Simbol američke agresije i kolonijalna grabljivica - otišla uoči godišnjice zločina nad Srbijom
20:53 24.03.2022 (Osveženo: 11:33 12.04.2023)
© AFP 2023 / SAUL LOEB
Pratite nas
Iza bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, koja je preminula u sredu, ostaju ratni zločini, koje je javno pravdala. Olbrajtova, i u pojavi, i u reči, i na delu, veoma simbolično predstavlja lice posthladnoratovske spoljne politike Amerike i Zapada.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt preminula je od raka u 85. godini, sredu 23. marta, dan uoči godišnjice agresije NATO-a na SRJ 1999.
Medlin Olbrajt – simbol transformacije Amerike
Za politikologa Aleksandra Pavića, ona oličava lice američke spoljne politike koje se pojavilo posle pada Berlinskog zida. Prema njegovim rečima, tokom Hladnog rata, Amerika i kada je činila zločine, pokušavala je da ih istraži, opravda i nije ih reklamirala kao nešto pozitivno.
„Međutim, od Džejmsa Bejkera, koji je bio poslednje lice stare, tradicionalne, američke diplomatije, došli smo do Vorena Kristofera i potom do Medlin Olbrajt koji su i pojavom, i delima bili simbol transformacije Amerike u globalnog hegemona“, navodi Pavić.
Za kolumnistkinju lista „Nedeljnik“ Ljiljanu Smajlović, Medlin Olbrajt je bila, kako kaže, simbol trijumfalizma pobednika u Hladnom ratu.
„Ona je simbol tog američkog unipolarnog trenutka, kada su po planeti mogli da rade šta hoće, a da ne moraju da zaziru od posledica. Istovremeno, ona je za mene takođe i odličan primer američkog nacionalizma. To je žena koja je rekla da američka nacija stoji visoko iznad drugih nacija i vidi dalje nego druge nacije. Takođe je rekla da je američka nacija neophodna nacija“, objašnjava Smajlovićeva.
Iako nije bila ključni donosilac odluka, Olbrajtova je bila deo procesa odlučivanja i kreiranja američke spoljne politike, prvo kao američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, a kasnije i kao državni sekretar, napominuje Pavić, koji dodaje da je glavna promena u američkoj spoljnoj politici u vreme Olbrajtove upravo vezana za njene reči o nezamenljivosti američke nacije.
Propovednik američkog unipolarizma
Te reči značile su da je Amerika pozvana da postavlja standarde u svetu, da ima pravo da povlači jednostrane poteze jer je ona „svetla tačka“ prema kojoj svi treba da se orijentišu.
„Ona je, dakle, bila glavni propovednik američkog uniplorazma, unilateralizma i, naravno, agresivnog intervencionizma. I uz prateće zločine koji su, po njenim rečima bili vredni toga, da je pola miliona iračke dece bilo vredno američkih ciljeva u Iraku, kao što je ubijanje civila i uništavanje infrastrukture u SRJ isto bilo vredno ciljeva američke spoljne politike da donesu svetlost celom svetu. A, u stvari, svima je jasno da je upravo suprotan slučaj“, ističe Pavić
I Ljiljana Smajlović je saglasna sa Pavićem da Olbrajtova nije bila kreator nove američke spoljne politike – prema njenim rečima, ona je bila odlično plasirana kako bi prepoznala šta je potrebno za političko spašavanje tadašnjeg predsednika Bila Klintona i da mu pomogne da sa, kako kaže, sa jednim malim zgodnim ratom u kome Amerikanci neće imati nikakve žrtve prevaziđe domaće političke probleme.
„Prema tome, ona je po meni, pre svega jedan oportunista koji je našao način da konvertuje mesto državnog sekretara u nekoga ko može da ukloni glavnu političku prepreku koristeći se velikim svetskim dvorištem u kome je Amerika bila glavni policajac“, smatra Smajlovićeva.
Olbrajtova je, dodaje naša sagovornica, pripadala „spoljnopolitičkoj kliki“ kojom se okružio Bil Klinton, koja je uspostavila dvostranački konsenzus povodom američke uloge u svetu.
