku od njih digitalna valuta centralne banke će biti, od samog starta, novac par ekselans - zakonsko sredstvo plaćanja u punom kapacitetu, centralizovan državni digitalni novac, upotrebljiv za bilo koju transakciju, sa predvidljivom i stabilnom vrednošću“, podvlači Živanović.Pri tom, ukazuje da treba računati i na neke nesavršenosti digitalne nacionalne valute.„Recimo, možete biti instant banovani, sredstva vam mogu biti automatski oduzeta, sve vreme ste praćeni u trošenju novca, naterani da držite novac u banci po negativnoj kamatnoj stopi jer više nema slamarice. Zatim, centralizovani državni novac u jedinstvenoj bazi podataka podložniji je hakovanju i može da bude ohakovan na isti način kao što su bile Master, VISA“, napomilje profeosr bankarstva.Uz to, Živanović ističe da će digitalna valuta imati i negativne posledice po poslovanje komercijalnih banaka, uzimajući im deo tržišta. U konzervativnom formatu, centralne banke nisu radile direktno sa građanima. Recimo da su one bile više kao neka vrsta veleprodaje, koja je radila samo sa maloprodajom - komercijalnim bankama, a komercijalne banke sa građanima. Uvođenjem digitalne valute te stvari se menjaju, centralne banke počinju da rade direktno sa građanima. Svakako da će to koštati komercijalno-bankarsku industriju umanjujući njen uticaj kao intermedijatora, kaže Živanović približavaju nam način funkcionisanja digitalne valute.Do kraja decenijeOn smatra da je fazni pristup koji će primenjivati Rusija u pilot projektu uvođenja digitalne rublje odgovoran i jedini logičan pristup.U okviru prve faze biće uključene kreditne organizacije i realizovane operacije koje se tiču potrošača. Drugu fazu testiranja činiće povezivanje Federalnog trezora i implementaciju funkcionalnosti „smart“ ugovora, kao i transakcije potrošača sa biznisom, biznisa sa biznisom i biznisa sa državom. Centralna banka Rusije u trećoj fazi namerava da uključi i finansijske posrednike, finansijsku infrastrukturu - berze, brokere, osiguravajuće kompanije, kao i da implementira on-lajn režim i obezbedi razmenu digitalne rublje za stranu valutu.On je mišljenja da će ruski regulatori oprezno sprovoditi projekat tokom svake faze, jer pored želje da nova rublja zadovolji potrebe korisnika, istovremeno ona treba da unapredi sprečavanje ilegalnih aktivnosti poput pranja novca i izbegne negativan utjicaj na finansijsku stabilnost i monetarnu politiku. Građanima Rusije digitalna rublja će svakako doneti veći komfor u plaćanjima ali i veću kontrolu, smatra naš sagovornik.Pilot projekatPilot projekat uvođenja digitalne rublje je najavila Centralna banka Rusije, a kako je precizirala zamenica guvernera te banke, Olga Skorobogatova, prva faza će obuhvatiti 12 odabranih banaka u kojima će eksperimentalno biti puštena u opticaj digitalna rublja. Krajem prošle godine je napravljena platforma koja omogućava obavljanje transkacija digitalnom valutom.Ocena finansijskih analitičara je da je uvođenje digitalne rublje neophodno ako Rusija ne želi da zaostaje u ekonomskoj trci. Kina je delimično uvela digitalni juan, Južna Koreja je privela kraju svoj pilot projekat digitalne nacionalne valute, pojedine evropske zemlje poput Švedske i Velike Britanije, kao i SAD su, takođe, na tom putu. Na razvoj digitalnih valuta gledaju kao na način modernizacije sopstvenih finansijskih sistema, koje će doprineti ubrzanju domaćih i međunarodnih transakcija.Istraživanje Banke za međunarodna poravnanja pokazalo je da će centralne banke zemalja sa petinom svetske populacije najverovatnije izdavati vlastite digitalne valute u naredne tri godine. Živanović kaže da prema tim istraživanjima banke u Bazelu 86 odsto centralnih banaka trenutno ispituje potencijal digitalne valute, 60 odsto eksperimentiše s tehnologijom za njegovu primenu, a 14 odsto sprovodi pilot-projekte.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
pilot projakat uvođenja digitalne rublje, digitalna rublja među prvima u svetu, digitalna rublja jednaka papirnoj, digitalna rublja novac centralne banke rusije, komfor i efikanost plaćanja digitalnom valutom, tri faze uvođenja digitalne rublje, do kraja decenije zaokružen proces uvođenja digitalne rublje,
pilot projakat uvođenja digitalne rublje, digitalna rublja među prvima u svetu, digitalna rublja jednaka papirnoj, digitalna rublja novac centralne banke rusije, komfor i efikanost plaćanja digitalnom valutom, tri faze uvođenja digitalne rublje, do kraja decenije zaokružen proces uvođenja digitalne rublje,
Prva među najbržima: Rusija uvodi digitalnu rublju
Do kraja januara u Rusiji bi trebalo da startuje pilot-projekat uvođenja digitalne rublje, koji je svrstava među prve zemlje sveta koje su krenule u uvođenje digitalne nacionalne valute. Ekonomista Branko Živanović smatra prirodnim to što, kako na geopolitičkom, Rusija proaktivno deluje i na polju ekonomije i finansija.
