Ulja ni za lek i čeri „od zlata“: Zapadna Evropa korača ka srpskom scenariju iz devedesetih
20:51 25.03.2022 (Osveženo: 11:44 26.03.2022)
© Sputnik / Alekseй Kudenko
/ Pratite nas
Poskupljenja, nestašice, poluprazni rafovi – takve su ovih dana vesti iz Zapadne Evrope koje podsećaju na Srbiju iz ratnih devedesetih.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Sukob u Ukrajini ozbiljno je smanjio isporuke iz te zemlje i iz Rusije, koje zajedno čine oko 25 odsto svetskog izvoza pšenice i 16 procenata kukuruza. To je dovelo do skoka cena žitarica na međunarodnim tržištima.
Dok Ujedinjene nacije skreću pažnju na poskupljenje hrane i nestašicu osnovnih namirnica u delovima centralne Azije, Bliskog istoka i severne Afrike, u Evropi je hrana sve skuplja, a iz Nemačke poslednjih dana stižu slike praznih rafova.
Rafovi se prazne u Nemačkoj
Dopisnik RTS-a iz te zemlje Nenad Radičević kaže da je suncokretovo ulje gotovo nemoguće naći, a ponekad nema ni brašna, pa ni testenine. Razlog za nestašicu je strah.
„Ulje je nestalo nakon analize koja je ukazala da su Ukrajina i Rusija jedni od najvećih izvoznika, između ostalog i suncokreta, da bi ulje moglo da manjka. Ljudi su pohrlili da naprave zalihe i to je dovelo do nestašice. Već desetak dana suncokretovog ulja nema. Stigne ponekad, ali praktično odmah nestane“.
Cene hrane podivljale
Radičević dodaje da kada su ostale namirnice u pitanju, nema nestašica, ali da je rast cena postao konstanta od prošlog leta sa rastom cena goriva, a od septembra cene hrane divljaju. Procene o inflaciji za ovu godinu, posebno zbog sukoba u Ukrajini, pale su u vodu.
„Najviše je poskupela hrana, još u decembru je skok za poljoprivredne proizvode bio 30 odsto, a najviše je skočila uljana repica, pa samim tim i ulje koje se inače poprilično koristi u Nemačkoj. Ono je skočilo za 68 odsto. Naravno, skok cena benzina i dizela na svetskom tržištu uticao je na poskupljenje svih proizvoda. Čini mi se da je inflacija od 7 odsto optimistično predviđanje, ali ne samo za Nemačku, nego uopšte za dobar deo sveta, budući na to kakva je situacija“, kaže Radičević.
Supermarket Kaufland-Lörach, Nemačka. Rafofi gde je bilo Ulje,Brašno,Kvasac prazni vec 10 dana. 😀😀😀 pic.twitter.com/8cGZK69w3n
— Drinski Vuk (@Lupi_Wolf) March 18, 2022
On dodaje da je osetno i poskupljenje svega što je vezano za građevinsku industriju, bitumena, aluminijuma i čelika, mnogi projekti, odnosno izvođači radova su u problemu, jer su ugovori o izgradnji potpisani ranije.
U Italiji stale i kamiondžije
U Italiji pomeranje cena nafte i gasa pravi ozbiljne probleme od početka godine, a sa krizom u Ukrajini su kulminirali. Kamiondžije nedelju dana nisu vozile robu, jer im se, kako za Sputnjik kaže dugogodišnji dopisnik iz Rima, Marinela Ražnatović, više ne isplati, troškovi su veći od zarade.
„Za šta god da se uhvatite, skuplje je od 20 do 50 odsto. Čeri paradajz poslednjih nedelja sa 2 evra skočio je na 4, a svinjetina sa 8 na 12 evra. Osnovno što je poskupelo, to je struja i gas. Italija je poslednjih meseci imala dva velika poskupljenja, što je zbirno poskupljenje negde od oko 100 odsto. Da će biti nesporno mnogo teže pokazuju nove vesti, prevoz strahovito poskupljuje“.
Ražnatovićeva dodaje da su u najvećem problemu poljoprivrednici, jer su đubrivo i hrana za stoku jako poskupeli, a što je još gore, ne mogu više ni da se nađu na tržištu, pa nije jasno kako će Italija obzbezbediti meso i povrće.
Ona dodaje da Vlada sa mnogo optimizma i nade pokušava da objasni građanima da će učiniti sve da se što manje oseti kriza, da rade sa Briselom, sa svim zemljama EU, ali građani su zabrinuti, oni prate analize koje govore drugačije.
