NATO: Na Ukrajini je da reši pitanje svoje neutralnosti, odluka još nije doneta
11:30 30.03.2022 (Osveženo: 11:51 30.03.2022)
© AP Photo
Pratite nas
Ukrajina treba sama da odluči da li će postati kandidat za stupanje u Alijansu ili će se pridržavati neutralnog statusa, a tu odluku još nije donela, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Poštujemo sve odluke suverene i nezavisne nacije, nezavisno od toga da li će ona podneti svoju kandidaturu za članstvo ili ne. Ukrajina takođe sama treba donese odluku o svom eventualnom neutralnom statusu. Ali ću napomenuti da se za sada ne radi o donetoj odluci, već o nameri“, napomenuo je Stoltenberg u intervjuu za francuski list „Mond“.
On je pozvao na suzdržanu procenu rezultata pregovora delegacija Rusije i Ukrajine u Istanbulu.
„Hajde da nastavimo da budemo oprezni u proceni nekih zauzetih stavova“, odgovorio je Stoltenberg na pitanje o želji Moskve da usredsredi svoje napore na Donbas.
Rusija je potcenila mogućnosti ukrajinskog otpora, precenivši sopstvene snage, smatra šef NATO-a.
„Time se objašnjavaju obaveze da revidira svoje planove u skladu sa razvojem sukoba“, dodao je.
Ranije je ukrajinski lider Vladimir Zelenski izjavio je da je došlo vreme da prizna da Ukrajina neće postati članica NATO-a. U pregovorima sa Rusijom razgovara se i o neutralnom statusu Ukrajine.
Podsetimo, juče je održana nova runda rusko-ukrajinskih pregovora, ovog puta u Istanbulu. Šef ruske delegacije na pregovorima sa Kijevom Vladimir Medinski izjavio je da su razgovori bili konstruktivni. On je naveo da Rusija čini dva poteza u pravcu deeskalacije situacije kao znak dobre volje prema Ukrajini – drastično smanjenje borbenih aktivnosti u pravcu Kijeva i Černigova i mogućnost susreta predsednika Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog prilikom parafiranja mirovnog sporazuma.
Sa svoje strane, Rusija je, prema rečima Medinskog, dobila pisane predloge Ukrajine koji potvrđuju njenu težnju ka neutralnom i nenuklearnom statusu. Što se tiče predloga Ukrajine o sistemu garancija bezbednosti koje traži Kijev, on predviđa da se garancije ne odnose na teritoriju Krima i Donbasa, što, u suštini, pokazuje da Kijev odustaje da ih vrati vojnim putem, objasnio je on.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