Digitalizacijom će rublju učiniti daleko dostupnijom državama i pojedincima koji žele da je koriste u međunarodnom investiranju i plaćanjima, kaže za Sputnjik ovaj profesor bankarstva na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Kako će funkcionisati digitalna rublja
Digitalna rublja će, prema objašnjenjima ruskih finansijskih analitičara, apsolutno biti jednaka apoenu papirne ili onoga što se nalazi na nečijoj bankovnoj kartici. Ona je, praktično, još jedan oblik novca koga takođe izdaje Centralna banka, samo što će umesto štampanog digitalni novac imati virtuelni kod.
Digitalna valuta će postojati u vidu digitalnih zapisa koji će imati oblik jedinstvenih digitalnih kodova i tako će da predstavljaju elektronska novčana sredstva, koja će se čuvati u elektronskim novčanicima. Transakcije će se sprovoditi na način da će se digitalni kodovi prenositi iz jednog elektronskog novčanika u drugi. Digitalni kodovi bi bili emitovani od strane Centralne banke Rusije kao i što je to slučaj sa novčanicama rublje koje imaju seriju i svoj broj. Takođe, digitalna rublja bi objedinjavala elemente gotovinske i "negotovinske" rublje u formatu onlajn plaćanja.
Prednosti digitalne valute
Digitalizacija papirnog novca je prirodan proces i nema logike da u digitalnom dobu novac bude papirni, ističe Živanović koji smatra da ga u dogledno vreme treba očekivati i kod nas.
„U odnosu na tradicionalni novac digitalna valuta centralnih banaka će doneti veći komfor i efikasnost prilikom plaćanja. Smanjiće troškove manipulacije i čuvanja keša. Značajno će povećati stepen centralizacije platnog prometa, a što je sistem više centralizovan, efikasnije su procedure, postoji instant uvid, nema privatnosti i pojačana je kontrola. Centralizovani državni novac nalaziće se u jedinstvenoj bazi podataka“, objašnjava naš sagovornik.
On posebno ukazuje na to da nikako ne treba mešati
digitalnu nacionalnu valutu sa
kriptovalutom, iako na prvi pogled slično zvuče. Između njih je, kako objašnjava,
velika razlika jer su
kriptovalute decentalizovane, pravno nedorečene i hipervolatilne, odnosno njihova vrednost je vrlo lako podložna velikim promenama.
Državni digitalni novac za razliku od kriptovaluta
„Za razliku od njih digitalna valuta centralne banke će biti, od samog starta, novac par ekselans - zakonsko sredstvo plaćanja u punom kapacitetu, centralizovan državni digitalni novac, upotrebljiv za bilo koju transakciju, sa predvidljivom i stabilnom vrednošću“, podvlači Živanović.
Pri tom, ukazuje da treba računati i na neke nesavršenosti digitalne nacionalne valute.
