https://lat.sputnikportal.rs/20220401/da-li-ce-nedeljni-izbori-oznaciti-prekretnicu-za-madjarsku--1136018267.html
Da li će nedeljni izbori označiti prekretnicu za Mađarsku
Da li će nedeljni izbori označiti prekretnicu za Mađarsku
Sputnik Srbija
Lider mađarske partije „Fides“ Viktor Orban pokušaće da u nedelju, 3. aprila, na parlamentarnim izborima osvoji četvrti premijerski mandat, a na „crtu“ mu... 01.04.2022, Sputnik Srbija
2022-04-01T19:24+0200
2022-04-01T19:24+0200
2022-04-01T19:25+0200
svet
mađarska
viktor orban
specijalna operacija u ukrajini
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111921/48/1119214839_0:203:2921:1846_1920x0_80_0_0_cb8f226251179b7931e0dc1f4eff857d.jpg
Prema oceni Dušana Prorokovića sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, u poslednje tri nedelje sve se promenilo u odnosu na istraživanja javnog mnjenja koja su sprovedena tokom januara. Na to je, kaže, očigledno uticao ovakav rasplet u Ukrajini, pa je za razliku od perioda sa početka godine kada su Orbanova lista i opoziciona koalicija bile izjednačene u istraživanjima, sada se vidi izvesna prednost Viktora Orbana.Izbori - prekretnica na političkoj sceni ili neKako sada stvari stoje, ukazuje naš sagovornik, dve najvažnije liste - Orbanova i koalicije koju predvodi Peter Marki-Zaj uzeće u zbiru između 85 i 90 posto glasova.„Dolazi do homogenizacije na obe strane što će verovatno potopiti sve ove manje stranke i ostaviti ih van parlamenta. Koalicija „Ujedinjeni za Mađarsku” je imala drugačiji pristup u kampanji u januaru – puno su govorili o korupciji i u tom kontekstu posebno su otvorena pitanja vezana za kineske investicije u Mađarskoj, a Marki-Zaj je čak između redova najavio da može doći do raskidanja određenih ugovora, poput onog vezanog za prugu Beograd - Budimpešta koji je od strane Orbanove vlade proglašen tajnim. Međutim, od ovih dešavanja u Ukrajini fokus se sa Kine i kineskih investicija prebacio na Rusiju, rusku vojnu operaciju i sudbinu Ukrajine, što mnogo više odgovara Orbanu”, napominje Proroković.Tu se ne radi, dodaje, samo o slanju oružja Ukrajini ili dozvoljavanju eventualnih preleta NATO avionima, već je reč i o položaju mađarske manjine u Ukrajini, budući da su Mađari imali niz pritužbi tim povodom prethodnih godina - govorilo se da su im ugrožena neka ljudska prava i slobode, kao i da se njihov status u kontinuitetu pogoršava od 2014. godine.„Tu je takođe i pitanje energetske bezbednosti Mađarske jer je ova zemlja Balkanskim tokom vezana za ruski gas i ruske energente. Takođe, Mađarska je ušla u veliki projekat rekonstrukcije svoje nuklearne elektrane zajedno sa jednom ruskom državnom kompanijom, tako da je vrlo komplikovano za Mađare, a ujedno i štetno, da staju na stanovište na kom je Evropska unija ili njene ključne članice. To bi ih mnogo koštalo jer Mađarska danas gas plaća pet puta jeftinije nego na berzi, to bi ugrozilo njihovu ekonomiju i donelo niz neprilika”, smatra Proroković.Kako kaže, mađarska opozicija stoji na stanovištu Evropske unije, pa kao što su u kampanji upotrebljavali taj narativ o „lošim” kineskim investicijama, tako i sada prihvataju ovaj narativ o „zlim” Rusima.„Ali Orban vrlo vešto koristi svoju poziciju da kaže da bi to proizvelo nesagledive posledice, štetilo mađarskoj ekonomiji, dovelo do rasta cena i u krajnjoj liniji - da bi Mađarska bila u mnogo goroj poziciji nego što je danas. Tako da je u tom kontekstu Orban stabilizovao svoj rejting i iskoristio ovu krizu da homogenizuje svoje biračko telo, pa bih rekao da je eskalacija ukrajinske krize više naštetila mađarskoj opoziciji”, primećuje naš sagovornik.Kuda ide Mađarska posle 3. aprilaU tom smislu, kaže Proroković, Mađarska verovatno i posle 3. aprila ostaje na putu na kome je sada:Prema njegovom mišljenju, Mađarska mora da prati pojedine odluke EU i NATO, ali niti će ih primenjivati sa puno entuzijazma, niti će neke od njih u potpunosti primenjivati.