Miloš Biković: Iza cenzure svega ruskog krije se strah
17:23 29.03.2022 (Osveženo: 13:11 30.03.2022)
© Sputnik / Aleksandar MilačićGlumac Miloš Biković
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
U demokratskom društvu, za koje sam bio uveren da ipak preovladava u svetu, dijalog je neophodan. Preduslov za dijalog i za rešenje bilo kog problema je spremnost da se čuje i druga strana. Cenzura nije odgovor, ona govori o nespremnosti za dijalog i mišljenje druge strane, možda čak i o nekom strahu koji se iza te nespremnosti krije.
Ovako poznati glumac Miloš Biković za Sputnjik komentariše cenzuru i blokade s kojima se suočavaju ruski mediji širom Zapada.
Ponavlja se vreme ludila
Biković smatra da su sankcije koje su pogodile ruske umetnike, sportiste, naučnike, studente, pa čak i mačke, ne samo besmislene i apsurdne, već i opasne.
„Ako se zabranjuju čak i umetnici koji su umrli pre 200 godina, a deo su svetske kulture, ako se ukida Čajkovski, Dostojevski, a na radnjama mogu naći natpisi da se zabranjuje ulaz Rusima, onda je to veoma opasno i podseća na vreme ludila pred početak Drugog svetskog rata i na sve ono što se u tom ratu dešavalo posle“, precizira glumac za Sputnjik, ali dodaje da je prerano prognozirati u kojoj meri će novonastala situacija uticati na njegovu karijeru koju već godinama uspešno gradi u Rusiji.
Kao jedan od prvih koji je na društvenim mrežama zloupotrebljen lažnim vestima, Biković smatra da danas ne samo umetnost nego sve na svetu može biti zloupotrebljeno.
„Da, u današnjem svetu sve može biti zloupotrebljeno. Količina tačnih informacija i dezinformacija kojima smo zasuti je, čini mi se, podjednaka. Snaga i moć umetnosti leži u tome što ona, ukoliko je prava, opstaje, traje i nadživljava sve krize, režime, sisteme i saveze. Prava umetnost jednostavno korespondira sa savesnošću, makar smo to kroz istoriju ljudske civilizacije mogli i videti i naučiti. Sama činjenica da se umetnost cenzuriše i da je se plaše, dovoljno govori o njenoj snazi“, poručuje glumac.
Even though 🇷🇸 Serbian war 'hero' from Kosovo, Aleksa Djuric is reported to be seen with his infantry units near Tsyrkuni, Kharkiv area in #Ukraine 🇺🇦, there are still no public condemnations coming from Serbia nor #NATO. This is shameful!#ukraine #ukrainewar #russia #putin pic.twitter.com/Viiguvb0Qg
— Kristijan Škrebić (@KrisSkrebic) February 25, 2022
Kao član žirija ovogodišnjeg jubilarnog Festa, poznati glumac otkriva postoje li sličnosti u temama, pogledima na svet i umetničkim izrazima u savremenoj domaćoj i svetskoj produkciji s jedne strane i savremenoj ruskoj kinematografiji s druge.
„Postoje male naznake u estetici koje mogu da ukažu na to odakle je film. To je uglavnom primetno kod kinematografija sa poznatom tradicijom kao što je francuska ili ruska“.
„Hoću muža“ slavi život i protiv je egoizma društva
U komediji “Hoću muža” koja je napravila pravu pometnju među svim generacijama od kada je počela da se prikazuje u srpskim bioskopima, Miloš Biković pojavljuje se u glavnoj ulozi.
„`Hoću muža` je savremena romantična komedija, koja na duhovit, zabavan, povremeno i ironičan način, govori o ljubavi, potrebi da volimo i budemo voljeni, uprkos svemu što nas okružuje i pravilima koja vladaju u današnjem prilično egoistično ustrojenom društvu. Mislim da su ovakvi filmovi uvek dobrodošli, a publika ih, ako su na pravi način doneli tu emociju, voli. To su filmovi koji slave život i govore o stvarima zbog kojih vredi živeti. Volim ovaj film i verujem u njega“, poručuje Biković.
Početkom aprila, na svetske striming platforme prvi put stiže animirani serijal „Pafins Imposibl“ proizveden u Srbiji, u saradnji sa Bikovićevom producentskom kućom Arhangel Studios. Glumac ne krije zadovoljstvo zbog velikog interesovanja javnosti za ovaj projekat i činjenice da je učešćem u njemu otvorio vrata Srbije za svetske filmadžije.
© Sputnik / Dejan SimićDžoni Dep i Miloš Biković
Džoni Dep i Miloš Biković
© Sputnik / Dejan Simić
„`Pafini` su od aprila na svetskim platformama i to je zaista samo po sebi i uspeh i vest, s obzirom na to da smo ovaj animirani serijal kreirali i producirali ovde u Srbiji. Svakako očekujemo i veliku gledanost, jer će ih zahvaljujući platformama videti publika u preko 90 zemalja sveta.“
Na pitanje koji su njegovi producentski planovi u narednom periodu, kaže:
„Sledi snimanje drugog serijala `Južni vetar`, a u pripremi su još neke stvari. Želja nam je da produciramo žanrovski različite sadržaje, ali i da osnažimo angažman mladih kreativnih umetnika kojih u Srbiji ima mnogo.“