00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Gebels zavidi Zapadu: Brižni zaštitari leptira i ptica uživaju u progonu svakog Rusa

© Sputnik / Sergeй Pяtakov / Uđi u bazu fotografijaFestival umetnosti
Festival  umetnosti - Sputnik Srbija, 1920, 27.03.2022
Pratite nas
Radikalne mere kojima Evropa besprizorno, kršeći osnovna ljudska prava, diskriminiše svaku ideju o postojanju Rusije i Rusa ogolila je paradoks fenomena zapadnog čoveka - brižni zaštitari retkih vrsta leptira i egzotičnih ptica pozdravili su progon svojih sugrađana Rusa. Šta bi na to rekao Gebels?
Sputnjik i RT - cenzura  - Sputnik Srbija
VAŽNO OBAVEŠTENJE

Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).

Kada je 2014. godine u Njujorku 18 zemalja predložilo Rezoluciju o borbi protiv glorifikacije nacizma, neonacizma, ksenofobije i netolerancije, 55 država se uzdržalo od glasanja, a samo dve su glasale protiv-SAD i Ukrajina. Rezoluciju na evropskom kontinentu podržale su svega tri zemlje- Rusija, Srbija i Belorusija.
© Sputnik / Pavel Lisicыn / Uđi u bazu fotografijaPark leptirova
Park leptirova - Sputnik Srbija, 1920, 25.03.2022
Park leptirova
Da li ova činjenica baca novo svetlo na afirmaciju nacizma u Evropi i nudi odgovor na pitanje kako je zapadni čovek prešao put od uglađenog sofisticiranog borca za očuvanje retkih vrsta ptica do varvarina koji proteruje Dostojevskog?

Ko je tvorac inkvizicije?

Ovde se radi o zapadnoj propagandi i neoliberalizmu koji se dičio time da poštuje ljudska prava, a u ime tih istih prava imali smo toliko ratova samo u poslednjih 20 godina. To je licemerno, kaže psiholog Žarko Trebješanin.
CC0 / Pixabay / Spaljivanje knjiga
Spaljivanje knjiga - Sputnik Srbija, 1920, 25.03.2022
Spaljivanje knjiga

„Ideologija koja osuđuje diskriminaciju prema polu, religioznoj i nacionalnoj pripadnosti pokazala se dekorativnom jer smo svedoci da se upravo po tim principima osuđuju ljudi. Istovremeno dok govore da je pravoslavna crkva konzervativna, mračna i odgovorna za zločine, oni zaboravljaju ko je tvorac inkvizije“.

I Gebels bi im pozavideo

Diskriminacija Rusa, ukazuje naš sagovornik, apsolutna je, ide do besmisla i podseća na nacizam.
© Sputnik / Lola ĐorđevićKamera
Kamera - Sputnik Srbija, 1920, 25.03.2022
Kamera

„Ono što Gebels nije imao, a na čemu bi samo mogao da zavidi jesu sredstva masovnog informisanja, internet, društvene mreže, kablovske televizije. Zaista zastrašuje do koje mere ide diskriminacija Rusa. Kada vas medijski bombarduju onda je teško održati zdrav razum i sopstveno mišljenje“.

Od dehumanizacije do istrebljenja

Na pitanje da li takva indoktrinacija može biti objašnjenje za izostanak reakcije na emotivnim planu običnih Evropljana, Trebješanin kaže da se pogromi neistomišljenika zasnivaju na tome da ih najpre dehumanizujete i satanizujete da bi onda njihovo istrebljenje postalo normalna stvar.

„Ovde se ide i dalje od toga, ne samo da se satanizuju živi ljudi već i najveći pripadnici ruske kulture tako što se iznalazi kako su i oni odgovorni za ono što se dešava u Ukrajini. Svojevremeno su tako bile odgovorne i naše epske pesme i Andrić. Matrica je ista. Najpre pretvorite ceo narod u nešto što nije ljudsko, kao što je bio slučaj sa Jevrejima, a zatim ih proglasite bubašvabama“.

Empatični prema Ukrajini ali ne prema Donbasu

Rezultat toga što živimo u preobilju informacija i to ne samo informacija već i onih koje nas emotivno angažuju ili nas deangažuju, smatra Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka, za rezultat nema čoveka građanskog društva, samostalnu individuu koja samostalno sudi i ima kritički aparat.
© Sputnik / Mihail Andronik / Uđi u bazu fotografijaMakejevka, DNR, posledice napada ukrajinske vojske
Makejevka, DNR, posledice napada ukrajinske vojske - Sputnik Srbija, 1920, 25.03.2022
Makejevka, DNR, posledice napada ukrajinske vojske
Dešava se, kaže, da ljudi imaju mnoštvo mnjenja koja koegzistiraju, koja su nekonzistentna zato što kod političke korektnosti nikada nije načelno zabranjen rasizam, nego je to uvek imalo oblik nekakvog maglovitog naloga pri čemu je taksativno bilo nabrajano protiv kojih skupina čovek ne sme biti pa su to neke nacije, neke seksualne manjine ili religijske, a prema drugima manje više.

„Tokom devedesetih u našem slučaju – rasizam, diskriminacija i sve što vam može pasti na pamet kao nedopustvo u zapadnom svetu bilo je praktikovano bez ikakvih ograničenja. To sada vidimo u drastičnijoj meri u slučaju Rusa i to govori da je moguće da istovremeno budete neko ko će da doživljava empatiju zbog stradanja Ukrajine, Vukovara, Sarajeva i tako dalje, a savršeno ga ne zanima šta se dešavalo sa Srbima u Republici Srpskoj Krajini ili sa ruskojezičnim stanovništvom Donbasa“.

Maltretiranje kao građanska dužnost

Izliv antiruskog nacizma u Zapadnoj Evropi ima objašnjenje, ukazuje Koprivica.

„Građanin na Zapadu se nikada nije konstituisao kao subjekt, već odgovara na gomilu imputa - na neke je indiferentan, na neke ga mediji mobilišu da angažuje svoju empatiju, a u nekim slučajevima ide dotle da dobronamerni građani, ljudi koji su inače pristojni, doživljavaju kao svoju građansku dužnost maltretiranje ruskojezičkih sugrađana u svom okruženja.“

Demoni ksenofobije nisu od juče

Kao primer, on navodi Nemačku u kojoj 2014. niko ništa nije moglo da sazna od onoga što se dešavalo u bivšoj Ukrajini, odnosno Donbasu.
© Sputnik / Maksim Blinov / Uđi u bazu fotografijaIzložba fotografija „Pogled u oči Donbasa“
Izložba fotografija „Pogled u oči Donbasa“ - Sputnik Srbija, 1920, 25.03.2022
Izložba fotografija „Pogled u oči Donbasa“

„Tamo građani misle da zaista nije bilo nikakvog povoda za rusku intervenciju i ono što je najgore dat je signal ljudima koji su načelno dobronamerni i koji nikome ne bi ništa nažao učinili da potpuno ksenofobično, rasistički i na najgori mogući način reaguju“.

Stari demoni ksenofobije sve vreme su bili zakopani, kaže Koprivica, jer niko nije mogao za nekoliko sedmica rata u Ukrajini da konstruiše rusofobiju.
„Demoni rusofobije i slavenofobije su bili sve vreme tu i samo je trebalo da neko da znak da oni budu oslobođeni i pojave se u formi koja podseća na ono što smo imali u Nemačkoj tridesetih godina prošlog stoleća“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala