Krajnje je vreme da Beograd postavi pitanje svrhe briselskih pregovora
© Foto : Youtube/Kosovo Online/Printscreen
Pratite nas
Posle uskraćivanja prava Srbima na Kosovu i Metohiji da učestvuju na izborima za parlament i predsednika Srbije, krajnje je vreme da Beograd postavi pitanje svrsishodnosti briselskog pregovaračkog procesa koji je definitivno mrtav, smatra Dušan Čelić, profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Priština je odbila da sprovede organizovanje glasanja za Srbe na KiM, a prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Kosovo je tražilo da u zahtevu za organizovanje izbora Srbija prizna nezavisnost Kosova, što Beograd neće prihvatiti.
Čelić kaže za Sputnjik da se ovakav razvoj događaja mogao očekivati posle presedana kada u januaru građanima Srbije na Kosovu i Metohiji nije bilo omogućeno da se izjasne na referendumu o promenama Ustava Srbije.
Beograd da postavi pitanje svrhe briselskih pregovora
Na pitanje, šta to još i koliko Srbi na Kosovu i Metohiji i Srbija treba da istrpe i ima li tome kraja, Čelić za Sputnjik kaže da je zaista krajnje vreme da Srbija postavi pitanje svrsishodnosti briselskog pregovaračkog procesa u kome se sve svodi na pitanje statusa priznanja takozvane republike Kosovo od strane Beograda.
„U takvim okolnostima nije moguć nikakav rezultat za Srbiju koji bi bio povoljan. Na kraju krajeva, Rezolucija 1244 UN je važeći akt i vreme je da se format pregovora vrati pod njeno okrilje. Princip teritorijalnog integriteta mora da važi za sve države na svetu pa tako i za Republiku Srbiju“, ističe naš sagovornik.
Po njegovom mišljenju, nije logično da Srbija s pravom insistira na očuvanju principa teritorijalnog integriteta svih država članica UN, evo sada i u kontekstu Ukrajine, a da pregovara u jednom procesu koji ignoriše princip teritorijalnog integriteta Srbije. To je, kaže Čelić, suprotnost, protivurečnost, apsolutno nemoguća konstrukcija, pravnički rečeno contradictio in adjecto.
Za kooperativnost Srbi nisu dobili ništa
Na pitanje šta će uslediti ako bi Srbi na Kosovu i Metohiji istupili iz prištinskih institucija, što najavljuju, on smatra da se ne bi dogodilo ništa posebno.
„Srbi, nažalost, iskustvo je pokazalo, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, od 2013. do danas, nisu dobili ništa zauzvrat toj kooperativnosti koju su pokazali i učešću u vlasti kako na lokalu tako i na nivou pokrajine na Kosovu i Metohiji. Zato mi se čini da bi to bio dobar politički potez bez nekih značajnijih posledica“, kaže profesor Pravnog fakulteta.
Briselski proces, kako ocenjuje, ne da nije na aparatima za disanje nego je odavno mrtav. Sada je, smatra on, prilika i krajnje vreme da Beograd podseti medijatore, a pre svih EU, na tu činjenicu.
Brisel nam ne može ništa
Po mišljenju Čelića, bojazan da bi Brisel možda mogao da primeni nekakve mere prema Beogradu, nije realna. Tragični događaji u Ukrajini su pokazali da je, kako kaže, pitanje evropskih integracija za EU osma rupa na svirali. Pošto to u dogledno vreme nije izgledno za Srbiju, on smatra da ona ništa ne može da izgubi time što će stvari postaviti na svoje mesto.
Za petak najavljen mirni protest Srba na Kosovu i Metohiji zbog nemogućnosti izlaska na izbore, po njegovoj oceni, neće izazvati reakciju Prištine, koja je, kako kaže, već dala autogol kada je reč o elementarnom ljudskom pravu građana Srbije na KiM. To je dosta mekano i nevoljno konstatovala i sama EU i srpski narod ima pravo da izrazi svoj politički stav zbog sistematskog ignorisanja njihovih ljudskih prava, rekao je Čelić za Sputnjik.