„Dakle paziće na svoju energetsku bezbednost i na pitanje odnosa sa Moskvom i to neće ličiti na, recimo, odluke koje preduzimaju ove baltičke zemlje ili skandinavske države. Orban će pokušati da održi ovaj politički kurs, ali će to biti sve teže zbog pritiska vrlo jake opozicije u parlamentu”, kaže Proroković.Ukrajinsko mešanje u izboreNa pitanje kako gleda na optužbe mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta da ukrajinske vlasti pokušavaju da se mešaju u predstojeće izbore, Proroković kaže da je ta izjava pre svega za unutrašnju upotrebu i u kontekstu izbora, iako vidimo pokušaje ukrajinskih vlasti da se mešaju u unutrašnje poslove ili odluke drugih država:„To čak vidimo i na primeru Srbije s obzirom na to da smo imali upozorenje zamenice premijera Ukrajine da Beograd hoće da iskoristi ukrajinsku krizu da bi nešto zaradio, a sve povodom održavanja redovnog avio saobraćaja između Beograda i Moskve. Oni su u dosta nezgodnoj situaciji, osetljivi su na podršku Rusiji, dok sa druge strane osećaju da u tom političkom smislu iza sebe imaju EU i NATO pa dozvoljavaju svojim diplomatama ili ministrima da tako reaguju”.Njemu je, kaže, takav pristup vlasti u Kijevu potpuno razumljiv jer oni traže saveznike gde god ih mogu naći, a druga je stvar što nekad u tome preteraju pa to ispadne kao očigledno mešanje u unutrašnje stvari nezavisnih država.„Sijarto je na to reagovao ne samo kao zvaničnik Orbanove partije, nego i kao ministar spoljnih poslova jer kao što su Ukrajinci osetljivi, tako je i mađarska diplomatija vrlo osetljiva kada se njihova zemlja spomene u nekom rđavom kontekstu. Oni su i prethodnih godina u nizu situacija reagovali vrlo jasno, odlučno i ekspresno”, zaključuje Dušan Proroković.
mađarska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
mađarska, viktor orban, kriza u ukrajini
mađarska, viktor orban, kriza u ukrajini
Da li će nedeljni izbori označiti prekretnicu za Mađarsku
19:24 01.04.2022 (Osveženo: 19:25 01.04.2022) Lider mađarske partije „Fides“ Viktor Orban pokušaće da u nedelju, 3. aprila, na parlamentarnim izborima osvoji četvrti premijerski mandat, a na „crtu“ mu izlazi koalicija od šest opozicionih stranaka – „Ujedinjeni za Mađarsku” koje predvodi Peter Mark-Zaj. Pitanje je da li će ovi izbori označiti prekretnicu na mađarskoj političkoj sceni?
Prema oceni Dušana Prorokovića sa Fakulteta za diplomatiju i bezbednost, u poslednje tri nedelje sve se promenilo u odnosu na istraživanja javnog mnjenja koja su sprovedena tokom januara.
Na to je, kaže, očigledno uticao ovakav rasplet u Ukrajini, pa je za razliku od perioda sa početka godine kada su Orbanova lista i opoziciona koalicija bile izjednačene u istraživanjima, sada se vidi izvesna prednost Viktora Orbana.
Izbori - prekretnica na političkoj sceni ili ne
Kako sada stvari stoje, ukazuje naš sagovornik, dve najvažnije liste - Orbanova i koalicije koju predvodi Peter Marki-Zaj uzeće u zbiru između 85 i 90 posto glasova.
„Dolazi do homogenizacije na obe strane što će verovatno potopiti sve ove manje stranke i ostaviti ih van parlamenta. Koalicija „Ujedinjeni za Mađarsku” je imala drugačiji pristup u kampanji u januaru – puno su govorili o korupciji i u tom kontekstu posebno su otvorena pitanja vezana za kineske investicije u Mađarskoj, a Marki-Zaj je čak između redova najavio da može doći do raskidanja određenih ugovora, poput onog vezanog za prugu Beograd - Budimpešta koji je od strane Orbanove vlade proglašen tajnim. Međutim, od ovih dešavanja u Ukrajini fokus se sa Kine i kineskih investicija prebacio na Rusiju, rusku vojnu operaciju i sudbinu Ukrajine, što mnogo više odgovara Orbanu”, napominje Proroković.
Tu se ne radi, dodaje, samo o slanju oružja Ukrajini ili dozvoljavanju eventualnih preleta NATO avionima, već je reč i o položaju mađarske manjine u Ukrajini, budući da su Mađari imali niz pritužbi tim povodom prethodnih godina - govorilo se da su im ugrožena neka ljudska prava i slobode, kao i da se njihov status u kontinuitetu pogoršava od 2014. godine.