"Italijani su kao narod mnogo svesniji situacije, nego što to hoće da prikaže italijanska Vlada".
© Sputnik / Alessandro Rota
/ „Veliki broj stručnjaka ukazuje na to da neće biti lako, naprotiv, da do 2027. ne može da se zameni ruski gas, da mora da se računa sa ruskim gasom i da bi najbolje bilo da se sedne za pregovarački sto, smatraju da je to jedino rešenje, jer ovako, slanjem oružja, pospešivanjem daljeg rata, upada se u strahovitu krizu kojoj se jednostavno ne sagledava kraj“.
Brisel se bavi oblikom paprika
Ražnatovićeva dodaje da su Italijani krajnje racionalni i svesni da zbog rata u Ukrajini mogu da ostanu bez osnovnih životnih namirnica, a pre svega zbog politike Brisela, koja se nije bavila suštinskim, već marginalnim stvarima.
„Bavili su se time kakav je oblik paprike ili paradajza, a ne kako će se proizvoditi. Italijani bacaju svoje pomorandže, jer je tako odlučio Brisel, da bi se kupile pomorandže iz Tunisa, samo zbog politike za koju Brisel smatra da treba da bude takva. Italijani su na to ukazivali godinama, da ne može da se vodi takva politika, ali džaba, sada su zbog drugih u problemu“, kaže Ražnatovićeva.
Ona dodaje da su Italijani svesni da je sada kriza zbog rata, ali i da nije od juče. Dodaje da su kao narod mnogo svesniji situacije, nego što to hoće da prikaže italijanska Vlada.
„Oni znaju da se prikrivaju problemi i kupuje vreme. Ima svega, rafovi su puni, ali to ne znači da u vrlo kratkom periodu, a mislim bukvalno za nekoliko sati, ili dan, dva, situacija ne može da se promeni. Italija jeste industrijska zemlja, ali je i poljoprivredna, ali dosta toga uvozi, pre svega đubrivo, koje je ključno“, objašnjava naša sagovornica iz Rima.
Norveška je puna svega, ali je hrana skuplja nego ikad.
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Vukotić
Norvešku guše i dugovi
Vesti o poskupljenjima stižu i iz bogate Norveške. Novinar Miloš Vukotić koji živi nedaleko od Osla kaže da je rast cena koji se sada veže za ukrajinsku krizu takođe počeo letos sa poskupljenjem goriva.
„Norveška jeste bogata, ali Norvežani u Norveškoj su siromašni, jer su u kreditnom dužničkom ropstvu, tako da ih ova kriza jako pogađa. Iako je hrana preskupa, postaje još skuplja. Ljudi su ranije išli u Švedsku, čak je i ovdašnji ministar finansija išao u Švedsku da kupuje hranu. Sada poskupljenja postaju evidentna za sve, ovo je ozbiljan udar na budžet“.
Poskupelo i “ukoso”
Vukotić dodaje da su posebno poskupeli suhomesnati proizvodi, i ulje je, kaže, skočilo, za teglu džema potrebno je izdvojiti malo bogatstvo. On kaže da Norvežane ipak najviše pogađa rast cena goriva, koje je u junu bilo 1,2 evra, u septembru 1,9, a sada je 2 i po evra po litru.
Vukotić kaže da je za teglu džema potrebno izdvojiti malo bogatstvo.
© Foto : Sputnjiku ustupio Miloš Vukotić
„S obzirom da oni mnogo vremena provedu u kolima, bez obzira koliko se pozivali na zdrav život i očuvanje prirode, to budžet itekako oseća, a oseća se i psihoza zbog rata u Ukrajini. Plaše se opšteg sukoba, uplašeni su od nuklearnog rata. Pričam sa njima, moji prijatelji su se uplašili i napravili zalihu namirnica, u strahu od nuklearnog rata“.
Vukotić dodaje da je siguran da je nama u Srbiji ova informacija smešna, ali i da je Norveško društvo bukvalno anestezirano američkom propagandom koja prati dešavanja u Ukrajini.
„Dok je puna trpeza i imaju goriva u rezervoaru, dok imaju Netfliks, ništa da primete. Mada, ipak počinju polako da se bude, nisu nestašice, kao u Nemačkoj, ali polako kreće otrežnjenje, ljudi počinju da razmišljaju, zaključuje Vukotić.
