Vreme da se Srbi dozovu pameti: Kraj iluzija da će Priština doneti demokratiju a Zapad - bezbednost
15:45 26.03.2022 (Osveženo: 13:10 26.08.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Iako pokrenute, specijalne policijske jedinice ROSU ovoga puta nisu reagovale na proteste hiljada Srba na Kosovu i Metohiji zbog ugrožavanja njihovih elementarnih prava. Koliko je, međutim, ovakva situacija proizvedena najnovijim Kurtijevim nasiljem, pogotovo u kontekstu dešavanja u Ukrajini, okidač za dodatnu nestabilnost na Kosmetu?
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Da li su u Prištini bili iznenađeni okupljanjem čak oko 10.000 Srba na mirnim protestima u severnom delu Kosovske Mitrovice i u Gračanici, pa su ROSU ipak ostale primirene, ili ih je tako posavetovao neko od njihovih zapadnih mentora, malo menja na stvari. Ono što je evidentno je da su prištinske vlasti oličene u premijeru Aljbinu Kurtiju u potpunosti obesmislile Briselski sporazum.
Novo nasilje za dodatnu nestabilnost
Protesti Srba inicirani su odlukom Prištine da im ne dozvoli izlazak na parlamentarne i predsedničke izbore u Republici Srbiji, zakazane za 3. april, praktično istovetnom onoj iz januara meseca kada im nije omogućeno da na referendumu glasaju o promenama Ustava Srbije. Ulje na vatru je dolila i suspenzija predsednice Osnovnog suda u Mitrovici Ljiljane Stevanović zato što je činila deo tima Srba sa Kosova i Metohije (KiM) koji su bili na razgovoru kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U trenutku opšte nestabilnosti zbog rusko-ukrajinskog oružanog sukoba, šta znače najnoviji nasrtaji Kurtija na elementarna prava Srba na Kosmetu?
Novinar i publicista iz Gračanice, Živojin Rakočević za Sputnjik kaže da Srbi na KiM već 20 godina žive haos i da im nisu nova ni ova poslednja dešavanja, ali i ističe da je sa njima nestao i poslednji ostatak privida bilo kakvog demokratskog kapaciteta.
Protest Srba u Gračanici
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Vreme da se Srbi dozovu pameti
„Niko ne može da očekuje da će čovek totalitarne prirode kao Aljbin Kurti zaustaviti haos, izgraditi demokratski potencijal i reći – hajte da se dogovorimo da živimo normalno. Ovo je samo nastavak politike koja ne prepoznaje ni drugog, ni druge, ni drugačije i koja ne može da se dogovori ni sa svojim narodom, ni sa Albancima, a ne da dopusti Srbima da žive i glasaju“, ističe naš sagovornik.
Vreme je, kako dodaje, da se Srbi dozovu pameti, da grade svoje sredine, svoje sisteme i da se ostave iluzija da će demokratija doći iz Prištine i da će im Evropa garantovati bezbednost.
Za nekadašnjeg šefa Koordinacionog centra za KiM, Nebojšu Čovića, ova situacija se može smatrati jednom od mera kakve Priština već dugo sprovodi, a nisu ništa drugo nego provokacija.
„Sve provokacije su zapravo usmerene ka tome da Srbi izgube volju da žive na prostoru KiM. To je krajnji cilj još od pre 1999. Godine, a ulazak NATO-a, odnosno Kfora je još ubrzao te procese. Cilj je da se etnički očisti ceo prostor Kosova i Metohije i oni iz dana u dan samo smišljaju nove provokacije“, kaže on za Sputnjik.
Trebaju im incidenti
Posle onemogućavanja Srbima da glasaju na Kosmetu, usledio je nastavak provokacije – smena predsednice suda iako ni u jednoj od 15 tačaka Briselskog sporazuma nigde nema bilo kakve zabrane komunikacije sa Beogradom.