„Tu je takođe i
pitanje energetske bezbednosti Mađarske jer je ova zemlja Balkanskim tokom vezana za ruski gas i ruske energente. Takođe, Mađarska je ušla u veliki projekat rekonstrukcije svoje nuklearne elektrane zajedno sa jednom ruskom državnom kompanijom, tako da je vrlo komplikovano za Mađare, a ujedno i štetno, da staju na stanovište na kom je Evropska unija ili njene ključne članice. To bi ih mnogo koštalo jer Mađarska danas gas plaća pet puta jeftinije nego na berzi, to bi ugrozilo njihovu ekonomiju i donelo niz neprilika”, smatra Proroković.
Kako kaže, mađarska opozicija stoji na stanovištu Evropske unije, pa kao što su u kampanji upotrebljavali taj narativ o „lošim” kineskim investicijama, tako i sada prihvataju ovaj narativ o „zlim” Rusima.
„Ali Orban vrlo vešto koristi svoju poziciju da kaže da bi to proizvelo nesagledive posledice, štetilo mađarskoj ekonomiji, dovelo do rasta cena i u krajnjoj liniji - da bi Mađarska bila u mnogo goroj poziciji nego što je danas. Tako da je u tom kontekstu Orban stabilizovao svoj rejting i iskoristio ovu krizu da homogenizuje svoje biračko telo, pa bih rekao da je eskalacija ukrajinske krize više naštetila mađarskoj opoziciji”, primećuje naš sagovornik.
Kuda ide Mađarska posle 3. aprila
U tom smislu, kaže Proroković, Mađarska verovatno i posle 3. aprila ostaje na putu na kome je sada:
„Da nije bilo eskalacije ukrajinske krize rezultat ovih izbora bi verovatno bio nešto drugačiji, ali sada, sudeći prema svim anketama, Orban će imati neku tesnu većinu u parlamentu. Njemu će biti mnogo teže nego ranije jer je do sada vladao bez jake i organizovane opozicije, a sada će imati jednu organizovanu grupu u parlamentu koja će pomno pratiti svaki njegov korak. Ali, sudeći ne samo prema porukama iz predizborne kampanje, nego prema svemu onome što je Orban radio prethodnih godina mislim da će to ličiti na neku multivektorsku politiku - pokušaj održavanja dobrih odnosa sa Kinom i pokušaj održavanja nekih odnosa sa Rusijom.”
Prema njegovom mišljenju, Mađarska mora da prati pojedine odluke EU i NATO, ali niti će ih primenjivati sa puno entuzijazma, niti će neke od njih u potpunosti primenjivati.
„Dakle paziće na svoju energetsku bezbednost i na pitanje odnosa sa Moskvom i to neće ličiti na, recimo, odluke koje preduzimaju ove baltičke zemlje ili skandinavske države.
Orban će pokušati da održi ovaj politički kurs, ali će to biti sve teže zbog pritiska vrlo jake opozicije u parlamentu”, kaže Proroković.
Ukrajinsko mešanje u izbore
Na pitanje kako gleda na optužbe mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta da ukrajinske vlasti pokušavaju da se
mešaju u predstojeće izbore, Proroković kaže da je ta izjava pre svega za unutrašnju upotrebu i u kontekstu izbora, iako vidimo pokušaje ukrajinskih vlasti da se mešaju u unutrašnje poslove ili odluke drugih država:
„To čak vidimo i na primeru Srbije s obzirom na to da smo imali upozorenje zamenice premijera Ukrajine da Beograd hoće da iskoristi ukrajinsku krizu da bi nešto zaradio, a sve povodom održavanja redovnog avio saobraćaja između Beograda i Moskve. Oni su u dosta nezgodnoj situaciji, osetljivi su na podršku Rusiji, dok sa druge strane osećaju da u tom političkom smislu iza sebe imaju EU i NATO pa dozvoljavaju svojim diplomatama ili ministrima da tako reaguju”.
Njemu je, kaže, takav pristup vlasti u Kijevu potpuno razumljiv jer oni traže saveznike gde god ih mogu naći, a druga je stvar što nekad u tome preteraju pa to ispadne kao očigledno mešanje u unutrašnje stvari nezavisnih država.
„Sijarto je na to reagovao ne samo kao zvaničnik Orbanove partije, nego i kao ministar spoljnih poslova jer kao što su Ukrajinci osetljivi, tako je i mađarska diplomatija vrlo osetljiva kada se njihova zemlja spomene u nekom rđavom kontekstu. Oni su i prethodnih godina u nizu situacija reagovali vrlo jasno, odlučno i ekspresno”, zaključuje Dušan Proroković.
