https://lat.sputnikportal.rs/20220327/gebels-zavidi-zapadu-brizni-zastitari-leptira-i-ptica-uzivaju-u-progonu-svakog-rusa--1135812439.html
Gebels zavidi Zapadu: Brižni zaštitari leptira i ptica uživaju u progonu svakog Rusa
Gebels zavidi Zapadu: Brižni zaštitari leptira i ptica uživaju u progonu svakog Rusa
Sputnik Srbija
Radikalne mere kojima Evropa besprizorno, kršeći osnovna ljudska prava, diskriminiše svaku ideju o postojanju Rusije i Rusa ogolila je paradoks fenomena zapadnog... 27.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-27T22:30+0200
2022-03-27T22:30+0200
2022-03-27T22:30+0200
svet
svet – politika
ukrajina
rusija
diskriminacija
cenzura
jozef gebels
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/19/1135811683_0:0:3078:1731_1920x0_80_0_0_a187f81b3ed781ad8c8d8e40b6dea19d.jpg
Kada je 2014. godine u Njujorku 18 zemalja predložilo Rezoluciju o borbi protiv glorifikacije nacizma, neonacizma, ksenofobije i netolerancije, 55 država se uzdržalo od glasanja, a samo dve su glasale protiv-SAD i Ukrajina. Rezoluciju na evropskom kontinentu podržale su svega tri zemlje- Rusija, Srbija i Belorusija.Da li ova činjenica baca novo svetlo na afirmaciju nacizma u Evropi i nudi odgovor na pitanje kako je zapadni čovek prešao put od uglađenog sofisticiranog borca za očuvanje retkih vrsta ptica do varvarina koji proteruje Dostojevskog?Ko je tvorac inkvizicije?Ovde se radi o zapadnoj propagandi i neoliberalizmu koji se dičio time da poštuje ljudska prava, a u ime tih istih prava imali smo toliko ratova samo u poslednjih 20 godina. To je licemerno, kaže psiholog Žarko Trebješanin.I Gebels bi im pozavideoDiskriminacija Rusa, ukazuje naš sagovornik, apsolutna je, ide do besmisla i podseća na nacizam.Od dehumanizacije do istrebljenjaNa pitanje da li takva indoktrinacija može biti objašnjenje za izostanak reakcije na emotivnim planu običnih Evropljana, Trebješanin kaže da se pogromi neistomišljenika zasnivaju na tome da ih najpre dehumanizujete i satanizujete da bi onda njihovo istrebljenje postalo normalna stvar.Empatični prema Ukrajini ali ne prema DonbasuRezultat toga što živimo u preobilju informacija i to ne samo informacija već i onih koje nas emotivno angažuju ili nas deangažuju, smatra Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka, za rezultat nema čoveka građanskog društva, samostalnu individuu koja samostalno sudi i ima kritički aparat.Dešava se, kaže, da ljudi imaju mnoštvo mnjenja koja koegzistiraju, koja su nekonzistentna zato što kod političke korektnosti nikada nije načelno zabranjen rasizam, nego je to uvek imalo oblik nekakvog maglovitog naloga pri čemu je taksativno bilo nabrajano protiv kojih skupina čovek ne sme biti pa su to neke nacije, neke seksualne manjine ili religijske, a prema drugima manje više.Maltretiranje kao građanska dužnostIzliv antiruskog nacizma u Zapadnoj Evropi ima objašnjenje, ukazuje Koprivica.Demoni ksenofobije nisu od jučeKao primer, on navodi Nemačku u kojoj 2014. niko ništa nije moglo da sazna od onoga što se dešavalo u bivšoj Ukrajini, odnosno Donbasu.Stari demoni ksenofobije sve vreme su bili zakopani, kaže Koprivica, jer niko nije mogao za nekoliko sedmica rata u Ukrajini da konstruiše rusofobiju.„Demoni rusofobije i slavenofobije su bili sve vreme tu i samo je trebalo da neko da znak da oni budu oslobođeni i pojave se u formi koja podseća na ono što smo imali u Nemačkoj tridesetih godina prošlog stoleća“.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, ukrajina, rusija, diskriminacija, cenzura, jozef gebels, analize i mišljenja
svet – politika, ukrajina, rusija, diskriminacija, cenzura, jozef gebels, analize i mišljenja
Gebels zavidi Zapadu: Brižni zaštitari leptira i ptica uživaju u progonu svakog Rusa
Radikalne mere kojima Evropa besprizorno, kršeći osnovna ljudska prava, diskriminiše svaku ideju o postojanju Rusije i Rusa ogolila je paradoks fenomena zapadnog čoveka - brižni zaštitari retkih vrsta leptira i egzotičnih ptica pozdravili su progon svojih sugrađana Rusa. Šta bi na to rekao Gebels?
Kada je 2014. godine u Njujorku 18 zemalja predložilo Rezoluciju o borbi protiv glorifikacije nacizma, neonacizma, ksenofobije i netolerancije, 55 država se uzdržalo od glasanja, a samo dve su glasale protiv-SAD i Ukrajina. Rezoluciju na evropskom kontinentu podržale su svega tri zemlje- Rusija, Srbija i Belorusija.
