Pregovori u Istanbulu: Ukrajina obećava da neće stupati u vojne saveze
15:27 29.03.2022 (Osveženo: 16:44 29.03.2022)
© Generalьnoe konsulьstvo RF v Stambule
/ Pratite nas
Šef ruske delegacije na pregovorima sa Kijevom u Istanbulu Vladimir Medinski izjavio je da su razgovori bili konstruktivni. On je dodao da Rusija čini dva poteza u pravcu deeskalacije situacije kao znak dobre volje prema Ukrajini - jedan je politički, jedan vojni.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„U vojnoj sferi to je drastično smanjenje borbenih aktivnosti u pravcu Kijeva i Černigova, a na političkom - mogućnost susreta Putina i Zelenskog prilikom parafiranja mirovnog sporazuma“, naveo je šef ruske delegacije.
Rusija je, naveo je Medinski, dobila pisane predloge Ukrajine koji potvrđuju njenu težnju ka neutralnom i nenuklearnom statusu.
„Ukrajina odustaje od stupanja u vojne saveze, od raspoređivanja stranih vojnih baza, kontingenata, održavanja vojnih vežbi na teritoriji Ukrajine, bez pristanka država-garanata, uključujući Rusiju“, istakao je on i zatražila da Rusija ne pravi problem Ukrajini na njenom putu u EU.
Što se tiče predloga Ukrajine o sistemu garancija bezbednosti koje traži Kijev, on predviđa da se garancije ne odnose na teritoriju Krima i Donbasa, što, u suštini, pokazuje da Kijev odustaje da ih vrati vojnim putem.
„U cilju realizacije vanblokovskog, nenuklearnog statusa, sledi spisak država-garanata koje garantuju bezbednost Ukrajine. Bezbednosne garancije ne važe za teritoriju Krima i Sevastopolja, odnosno Ukrajina odustaje od namere da vrati Krim i Sevastopolj vojnim putem i izjavljuje da je to moguće samo pregovorima. Naravno, to ni na koji način ne odgovara našoj poziciji, ali Ukrajina je formulisala svoj pristup“, objasnio je Medinski.
On je istakao da garancija bezbednosti se "ne odnosi na deo Ukrajine koju ona naziva Luganskom i Donjeckom oblašću".
„Razmotrićemo predloge Ukrajine i obavestićemo predsednika Putina o tome“, dodao je Medinski.
On je ocenio da su predlozi Kijeva konstruktivan korak u pravcu kompromisa.
Kako je naveo, susret predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog moguć je u isto vreme kada mirovni sporazum budu parafirali ministri spoljnih poslova.
„Posle današnjeg sadržajnog razgovora usaglasili smo i predlažemo rešenje po kojem je susret šefova država moguć istovremeno kada ministri spoljnih poslova budu parafirali mirovno sporazuma“, rekao je on novinarima.
Moguć sastanak dvojice predsednika
Medinski je istakao da je Rusija predložila rešenje prema kojem je istovremeno sa parafiranjem mirovnog sporazuma od strane ministara spoljnih poslova moguć sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Vladimira Zelenskog.
„Posle današnjeg sadržajnog razgovora, dogovorili smo se i predlažemo rešenje po kome je sastanak šefova država moguć istovremeno sa parafiranjem sporazuma od strane ministara spoljnih poslova. Štaviše, u vreme ovog parafiranja i razmatranja detalja sporazuma moguće je razmatranje raznih političkih nijansi i detalja“, precizirao je on.
„Na taj način će, pod uslovom brzog rada na sporazumu i pronalaženja potrebnog kompromisa, mogućnost zaključivanja mira postati mnogo bliža“, konstatovao je on.
U Istanbulu je danas održana nova runda pregovara Rusije i Ukrajine, a razgovori će se nastaviti i u sredu.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“ i da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
