https://lat.sputnikportal.rs/20220324/otkriveni-novi-detalji-ispod-slika-pabla-pikasa-foto-1135762235.html
Otkriveni novi detalji ispod slika Pabla Pikasa /foto/
Otkriveni novi detalji ispod slika Pabla Pikasa /foto/
Sputnik Srbija
Nova otkrića do kojih su istraživači došli analizirajući čuvena dela Pabla Pikasa, daju naznake o materijalima koje je umetnik koristio i procesu rada na... 24.03.2022, Sputnik Srbija
2022-03-24T13:08+0100
2022-03-24T13:08+0100
2022-03-24T13:08+0100
kultura
kultura – vesti
kultura
slikarstvo
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/18/1135762211_0:0:682:384_1920x0_80_0_0_1b6310c7cb7377f12443ddb4688e02d0.jpg
„Zahvaljujući novim tehnologijama sada smo u mogućnosti da umetnost istražujemo na novom nivou“, kaže Patriša Favero, konzervatorka u „Filips kolekšenu” u Vašingtonu.Favero je deo tima konzervatora i naučnika koji su proučavali tri Pikasova dela koja se trenutno nalaze na jednoj izložbi posvećenoj umetnikovom plavom periodu.Plava soba, 1901.Prvi trag da se ispod „Plave sobe” iz 1901, nalazi još jedna slika primećen je pre više od 60 godina. Još tada je primećeno da na pojedinim mestima tekstura nanosa boje odražava poteze četkice u različitim pravcima od kompozicije koja se vidi.Šta je novo otkriveno? Kombinujući podatke dobijene rendgenskom radiografijom, infracrvenom spektroskopijom (IR) i merenjem fluorescencije rendgenskih zraka, tim istraživača iz Filipsa, Nacionalne galerije umetnosti i drugih institucija uspeo je da vidi portret čoveka, poteze četkicom i pigmente koje je umetnik koristio. Na primer, prisustvo žive sugeriše da je slikao crvenom bojom.Mikroanaliza sićušnih uzoraka slike pokazuje da je većina Plave sobe naslikana direktno na portretu, bez prajmera, i da je Pikasova paleta vremenom postajala sve prigušenija.Prosjakinja, 1902.Istraživači su mogli da vide forme ispod desnog ramena i podlaktice žene na predstavi Prosjakinja iz 1902. godine.Koristeći rendgensko fluorescentno skeniranje, mapirani su hemijski elementi u boji, otkrivajući informacije o fazama u kojima je slika razvijena – njena ruka je prvo bila prikazana, a zatim prekrivena.Konzervatori su već znali da je to ranije bila slika pejzaža — i da je njen tvorac nepoznat, ali je paleta boja bila slična Pikasovim. Analize su sada dale nove detalje o tome kako su brda na slici postala leđa zgrčene žene.Supa, 1903.Mapiranje elemenata na delu Supa (1903) sugeriše da je Pikaso promenio oblik posude koju je žena ponudila detetu kao i da je promenio pokret ruke i način na koji joj je kosa padala sa preko čela.Drugi alati za snimanje sugerišu da je slika prvo bila mrtva priroda, a njeni delovi su sastrugani, a ne prefarbani.Naučnici su na kraju zaključili da se još uvek se može naučiti iz nekih od najproučavanijih slika na svetu, prenosi Nacionalna geografija.
https://lat.sputnikportal.rs/20181127/Pikaso-Olga-tragedija-1117970618.html
https://lat.sputnikportal.rs/20190605/Leonardo-da-Vinci-500-godisnjica-Igor-Ril--1120021480.html
https://lat.sputnikportal.rs/20160807/van-gog-slike-ozive-1107683567.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura – vesti, kultura, slikarstvo, magazin
kultura – vesti, kultura, slikarstvo, magazin
Otkriveni novi detalji ispod slika Pabla Pikasa /foto/
Nova otkrića do kojih su istraživači došli analizirajući čuvena dela Pabla Pikasa, daju naznake o materijalima koje je umetnik koristio i procesu rada na početku karijere. Sve to omogućava da se njegov rad bolje upozna, razume i bolje sačuva.
„Zahvaljujući novim tehnologijama sada smo u mogućnosti da umetnost istražujemo na novom nivou“, kaže Patriša Favero, konzervatorka u „Filips kolekšenu” u Vašingtonu.
Favero je deo tima konzervatora i naučnika koji su proučavali tri Pikasova dela koja se trenutno nalaze na jednoj izložbi posvećenoj umetnikovom plavom periodu.
Prvi trag da se ispod „Plave sobe” iz 1901, nalazi još jedna slika primećen je pre više od 60 godina. Još tada je primećeno da na pojedinim mestima tekstura nanosa boje odražava poteze četkice u različitim pravcima od kompozicije koja se vidi.
Šta je novo otkriveno? Kombinujući podatke dobijene rendgenskom radiografijom, infracrvenom spektroskopijom (IR) i merenjem fluorescencije rendgenskih zraka, tim istraživača iz Filipsa, Nacionalne galerije umetnosti i drugih institucija uspeo je da vidi portret čoveka, poteze četkicom i pigmente koje je umetnik koristio. Na primer, prisustvo žive sugeriše da je slikao crvenom bojom.
Mikroanaliza sićušnih uzoraka slike pokazuje da je većina Plave sobe naslikana direktno na portretu, bez prajmera, i da je Pikasova paleta vremenom postajala sve prigušenija.
Istraživači su mogli da vide forme ispod desnog ramena i podlaktice žene na predstavi Prosjakinja iz 1902. godine.
Koristeći rendgensko fluorescentno skeniranje, mapirani su hemijski elementi u boji, otkrivajući informacije o fazama u kojima je slika razvijena – njena ruka je prvo bila prikazana, a zatim prekrivena.
Konzervatori su već znali da je to ranije bila slika pejzaža — i da je njen tvorac nepoznat, ali je paleta boja bila slična Pikasovim. Analize su sada dale nove detalje o tome kako su brda na slici postala leđa zgrčene žene.
Mapiranje elemenata na delu Supa (1903) sugeriše da je Pikaso promenio oblik posude koju je žena ponudila detetu kao i da je promenio pokret ruke i način na koji joj je kosa padala sa preko čela.
Drugi alati za snimanje sugerišu da je slika prvo bila mrtva priroda, a njeni delovi su sastrugani, a ne prefarbani.
Naučnici su na kraju zaključili da se još uvek se može naučiti iz nekih od najproučavanijih slika na svetu,
prenosi Nacionalna geografija.