Da li ova činjenica baca novo svetlo na afirmaciju nacizma u Evropi i nudi odgovor na pitanje kako je zapadni čovek prešao put od uglađenog sofisticiranog borca za očuvanje retkih vrsta ptica do varvarina koji proteruje Dostojevskog?
Ko je tvorac inkvizicije?
Ovde se radi o zapadnoj propagandi i neoliberalizmu koji se dičio time da poštuje ljudska prava, a u ime tih istih prava imali smo toliko ratova samo u poslednjih 20 godina. To je licemerno, kaže psiholog Žarko Trebješanin.
„Ideologija koja osuđuje diskriminaciju prema polu, religioznoj i nacionalnoj pripadnosti pokazala se dekorativnom jer smo svedoci da se upravo po tim principima osuđuju ljudi. Istovremeno dok govore da je pravoslavna crkva konzervativna, mračna i odgovorna za zločine, oni zaboravljaju ko je tvorac inkvizije“.
Diskriminacija Rusa, ukazuje naš sagovornik, apsolutna je, ide do besmisla i podseća na nacizam.
„Ono što Gebels nije imao, a na čemu bi samo mogao da zavidi jesu sredstva masovnog informisanja, internet, društvene mreže, kablovske televizije. Zaista zastrašuje do koje mere ide diskriminacija Rusa. Kada vas medijski bombarduju onda je teško održati zdrav razum i sopstveno mišljenje“.
Od dehumanizacije do istrebljenja
Na pitanje da li takva indoktrinacija može biti objašnjenje za izostanak reakcije na emotivnim planu običnih Evropljana, Trebješanin kaže da se pogromi neistomišljenika zasnivaju na tome da ih najpre dehumanizujete i satanizujete da bi onda njihovo istrebljenje postalo normalna stvar.
„Ovde se ide i dalje od toga, ne samo da se satanizuju živi ljudi već i najveći pripadnici ruske kulture tako što se iznalazi kako su i oni odgovorni za ono što se dešava u Ukrajini. Svojevremeno su tako bile odgovorne i naše epske pesme i Andrić. Matrica je ista. Najpre pretvorite ceo narod u nešto što nije ljudsko, kao što je bio slučaj sa Jevrejima, a zatim ih proglasite bubašvabama“.
Empatični prema Ukrajini ali ne prema Donbasu
Rezultat toga što živimo u preobilju informacija i to ne samo informacija već i onih koje nas emotivno angažuju ili nas deangažuju, smatra Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka, za rezultat nema čoveka građanskog društva, samostalnu individuu koja samostalno sudi i ima kritički aparat.
Dešava se, kaže, da ljudi imaju mnoštvo mnjenja koja koegzistiraju, koja su nekonzistentna zato što kod političke korektnosti nikada nije načelno zabranjen rasizam, nego je to uvek imalo oblik nekakvog maglovitog naloga pri čemu je taksativno bilo nabrajano protiv kojih skupina čovek ne sme biti pa su to neke nacije, neke seksualne manjine ili religijske, a prema drugima manje više.
„Tokom devedesetih u našem slučaju – rasizam, diskriminacija i sve što vam može pasti na pamet kao nedopustvo u zapadnom svetu bilo je praktikovano bez ikakvih ograničenja. To sada vidimo u drastičnijoj meri u slučaju Rusa i to govori da je moguće da istovremeno budete neko ko će da doživljava empatiju zbog stradanja Ukrajine, Vukovara, Sarajeva i tako dalje, a savršeno ga ne zanima šta se dešavalo sa Srbima u Republici Srpskoj Krajini ili sa ruskojezičnim stanovništvom Donbasa“.
Maltretiranje kao građanska dužnost
Izliv antiruskog nacizma u Zapadnoj Evropi ima objašnjenje, ukazuje Koprivica.
„Građanin na Zapadu se nikada nije konstituisao kao subjekt, već odgovara na gomilu imputa - na neke je indiferentan, na neke ga mediji mobilišu da angažuje svoju empatiju, a u nekim slučajevima ide dotle da dobronamerni građani, ljudi koji su inače pristojni, doživljavaju kao svoju građansku dužnost maltretiranje ruskojezičkih sugrađana u svom okruženja.“
Demoni ksenofobije nisu od juče
Kao primer, on navodi Nemačku u kojoj 2014. niko ništa nije moglo da sazna od onoga što se dešavalo u bivšoj Ukrajini, odnosno Donbasu.
„Tamo građani misle da zaista nije bilo nikakvog povoda za rusku intervenciju i ono što je najgore dat je signal ljudima koji su načelno dobronamerni i koji nikome ne bi ništa nažao učinili da potpuno ksenofobično, rasistički i na najgori mogući način reaguju“.
Stari demoni ksenofobije sve vreme su bili zakopani, kaže Koprivica, jer niko nije mogao za nekoliko sedmica rata u Ukrajini da konstruiše rusofobiju.
„Demoni rusofobije i slavenofobije su bili sve vreme tu i samo je trebalo da neko da znak da oni budu oslobođeni i pojave se u formi koja podseća na ono što smo imali u Nemačkoj tridesetih godina prošlog stoleća“.
