Rusija: Aktiviraćemo nuklearno oružje samo u slučaju odbrane suvereniteta zemlje
© AP Photo / William Collette/U.S. Air Force via AP)
Pratite nas
Postoji nekoliko slučajeva u kojima Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje i svi su navedeni u ukazu predsednika – to govori o odlučnosti zemlje da zaštiti svoj suverenitet, ali u teškim situacijama pregovori su najbolji i najispravniji način, rekao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev za Sputnjik.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Ti slučajevi su naznačeni u dokumentu koji je odobren predsedničkim ukazom i to pokazuje našu odlučnost da štitimo nezavisnost, suverenitet naše zemlje, da nikome ne damo povoda čak ni za najmanju sumnju u to da smo spremni da pružimo dostojan odgovor na bilo kakve napade na našu zemlju, na njenu nezavisnost, na njen kurs“, rekao je Medvedev, govoreći o dokumentu koji se tiče nuklearnog obuzdavanja.
On je istakao da postoji nekoliko slučajeva kada Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje: kada je na Rusiju izveden raketni napad uz upotrebu sredstava za nuklearno uništavanje; prilikom upotrebe nuklearnog oružja protiv Rusije ili njenih saveznika; u slučaju napada na kritičnu infrastrukturu usled čega je paralizovana aktivnost ruskih nuklearnih snaga za obuzdavanje. Četvrti slučaj je kada je izvršen akt agresije protiv Rusije ili njenih saveznika usled čega je ugroženo postojanje zemlje, čak i bez primene nuklearnog oružja, odnosno primenom konvencionalnog naoružanja.
„Govorim o tome jer ste me pitali. Međutim, mi polazimo od toga da su u najtežim situacijama, poput trenutne, na primer, oko Ukrajine – pregovori, diplomatski napori ipak najbolji i najispravniji put. Drugo je što pregovori ne uspevaju uvek, ali je neophodno ići tim putem“, pojasnio je Medvedev.
Uvek postoji opasnost od nuklearnog sukoba
Kako je precizirao, niko ne želi nikakav rat, ali uvek postoji pretnja od nuklearnog sukoba.
„Niko ne želi nikakav rat, pogotovo nuklearni – to je pretnja postojanju ljudske civilizacije. U tom smislu u pravu su analitičari koji kažu, možda donekle cinično, ali bez obzira na to, da je nastanak nuklearnog oružja sprečio ogroman broj sukoba u 20. i 21. veku. To je istina“, istakao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti.
Po njegovim rečima, „stoga je očigledno da pretnja uvek postoji“.
„Kao bivši vrhovni komandant dobro sam svestan njenih razmera, a i svi naši ljudi znaju da su ciljevi nuklearnog oružja zemalja NATO-a objekti na teritoriji naše zemlje, a naše bojeve glave su usmerene na ciljeve koji se nalaze u Evropi i SAD. Ali takav je život. Zato uvek treba misliti na to i voditi odgovornu politiku“, ocenio je Medvedev.
On je podsetio na Kubansku raketnu krizu 1962. godine koji je „otrežnjujuće delovala na sve – na rukovodstvo SAD, NATO-a, Sovjetskog Saveza, Varšavskog pakta“.
„Tada je zaista bio Hladni rat, sada je situacija, po mom mišljenju, na neki način gora nego tada, jer u tom periodu naši protivnici nisu pokušavali s tolikim besom da dovedu situaciju u Sovjetskom Savezu do tačke ključanja“, ocenio je Medvedev.
Konkretno, nisu uvodili sankcije industriji ili poljoprivredi, a pogotovo da uvodi personalne sankcije.
„Nikome nije padalo na um da uvodi sankcije Brežnjevu, Podgornom, Kosiginu. Oni su, naravno, shvatali da je to besmisleno, kao i sada, ali tada im je bar doteklo pameti da to ne čine. Sada su svi u nepovoljnom položaju. Uveli su sankcije, ali je potrebno razgovarati, makar da bi se sprečile svakakve neželjene posledice, uključujući one strašne kao što su, recimo, sukob Rusije i NATO-a. Izgleda da su svi sankcionisani, svi su na tamo nekom spisku“, zaključio je Medvedev.
Specijalna vojna operacija u Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara objavio o početku vojne operacije demilitarizacije Ukrajine. On je u obraćanju sugrađanima rekao da okolnosti „zahtevaju odlučnu i hitnu akciju“, pošto su se republike Donbasa obratile Moskvi za pomoć. Putin je istakao da je cilj operacije „zaštita ljudi koji su već osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Za to je, prema njegovim rečima, planirano da se izvrši „demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine“, da se privedu pravdi svi ratni zločinci odgovorni za „krvave zločine nad civilima“ u Donbasu.
Ministarstvo odbrane Rusije redovno naglašava da ruska vojska ne nanosi nikakve udare po gradovima Ukrajine: vojna infrastruktura se onesposobljava visokopreciznim sredstvima.