„Recimo, možete biti instant banovani, sredstva vam mogu biti automatski oduzeta, sve vreme ste praćeni u trošenju novca, naterani da držite novac u banci po negativnoj kamatnoj stopi jer više nema slamarice. Zatim, centralizovani državni novac u jedinstvenoj bazi podataka podložniji je hakovanju i može da bude ohakovan na isti način kao što su bile Master, VISA“, napomilje profeosr bankarstva.
Uz to, Živanović ističe da će digitalna valuta imati i negativne posledice po poslovanje komercijalnih banaka, uzimajući im deo tržišta. U konzervativnom formatu, centralne banke nisu radile direktno sa građanima. Recimo da su one bile više kao neka vrsta veleprodaje, koja je radila samo sa maloprodajom - komercijalnim bankama, a komercijalne banke sa građanima. Uvođenjem digitalne valute te stvari se menjaju, centralne banke počinju da rade direktno sa građanima. Svakako da će to koštati komercijalno-bankarsku industriju umanjujući njen uticaj kao intermedijatora, kaže Živanović približavaju nam način funkcionisanja digitalne valute.
On smatra da je fazni pristup koji će primenjivati Rusija u pilot projektu uvođenja digitalne rublje odgovoran i jedini logičan pristup.
U okviru prve faze biće uključene kreditne organizacije i realizovane operacije koje se tiču potrošača. Drugu fazu testiranja činiće povezivanje Federalnog trezora i implementaciju funkcionalnosti „smart“ ugovora, kao i transakcije potrošača sa biznisom, biznisa sa biznisom i biznisa sa državom. Centralna banka Rusije u trećoj fazi namerava da uključi i finansijske posrednike, finansijsku infrastrukturu - berze, brokere, osiguravajuće kompanije, kao i da implementira on-lajn režim i obezbedi razmenu digitalne rublje za stranu valutu.
„Prirodno je da, kako na geopolitičkom, ona proaktivno deluje na polju ekonomije i finansija i da digitalizacijom rublju učini daleko dostupnijom državama i pojedincima koji žele da je koriste u međunarodnom investiranju i plaćanjima. Realno je da Rusija, ukorak s Kinom, SAD, EU, Švedskom i Japanom koji će verovatno prvi zaokružiti ovaj proces, fazu po fazu, u narednim godinama, do kraja decenije poptuno zaokruži ovaj proces i time budu postavljeni obrisi novog monetarno-finansijskog sistema“, zaključio je Živanović.
On je mišljenja da će ruski regulatori oprezno sprovoditi projekat tokom svake faze, jer pored želje da nova rublja zadovolji potrebe korisnika, istovremeno ona treba da unapredi sprečavanje ilegalnih aktivnosti poput pranja novca i izbegne negativan utjicaj na finansijsku stabilnost i monetarnu politiku. Građanima Rusije digitalna rublja će svakako doneti veći komfor u plaćanjima ali i veću kontrolu, smatra naš sagovornik.
Pilot projekat uvođenja digitalne rublje je najavila Centralna banka Rusije, a kako je precizirala zamenica guvernera te banke, Olga Skorobogatova, prva faza će obuhvatiti 12 odabranih banaka u kojima će eksperimentalno biti puštena u opticaj digitalna rublja. Krajem prošle godine je napravljena platforma koja omogućava obavljanje transkacija digitalnom valutom.
Ocena finansijskih analitičara je da je uvođenje digitalne rublje neophodno ako Rusija ne želi da zaostaje u ekonomskoj trci. Kina je delimično uvela digitalni juan, Južna Koreja je privela kraju svoj pilot projekat digitalne nacionalne valute, pojedine evropske zemlje poput Švedske i Velike Britanije, kao i SAD su, takođe, na tom putu. Na razvoj digitalnih valuta gledaju kao na način modernizacije sopstvenih finansijskih sistema, koje će doprineti ubrzanju domaćih i međunarodnih transakcija.
Istraživanje Banke za međunarodna poravnanja pokazalo je da će centralne banke zemalja sa petinom svetske populacije najverovatnije izdavati vlastite digitalne valute u naredne tri godine. Živanović kaže da prema tim istraživanjima banke u Bazelu 86 odsto centralnih banaka trenutno ispituje potencijal digitalne valute, 60 odsto eksperimentiše s tehnologijom za njegovu primenu, a 14 odsto sprovodi pilot-projekte.