Pokrenuti pripadnici specijalnih policijskih snaga ROSU su se zaustavili na prilazima Gračanici i sevenoj Kosovskoj Mitrovici i nisu reagovali na miran protest više desetina hiljada Srba
© AP Photo / Visar Kryeziu
Cilj je bio da se napravi incident, smatra Čović, ističući da mu je drago što su protesti protekli apsolutno mirno i što Srbi nisu naseli ni na jednu provokaciju.
„Znači njima treba incident, dodatna manipulacija kroz koju bi međunarodnoj zajednici u ovom trenutku i u ovom ambijentu predstavili Srbe kao remetilački faktor, da su Srbi mali Rusi, da će Srbija napasti svoju južnu pokrajinu. Poznat nam je ceo vokabular. Pri tome imate potpuno nemušto ponašanje međunarodne zajednice, što govori o tome da je to zajednička akcija“, uveren je naš sagovornik.
Strpljen spašen
Čović kaže da nije lako izmeriti dokle ide taj prag trpeljivosti Srba na KiM, da praktično o crvenoj liniji preko koje se ne ide pričamo od 1999. godine, ali i da je izvesno da je reč o dugotrajanom procesu, borbi da se očuva 17 odsto teritorije Republike Srbije.
„Moramo da budemo strpljivi, moramo da budemo jedinstveni. To je dugotrajan proces i moramo da vodimo računa da ne bude nasilja i da stimulišemo ljude da ostanu na prostoru KiM. Cela ova igra koja traje od 1999. je planirana kako bi Srbi nestali sa prostora KiM da bi se došlo do tog pitanja pa kakav Brisleski sporazum, kakva Zajednica srpskih opština kada više nema Srba“, slikovit je Čović.
Pogotovo, dodaje on, što kao ni u slučaju ukrajinske krize, tako ni po pitanju KiM, ali i problema u BiH, ne postoji iskrena namera međunarodnog faktora da se pregovorom dođe do održivog rešenja.
Priština u Ukrajini vidi priliku
Pri tom, u novim okolnostima vezanim za Ukrajinu, prištinska vlast će videti priliku da Srbe dodatno provocira nasiljem kakvo je i ovo najnovije.
Čović podseća na najnoviju izjavu ministarke spoljnih poslova Nemačke, Analene Berbok, da pažnja sada treba da se okrene na Zapadni Balkan jer "ruski maligni uticaj", zajedno sa kineskim, pokušava sve da ga destabilizuje, za šta će im poslužiti situacija na KiM i u BiH.
U svetlu ukrajinske krize, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok poziva na okretanje saveznika Zapadnom Balkanu
© AP Photo / Markus Schreiber
On primećuje da su na Zapadu ovih dana upotrebili novu terminologiju nazivajući Srbe u RS separatistima. A to, kako dodaje, sasvim liči na ono što se dešavalo u Ukrajini kada su ljudi u Donjecku, Lugansku, Dombasu nazivani separatistima iako su se samo branili od nacizma.
Nepristojna ponuda
„Moramo da budemo vrlo oprezni jer se ovde ubacuju teme. I na samitu NATO-a je poturano - neka se Srbi opredele, neka se Srbija opredeli, dajte im ponudu. Bićemo pod velikim pritiscima. Ti pritisci će se povećavati iz dana u dan", kaže Čović .
On, pri tom, nema dilemu da će ta ponuda za nas, u skladu sa 35. poglavljem u procesu pridruživanja EU, praktično glasiti - ući ćete u EU kada se odreknete KiM.
Po njegovoj oceni, ovo je jako loš trenutak generalno za sve, posebno za nas, tim pre što su u uticajnim evropskim zemljama na vlasti oni koji nisu dorasli funkcijama.
„Mi smo trusno područje, svaki pad imperije je ovde bio turbulentan i što bi Amerika bila izuzetak. Oni već pet godina grozničavo smišljaju plan kako da zaustave svoj pad, a najveću cenu toga platiće Ukrajina i Evropa“, zaključio je Čović za Sputnjik.
