Zaharova: Zapad u tuđem oku vidi trun, a u sopstvenom ne vidi balvan, primer – Jugoslavija
17:01 24.03.2022 (Osveženo: 15:31 12.04.2023)
© Press-služba MID RF
/ Pratite nas
Zapadne zemlje pokušavaju da kritikuju Rusiju u situaciji sa Ukrajinom, ali ne žele da se prisete zločina koje su počinile, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, navodeći kao primere napade na Jugoslaviju, Libiju i Irak.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
„Sve kritike Pariza i drugih zapadnih predstavnika Zapada na račun Rusije, po pravilu, jasno se uklapaju u temelj istine: 'Vidimo trun u tuđem oku, a u sopstvenom ne vidimo balvan'. Pre nego što počnu da diskutuju na temu ratnih zločina, trebalo bi da se prisete sopstvene istorije vazdušnih napada na Jugoslaviju, Libiju, Irak“, istakla je Zaharova.
Nemoćni bes je nastao u Americi zbog propalih planova da od Ukrajine naprave uporište za napade na Rusiju, napomenula je ona.
„Ponašanje američke administracije je apsolutno neprihvatljivo, nečuveno ponašanje, a diktirano je takvim nemoćnim besom, jer je propao plan da se Ukrajina pretvori u anti-Rusiju, a da se zatim ona iskoristi kao veliko uporište za nanošenje udara na teritoriju naše zemlje. Taj gnev je praktično doveo Vašington do virtuelne tačke bez povratka u bilateralnim odnosima“, rekla je diplomata, dodajući da se očigledno nije pretpostavljalo da će Rusija izdržati taj udar.
London potvrdio: Plan NATO-a bio da Kijev ima nuklearno oružje
Istovremeno, portparolka je navela da nedavni razgovor britanskog ministra odbrane Bena Volasa sa ruskim prankerima potvrđuje planove NATO-a da Ukrajina dobije nuklearno oružje.
Konkretno, na pitanje prankera, koji su pozvali Volasa predstavljajući se kao ukrajinski premijer Denis Šmigalj, da li je London spreman da podrži nuklearni program Ukrajine, jer bi Kijev „želeo da nastavi nuklearni program u cilju zaštite od Rusije“, britanski ministar je odgovorio da „mora da razgovara o tome sa britanskim premijerom, ali da će Britanija podržavati Ukrajinu kao prijatelja u bilo kom izboru koji napravi“.
„Nije iznenađujuće što britanski ministar nije mogao da razlikuje šaljivdžije od ukrajinskih zvaničnika, to ostavljam sudu britanske javnosti. Zapanjilo me je nešto drugo, a to je lakoća s kojom britanski zvaničnici govore o temi posedovanja nuklearnog oružja u Ukrajini, u principu, o mogućnosti britanske podrške takvom razvoju događaja“, naglasila je Zaharova.
Prema njenim rečima, to kod njih ne izaziva „ni protest, ni pitanja, pa čak ni neku vrstu straha“.
„To potvrđuje samo jedno, odnosno da su postojali takvi planovi. Takve planove nije imala samo Ukrajina, imao ih je i NATO i oni su bili spremni za to, za takav razvoj scenarija“, ocenila je portparolka.
Ceo svet pod terorističkom pretnjom zbog Amerike
Zapadne zemlje su isporukama oružja Ukrajini stvorile terorističku pretnju ne samo za Evropu, već i za ostatak sveta, napomenula je Zaharova.
„Neka se naši zapadni partneri posle ne iznenade kada oružje koje su dali kijevskom režimu ispliva na najneočekivanijim mestima, kao što im se to oduvek dešavalo tokom istorije. Svojim aktivnostima stvorili su terorističku pretnju ne samo za Evropu, već i za svet u celini. Već smo videli kako su civilni avioni obarani i ranije, baš kada su ekstremisti, teroristi, militanti koristili prenosne PVO sisteme koje su isporučile Sjedinjene Američke Države u onim regionima sveta u kojima su podržavali ili promenu režima ili umerene ekstremiste i teroriste gde su smatrali da je potrebno da podrže demokratiju“, objasnila je ona.
Kako kaže, zapadne specijalne službe i Služba bezbednosti Ukrajine aktivno regrutuju militante sa Bliskog istoka kako bi ih upotrebili protiv Rusije.
Šta je glavna prepreka na pregovorima sa Kijevom
Govoreći o pregovorima delegacija Rusije i Ukrajine, Zaharova je rekla da se oni nastavljaju u formatu video-konferencije.
„Trenutno se putem video-konferencija nastavljaju pregovori ruske i ukrajinske delegacije o nacrtu sporazuma o rešavanju situacije u Ukrajini i njenoj neutralnosti. Razgovara se o vojnim, političkim i humanitarnim aspektima“, navela je ona.
Zaharova je rekla da je glavna prepreka na pregovorima sa Ukrajinom nesamostalnost kijevskog režima.
„Šta je glavna prepreka? Nesamostalnost kijevskog režima. Odluke ne donosi kijevski režim, a donete odluke nisu u skladu sa interesima naroda, građana Ukrajine. Sve se to radi pod uticajem Vašingtona preko odgovarajućih kanala veze, odluke se predstavljaju kao odluke ukrajinske strane a zapravo one nisu odraz ni realnosti, ni politike usmerene na interese ukrajinske strane, države. Iza kijevskog režima su stručnjaci koji preko tog režima svoje ciljeve“, naglasila je diplomata.
Ako pođemo od toga da je napredak zapravo kretanje, razvoj i da se pregovori odvijaju, onda da, to jeste napredak, dodala je ona.
I dalje postoji šansa za nezavisnu Ukrajinu
Prema njenim rečima, Rusija se nada da će Kijev shvatiti neminovnost mirnog rešenja problema demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, njenog pretvaranja u neutralnu državu zarad dobrobiti stanovništva same zemlje i cele Evrope. „Što pre to shvate predstavnici kijevskog režima i njihovi pokrovitelji, pre će specijalna vojna operacija biti završena“, dodala je ona.
Portparolka ruskog MIP-a je skrenula pažnju na činjenicu da je rukovodstvo Ukrajine izgubilo glavnu šansu da održi jedinstvo i nezavisnost zemlje još 2014. i 2015. godine.
„Glavnu šansu za postojanje Ukrajine unutar sopstvenih granica, za suverenu nezavisnu Ukrajinu, zemlja je već izgubila, ta prilika im je ponovo data 2014. i 2015. godine. Ali sada još uvek postoji šansa, zaista postoji uprkos činjenici da sada čujemo mnogo izjava o tome zbog čega uopšte vodimo dijalog“, istakla je Zaharova.
Inicijativa Letonije – apsurdna
Diplomata se osvrnula i na inicijativi Rige da se ruskim brodovima zabrani ulazak u luke Letonije, kao i u luke zemalja članica EU, rekavši da je ona apsurdna i da će to pogoditi samu baltičku zemlju.
„U slučaju da Letonija i Litvanija donesu još jednu antirusku odluku, naši plovidbeni tokovi biće preusmereni po potrebi. Ruske luke u basenu Baltičkog i Crnog mora će nastaviti da rade i da se ubrzano razvijaju, ali ekonomski interesi evropskih zemalja će neizbežno trpeti. Oni to ne mogu ne da razumeju“, dodala je.
