Čudno otkriće supernove u svemiru: Eksplozija zvezde na „pogrešan“ način /video, foto/
Pratite nas
Snažan udarni talas koji se kreće kroz oblak gasa nastao posle eskplozivne smrti zvezde ima čudnu karakteristiku – njegov deo se kreće u „pogrešnom“ pravcu, navodi nova naučna studija.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Naučnici su otkrili da delovi udarnog talasa, nastalog zbog eksplozije supernove, imaju različito ubrzanje, dok se jedan njegov deo kreće ka središtu eksplozije, umesto ka spoljašnjosti, što je nazvano „obrnuti udar“.
Jedna od najbližih Zemlji
Kasiopeja A je nebula, odnosno oblak gasa koji je ostao posle supernove u sazvežđu Kasiopeja, udaljenom oko 11.000 svetlosnih godina od Zemlje, što je jedan od najbližih ostataka supernove.
Nebula, koja je široka oko 16 svetlosnih godina, sačinjena je od gasa, uglavnom vodonika, koji je izbačen pred i tokom eksplozije koja je uništila zvezdu. Udarni talas, nastao tokom eksplozije, i dalje se kreće kroz gas i teoretska izračunavanja navode da bi trebalo da se kreće jednakom brzinom. Međutim, naučnici su otkrili da to nije slučaj.
Kasiopeja A snimljena teleskopom Habl
„Već dugo vremena sumnjamo da se nešto čudno dešava sa Kasiopejom A“, rekao je Jako Vink, astronom sa Univerziteta Amsterdam, jedan od autora studije koja treba da bude objavljena u „Astrofizičkom žurnalu“.
Prethodna istraživanja pokazala su da je unutrašnje kretanje u nebuli haotično i da bi zapadni deo udarnog talasa mogao da se kreće u pogrešnom pravcu, objašnjava Vink za „Lajvsajens“.
Kretanje udarnog talasa u „pogrešnom smeru“
Novim istraživanjem, naučnici su ispitivali kretanje udarnog talasa koristeći rendgenske snimke koje je načinio teleskop NASA orbitirajući oko Zemlje. Podaci, prikupljeni tokom 19 godina, potvrdili su da se zapadni region udarnog talasa kreće u suprotnom pravcu od ostatka, odnosno ka unutrašnjosti izvora eksplozije.
Međutim, otkrili su nešto što još više iznenađuje – delovi istog tog regiona i dalje ubrzavaju udaljavajući se od epicentra, na isti način kao i ostatak udarnog talasa.
Trenutna prosečna brzina širenja gasa u Kasiopeji A je oko 21,6 miliona kilometara na sat, što ga čini jednim od najbržih udarnih talasa ikada primećenih u ostacima supernove, kaže Vink.
Razlog tome je što su ostaci te supernove mladi, svetlost sa Kasiopeje A stigla je na Zemlju tek 1970. Godine. Međutim, tokom vremena, udarni talase gube ubrzanje i usporavaju.
Kasiopeja A sastoji se od dva glavna pojasa gasa koji se šire, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Ta dva pojasa su dve polovine istog udarnog talasa, i kroz većinu nebule unutrašnji i spoljašnji pojas kreću se istom brzinom i u istom smeru. Međutim, u zapadnom pojasu, dva pojasa se kreću u suprotnim pravcima: spoljašnji ka napolje, a unutrašnji ka epicentru eksplozije, mestu gde je bila zvezda.
„Obrnuti udar“ i razlika u brzini
„Obrnuti udar“ kreće se brzinom od oko 6,9 miliona kilometara na sat, što je trećina prosečne brzine ostatka talasa. Ta razlika u brzini posebno je iznenadila naučnike. Oni su očekivali da se spoljašnji pojas kreće brzinom koja opada u poređenju sa ostatkom talasa, međutim, otkrili su da on ima veće ubrzanje od drugih regiona udarnog talasa.
Neobično širenje u zapadnom regionu Kasiopeje A ne slaže se sa teoretskim modelima supernova i sugeriše da se nešto dogodilo udarnom talasu posle zvezdane eksplozije, kaže Vink.
Naučnici smatraju da je najverovatnije objašnjenje kako se udarni talas supernove sudario sa nekim drugim pojasom gasa nastalim od druge eksplozije zvezde. Prilikom tog sudara, udarni talas je usporio i stvorio se pritisak koji je pogurao unutrašnji pojas na suprotnu stranu, smatraju naučnici. Vink dodaje da je udarni talas možda uspeo da se probije kroz blokadu i ponovo počne da ubrzava.
„To bi objasnilo i kretanje ka unutrašnjosti dela udarnog talasa, ali i ubrzavanje spoljašnjeg pojasa“, kaže Vink.
Naučnici veruju i da bi jedinstven način na koji je originalna zvezda eksplodirala mogao da bude objašnjenje neobičnosti u Kasiopeji A. Kasiopeja A je rezultat supernove tip 2b, u kojoj masivna zvezda eksplodira pošto je gotovo potpuno „oljuštila“ svoje spoljašnje slojeve.
„Rendgenski snimci sugerišu da je zvezda koja je eksplodirala imala masu četiri do šest puta veću od našeg Sunca u trenutku eksplozije. Međutim, ona je bila 18 puta veća od našeg Sunca kada je rođena. To znači da je izgubila dve trećine svoje mase, najviše vodonika, pre eksplozije. Udarni talas se možda „sreo“ baš sa tim gasom“, objašnjava Vink.
Naučnici su ranije izneli teoriju da je gubitak te mase bio posledica toga što se radilo o sistemu dve zvezde, u kom je jedna zvezda eksplodirala pre Kasiopeje A.
Međutim, naučnici koji stoje iza nove studije nisu ubeđeni u tu teoriju.
„Problem je što nismo našli nikakve ostatke te moguće druge zvezde“, kaže Vink.
.jpg){kind=link}