„Lako je bilo uspostaviti konsenzus o američkom vođstvu u svetskoj politici kada tome nije bilo nikoga da se usprotivi. I tu su se našli i republikanci i demokrate i taj konsenzus još traje. Prvi čovek koji je zadao udarac tom konsenzusu bio je Donald Tramp. To je ta spoljnopolitička elita koja je ratom koji je Madlen Olbrajt uspešno povela protiv Jugoslavije, stvorila predstavu da je moguće pobeđivati, a da nemaš žrtava. Kao i da je moguće uterivati demokratiju i da je moguće vršiti nezakonitu agresiju i tvrditi da to radiš iz moralnih razloga“, ističe ona.
Tu politiku nastavile su i administracije koje su došle posle Klintona; jedina razlika je u tome što su republikanci takvu politiku nazivali „promenom režima“, dok su Klinton i Olbrajtova to nazivali „širenjem demokratije“, dodaje Smajlovićeva.
Ratno profiterstvo zahvaljujući političkim vezama
S obzirom da je unovčila dobitke američkog imperijalnog napretka i učestvovala u dobiti, može se reći i da je Olbrajtova bila i ratni profiter, navodi Pavić. Podsećamo, nakon što joj je istekao mandat, Olbrajtova je osnovala kompaniju koja je privatizovala telekomunikacionu kompaniju sa Kosova i Metohije, da bi je kasnije preprodala slovenačkom Telekomu.
„To je apsolutno svrstava među ratne profitere, među kolonijalne grabljivce i to ne samo na Kosovu i Metohiji. Ona je osnovala i konsultantsku firmu u kojoj su radili takođe činovnici Stejt departmenta. To u Americi tako funkcioniše – i kada nije više šef Stejt departmenta na razne načine je uticala na spoljnu politiku“, kaže Pavić.
Na taj način, Olbrajtova je postala ono što se, prema Pavićevim rečima, u Americi naziva „revolving door“ – ovaj termin označava rotirajuća vrata – ulazite u zgradu u kojoj obavljate visoke funkcije, potom izlazite iz nje i zauzimate lukrativne funkcije, a potom se opet vraćate na političke funkcije, zaključuje on.
Olbrajtova je, dobre veze u Beloj kući i političkom establišmentu, uspela da pretvori u poslovni profit i širom je otvorila vrata biznisa ljudima iz Stejt departmenta, dodaje Smajlovićeva.
„To je neka vrsta reketiranja zemalja, prodaja uticaja. To je ono čime su se i Bajden i njegov sin bavili“, zaključuje ona.
Medlin Olbrajt rođena je 1937. u Pragu kao Mari Jana Korbelova. Njen otac, čehoslovački diplomata Jan Korbel službovao je u Beogradu dva puta. Prvi put neposredno pre, a drugi put neposredno nakon II svetskog rata, tako da je Olbrajtova deo detinjstva provela i u Beogradu. Pre nego što je otišla na školovanje u Švajcarsku pohađala je nižu gimnaziju u Beogradu. Školovanje je nastavila u Denveru, gde joj je porodica emigrirala, a otac postao profesor na univerzitetu.
Bila je u braku sa novinarom Džozefom Olbrajtom, sa kojim je imala tri kćerke. Radila je u Senatu, a potom je bila viši činovnik u Savetu za nacionalnu bezbednost za vreme mandata predsednika Džimija Kartera.
U vreme administracije Bila Klintona, prvo je bila šef američke misije pri Ujedinjenim nacijama, a državni sekretar, kao prva žena u američkoj istoriji koja je zauzela tu funkciju, postala je 1997. Još kao ambasador u UN isticala se agresivnim izjavama – bila je decidirana u pogledu toga da Butros Gali ne može da bude izabran za generalnog sekretara svetske organizacije po drugi put, a već tada je pokazala američku agresivnu pristrasnost prema hrvatskoj i bošnjačkoj strani u građanskom ratu u Jugoslaviji.
Njena uloga u odlučivanju o agresiji na SRJ 1999. bila je ključna, za šta je bila i nagrađena – njena kompanija učestvovala je u privatizaciji telekomunikacione kompanije na Kosovu i Metohiji, koju je kasnije preprodala slovenačkom Telekomu.
